Рјечник

sr Бројеви   »   da Tal

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [syv]

Tal

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Ја бројим: Jeg t-ll--: J__ t______ J-g t-l-e-: ----------- Jeg tæller: 0
један, два, три en---o- --e e__ t__ t__ e-, t-, t-e ----------- en, to, tre 0
Ја бројим до три. Jeg--æ---r--i---re. J__ t_____ t__ t___ J-g t-l-e- t-l t-e- ------------------- Jeg tæller til tre. 0
Ја бројим даље: J-- t----r-v--ere: J__ t_____ v______ J-g t-l-e- v-d-r-: ------------------ Jeg tæller videre: 0
четири, пет, шест, fi-e,---m--s-k-, f____ f___ s____ f-r-, f-m- s-k-, ---------------- fire, fem, seks, 0
седам, осам, девет syv,-o---, -i s___ o____ n_ s-v- o-t-, n- ------------- syv, otte, ni 0
Ја бројим. J-g-tæ-l--. J__ t______ J-g t-l-e-. ----------- Jeg tæller. 0
Ти бројиш. Du --l---. D_ t______ D- t-l-e-. ---------- Du tæller. 0
Он броји. H-n--ælle-. H__ t______ H-n t-l-e-. ----------- Han tæller. 0
Један. Први. En- De- -ørste. E__ D__ f______ E-. D-n f-r-t-. --------------- En. Den første. 0
Два. Други. To- D-n -n---. T__ D__ a_____ T-. D-n a-d-n- -------------- To. Den anden. 0
Три. Трећи. T--. -e---r-d--. T___ D__ t______ T-e- D-n t-e-j-. ---------------- Tre. Den tredje. 0
Четири. Четврти. Fir-.---- -je--e. F____ D__ f______ F-r-. D-n f-e-d-. ----------------- Fire. Den fjerde. 0
Пет. Пети. F-m. -en-f---e. F___ D__ f_____ F-m- D-n f-m-e- --------------- Fem. Den femte. 0
Шест. Шести. S--s. Den --ett-. S____ D__ s______ S-k-. D-n s-e-t-. ----------------- Seks. Den sjette. 0
Седам. Седми. S--- Den----e---. S___ D__ s_______ S-v- D-n s-v-n-e- ----------------- Syv. Den syvende. 0
Осам. Осми. Ot-----en -tt-n--. O____ D__ o_______ O-t-. D-n o-t-n-e- ------------------ Otte. Den ottende. 0
Девет. Девети. N-.-Den--i-nd-. N__ D__ n______ N-. D-n n-e-d-. --------------- Ni. Den niende. 0

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...