Рјечник

sr Бројеви   »   et Arvud

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [seitse]

Arvud

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Ја бројим: M--l---d-n: M_ l_______ M- l-e-d-n- ----------- Ma loendan: 0
један, два, три üks,-k--s- k--m ü___ k____ k___ ü-s- k-k-, k-l- --------------- üks, kaks, kolm 0
Ја бројим до три. Ma -oe---n k----ni. M_ l______ k_______ M- l-e-d-n k-l-e-i- ------------------- Ma loendan kolmeni. 0
Ја бројим даље: Ma--o-n-a---dasi: M_ l______ e_____ M- l-e-d-n e-a-i- ----------------- Ma loendan edasi: 0
четири, пет, шест, ne-i- --is, -uus, n____ v____ k____ n-l-, v-i-, k-u-, ----------------- neli, viis, kuus, 0
седам, осам, девет s-i---, -a--ksa, ü-ek-a s______ k_______ ü_____ s-i-s-, k-h-k-a- ü-e-s- ----------------------- seitse, kaheksa, üheksa 0
Ја бројим. M------d-n. M_ l_______ M- l-e-d-n- ----------- Ma loendan. 0
Ти бројиш. S----endad. S_ l_______ S- l-e-d-d- ----------- Sa loendad. 0
Он броји. Ta-l----a-. T_ l_______ T- l-e-d-b- ----------- Ta loendab. 0
Један. Први. Üks. ----ene. Ü___ E_______ Ü-s- E-i-e-e- ------------- Üks. Esimene. 0
Два. Други. Kak-----i-e. K____ T_____ K-k-. T-i-e- ------------ Kaks. Teine. 0
Три. Трећи. K---. ---m-s. K____ K______ K-l-. K-l-a-. ------------- Kolm. Kolmas. 0
Четири. Четврти. Neli- -e--as. N____ N______ N-l-. N-l-a-. ------------- Neli. Neljas. 0
Пет. Пети. Viis- -i---. V____ V_____ V-i-. V-i-s- ------------ Viis. Viies. 0
Шест. Шести. K-us-----e-. K____ K_____ K-u-. K-u-s- ------------ Kuus. Kuues. 0
Седам. Седми. Sei--e.-Se--s-es. S______ S________ S-i-s-. S-i-s-e-. ----------------- Seitse. Seitsmes. 0
Осам. Осми. K---ksa. Kahek-a-. K_______ K________ K-h-k-a- K-h-k-a-. ------------------ Kaheksa. Kaheksas. 0
Девет. Девети. Üh----- -h--s-s. Ü______ Ü_______ Ü-e-s-. Ü-e-s-s- ---------------- Üheksa. Üheksas. 0

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...