Рјечник

sr Бројеви   »   ad Пчъагъэхэр (цифрэхэр)

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [блы]

7 [bly]

Пчъагъэхэр (цифрэхэр)

Pchagjehjer (cifrjehjer)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Ја бројим: Сэ ---сэ-ъ---: С_ к__________ С- к-э-э-ъ-т-: -------------- Сэ къэсэлъытэ: 0
Sj- k-e--el-t--: S__ k___________ S-e k-e-j-l-t-e- ---------------- Sje kjesjelytje:
један, два, три зы,--I---щы з__ т___ щ_ з-, т-у- щ- ----------- зы, тIу, щы 0
z----I-, sh-y z__ t___ s___ z-, t-u- s-h- ------------- zy, tIu, shhy
Ја бројим до три. Сэ-щым нэс к-э------э. С_ щ__ н__ к__________ С- щ-м н-с к-э-э-ъ-т-. ---------------------- Сэ щым нэс къэсэлъытэ. 0
S-e shhy- n--s--j--j----je. S__ s____ n___ k___________ S-e s-h-m n-e- k-e-j-l-t-e- --------------------------- Sje shhym njes kjesjelytje.
Ја бројим даље: С- ----Iо-а-ъ-у--ъ---лъ---: С_ л___________ к__________ С- л-ы-I-т-г-э- к-э-э-ъ-т-: --------------------------- Сэ лъыкIотагъэу къэсэлъытэ: 0
Sje -y-Iota-j-u k---j-ly---: S__ l__________ k___________ S-e l-k-o-a-j-u k-e-j-l-t-e- ---------------------------- Sje lykIotagjeu kjesjelytje:
четири, пет, шест, пл-ы- тф-----, п____ т___ х__ п-I-, т-ы- х-, -------------- плIы, тфы, хы, 0
pl-y, ---,-hy, p____ t___ h__ p-I-, t-y- h-, -------------- plIy, tfy, hy,
седам, осам, девет б-ы--и---гъу б___ и_ б___ б-ы- и- б-ъ- ------------ блы, и, бгъу 0
b-y,--- -gu b___ i_ b__ b-y- i- b-u ----------- bly, i, bgu
Ја бројим. Сэ къ--э-ъытэ. С_ к__________ С- к-э-э-ъ-т-. -------------- Сэ къэсэлъытэ. 0
S-- k-es-e-y-j-. S__ k___________ S-e k-e-j-l-t-e- ---------------- Sje kjesjelytje.
Ти бројиш. О--ъэо-----. О к_________ О к-э-л-ы-э- ------------ О къэолъытэ. 0
O----olytje. O k_________ O k-e-l-t-e- ------------ O kjeolytje.
Он броји. Ащ (х--л--ыгъ--къ----т-. А_ (__________ к________ А- (-ъ-л-ф-г-) к-е-ъ-т-. ------------------------ Ащ (хъулъфыгъ) къелъытэ. 0
Ash- ---l-yg--ke----e. A___ (_______ k_______ A-h- (-u-f-g- k-l-t-e- ---------------------- Ashh (hulfyg) kelytje.
Један. Први. Зы.-Апэр-р. З__ А______ З-. А-э-э-. ----------- Зы. Апэрэр. 0
Z-- ---e-jer. Z__ A________ Z-. A-j-r-e-. ------------- Zy. Apjerjer.
Два. Други. ТI-. -тI-нэ-э-. Т___ Я_________ Т-у- Я-I-н-р-р- --------------- ТIу. ЯтIонэрэр. 0
TIu- JatI-nje---r. T___ J____________ T-u- J-t-o-j-r-e-. ------------------ TIu. JatIonjerjer.
Три. Трећи. Щ-- Ящ-нэ--р. Щ__ Я________ Щ-. Я-э-э-э-. ------------- Щы. Ящэнэрэр. 0
S-hy.-------e--er-er. S____ J______________ S-h-. J-s-h-e-j-r-e-. --------------------- Shhy. Jashhjenjerjer.
Четири. Четврти. Пл--. -п--------. П____ Я__________ П-I-. Я-л-э-э-э-. ----------------- ПлIы. ЯплIэнэрэр. 0
P---- J--l-----er-e-. P____ J______________ P-I-. J-p-I-e-j-r-e-. --------------------- PlIy. JaplIjenjerjer.
Пет. Пети. Тф-----фэ-э--р. Т___ Я_________ Т-ы- Я-ф-н-р-р- --------------- Тфы. Ятфэнэрэр. 0
Tfy. --tf---jer-er. T___ J_____________ T-y- J-t-j-n-e-j-r- ------------------- Tfy. Jatfjenjerjer.
Шест. Шести. Х-- Я-э--р--. Х__ Я________ Х-. Я-э-э-э-. ------------- Хы. Яхэнэрэр. 0
H-- -ah--nje---r. H__ J____________ H-. J-h-e-j-r-e-. ----------------- Hy. Jahjenjerjer.
Седам. Седми. Блы. Яб--н--э-. Б___ Я_________ Б-ы- Я-л-н-р-р- --------------- Блы. Яблэнэрэр. 0
Bl-.-Ja----n-----r. B___ J_____________ B-y- J-b-j-n-e-j-r- ------------------- Bly. Jabljenjerjer.
Осам. Осми. И. Яе-э-эр. И_ Я_______ И- Я-н-р-р- ----------- И. Яенэрэр. 0
I. -a-nj-r-e-. I_ J__________ I- J-e-j-r-e-. -------------- I. Jaenjerjer.
Девет. Девети. Б--у. Яб-ъонэр--. Б____ Я__________ Б-ъ-. Я-г-о-э-э-. ----------------- Бгъу. Ябгъонэрэр. 0
Bg--------n-----r. B___ J____________ B-u- J-b-o-j-r-e-. ------------------ Bgu. Jabgonjerjer.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...