Рјечник

sr Бројеви   »   ur ‫گنتی کرنا‬

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

‫7 [سات]‬

saat

‫گنتی کرنا‬

[number]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Ја бројим: ‫--ں گن-ا ہوں-‬ ‫___ گ___ ہ____ ‫-ی- گ-ت- ہ-ں-‬ --------------- ‫میں گنتا ہوں-‬ 0
m-i----n----oon m___ g____ h___ m-i- g-n-a h-o- --------------- mein ginta hoon
један, два, три ‫-ی- - د-،-ت-ن‬ ‫___ ، د__ ت___ ‫-ی- ، د-، ت-ن- --------------- ‫ایک ، دو، تین‬ 0
aik,---o, teen a___ d___ t___ a-k- d-o- t-e- -------------- aik, doo, teen
Ја бројим до три. ‫--- -ی---- گ-تا -وں-‬ ‫___ ت__ ت_ گ___ ہ____ ‫-ی- ت-ن ت- گ-ت- ہ-ں-‬ ---------------------- ‫میں تین تک گنتا ہوں-‬ 0
me-n teen--a--g---a-h-on m___ t___ t__ g____ h___ m-i- t-e- t-q g-n-a h-o- ------------------------ mein teen taq ginta hoon
Ја бројим даље: ‫می- -----گنت--ہ-ں-‬ ‫___ م___ گ___ ہ____ ‫-ی- م-ی- گ-ت- ہ-ں-‬ -------------------- ‫میں مزید گنتا ہوں-‬ 0
me----u- --n-a h-on m___ a__ g____ h___ m-i- a-r g-n-a h-o- ------------------- mein aur ginta hoon
четири, пет, шест, ‫---، پان---چھ‬ ‫____ پ____ چ__ ‫-ا-، پ-ن-، چ-‬ --------------- ‫چار، پانچ، چھ‬ 0
chaar,---a--h, -hay c_____ p______ c___ c-a-r- p-a-c-, c-a- ------------------- chaar, paanch, chay
седам, осам, девет ‫سا---آٹ-، نو‬ ‫____ آ___ ن__ ‫-ا-، آ-ھ- ن-‬ -------------- ‫سات، آٹھ، نو‬ 0
s-at- aat-- no s____ a____ n_ s-a-, a-t-, n- -------------- saat, aath, no
Ја бројим. ‫-یں-گ-ت---و--‬ ‫___ گ___ ہ____ ‫-ی- گ-ت- ہ-ں-‬ --------------- ‫میں گنتا ہوں-‬ 0
m--- gi--- ho-n m___ g____ h___ m-i- g-n-a h-o- --------------- mein ginta hoon
Ти бројиш. ‫-م گ--- ---‬ ‫__ گ___ ہ___ ‫-م گ-ت- ہ--- ------------- ‫تم گنتے ہو-‬ 0
t-m--in-e ho- t__ g____ h__ t-m g-n-e h-- ------------- tum ginte ho-
Он броји. ‫---گ-ت--ہ--‬ ‫__ گ___ ہ___ ‫-ہ گ-ت- ہ--- ------------- ‫وہ گنتا ہے-‬ 0
w-h -i-ta-h-i - w__ g____ h__ - w-h g-n-a h-i - --------------- woh ginta hai -
Један. Први. ‫ا--، پ--ا‬ ‫____ پ____ ‫-ی-، پ-ل-‬ ----------- ‫ایک، پہلا‬ 0
ai-, -e--a a___ p____ a-k- p-h-a ---------- aik, pehla
Два. Други. ‫-و، دوس-ا‬ ‫___ د_____ ‫-و- د-س-ا- ----------- ‫دو، دوسرا‬ 0
d-o,-----a d___ d____ d-o- d-s-a ---------- doo, dosra
Три. Трећи. ‫---،--یس--‬ ‫____ ت_____ ‫-ی-، ت-س-ا- ------------ ‫تین، تیسرا‬ 0
t---, t---ra t____ t_____ t-e-, t-e-r- ------------ teen, teesra
Четири. Четврти. ‫-ا-،---تھ-‬ ‫____ چ_____ ‫-ا-، چ-ت-ا- ------------ ‫چار، چوتھا‬ 0
ch---- c-o--ha c_____ c______ c-a-r- c-o-t-a -------------- chaar, choutha
Пет. Пети. ‫پا--،-پ-نچوا-‬ ‫_____ پ_______ ‫-ا-چ- پ-ن-و-ں- --------------- ‫پانچ، پانچواں‬ 0
p----h, p---haw-n p______ p________ p-a-c-, p-n-h-w-n ----------------- paanch, panchawan
Шест. Шести. ‫چھ، چھ-ا‬ ‫___ چ____ ‫-ھ- چ-ٹ-‬ ---------- ‫چھ، چھٹا‬ 0
ch-y- c---ta c____ c_____ c-a-, c-h-t- ------------ chay, chhata
Седам. Седми. ‫سات، ----ا-‬ ‫____ س______ ‫-ا-، س-ت-ا-‬ ------------- ‫سات، ساتواں‬ 0
saa-- --tw-an s____ s______ s-a-, s-t-a-n ------------- saat, satwaan
Осам. Осми. ‫---،-آ-ھو--‬ ‫____ آ______ ‫-ٹ-، آ-ھ-ا-‬ ------------- ‫آٹھ، آٹھواں‬ 0
aath- --t-wan a____ a______ a-t-, a-t-w-n ------------- aath, aathwan
Девет. Девети. ‫ن---نو-ں‬ ‫___ ن____ ‫-و- ن-ا-‬ ---------- ‫نو، نواں‬ 0
n-------n n__ n____ n-, n-w-n --------- no, nawan

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...