Рјечник

sr Бројеви   »   he ‫מספרים‬

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

‫7 [שבע]‬

7 [sheva]

‫מספרים‬

[misparim]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Ја бројим: ‫א---סופר-/-ת-‬ ‫___ ס___ / ת__ ‫-נ- ס-פ- / ת-‬ --------------- ‫אני סופר / ת׃‬ 0
ani---f--/--f--et: a__ s_____________ a-i s-f-r-s-f-r-t- ------------------ ani sofer/soferet:
један, два, три ‫-----ש-י---ש-ו-‬ ‫____ ש____ ש____ ‫-ח-, ש-י-, ש-ו-‬ ----------------- ‫אחת, שתים, שלוש‬ 0
ax-t- -ht-i-----al--h a____ s______ s______ a-a-, s-t-i-, s-a-o-h --------------------- axat, shtaim, shalosh
Ја бројим до три. ‫----ס-פר-/ ת עד שלו--‬ ‫___ ס___ / ת ע_ ש_____ ‫-נ- ס-פ- / ת ע- ש-ו-.- ----------------------- ‫אני סופר / ת עד שלוש.‬ 0
a-i -ofe--s-f---- -------osh. a__ s____________ a_ s_______ a-i s-f-r-s-f-r-t a- s-a-o-h- ----------------------------- ani sofer/soferet ad shalosh.
Ја бројим даље: ‫א-י -מ--ך ----ל-פו-׃‬ ‫___ מ____ / ה ל______ ‫-נ- מ-ש-ך / ה ל-פ-ר-‬ ---------------------- ‫אני ממשיך / ה לספור׃‬ 0
an---a-sh-k----msh--h---lisp--: a__ m__________________ l______ a-i m-m-h-k-/-a-s-i-h-h l-s-o-: ------------------------------- ani mamshikh/mamshikhah lispor:
четири, пет, шест, ‫א---,-חמ---שש--‬ ‫_____ ח___ ש__ ‬ ‫-ר-ע- ח-ש- ש-, ‬ ----------------- ‫ארבע, חמש, שש, ‬ 0
ar-a, xam-----she-h a____ x______ s____ a-b-, x-m-s-, s-e-h ------------------- arba, xamesh, shesh
седам, осам, девет ‫-ב-, שמו-ה---ש-‬ ‫____ ש_____ ת___ ‫-ב-, ש-ו-ה- ת-ע- ----------------- ‫שבע, שמונה, תשע‬ 0
sheva, --m-n--, -e--a s_____ s_______ t____ s-e-a- s-m-n-h- t-s-a --------------------- sheva, shmoneh, tesha
Ја бројим. ‫--י סו-- ---.‬ ‫___ ס___ / ת__ ‫-נ- ס-פ- / ת-‬ --------------- ‫אני סופר / ת.‬ 0
an- --fer-s---r-t. a__ s_____________ a-i s-f-r-s-f-r-t- ------------------ ani sofer/soferet.
Ти бројиш. ‫א--/--------/ ת-‬ ‫__ / ה ס___ / ת__ ‫-ת / ה ס-פ- / ת-‬ ------------------ ‫את / ה סופר / ת.‬ 0
ata-/-------r--of--e-. a______ s_____________ a-a-/-t s-f-r-s-f-r-t- ---------------------- atah/at sofer/soferet.
Он броји. ‫--- ס--ר.‬ ‫___ ס_____ ‫-ו- ס-פ-.- ----------- ‫הוא סופר.‬ 0
h--s---r. h_ s_____ h- s-f-r- --------- hu sofer.
Један. Први. ‫אח-. -ר-שו-.‬ ‫____ ה_______ ‫-ח-. ה-א-ו-.- -------------- ‫אחת. הראשון.‬ 0
a---- -a-i's---. a____ h_________ a-a-. h-r-'-h-n- ---------------- axat. hari'shon.
Два. Други. ‫-------הש--.‬ ‫______ ה_____ ‫-ת-י-. ה-נ-.- -------------- ‫שתיים. השני.‬ 0
sht--m.-h----ni. s______ h_______ s-t-i-. h-s-e-i- ---------------- shtaim. hasheni.
Три. Трећи. ‫ש-ו-.-השל-שי-‬ ‫_____ ה_______ ‫-ל-ש- ה-ל-ש-.- --------------- ‫שלוש. השלישי.‬ 0
s--l--h- h---l----. s_______ h_________ s-a-o-h- h-s-l-s-i- ------------------- shalosh. hashlishi.
Четири. Четврти. ‫---ע- ---י-י.‬ ‫_____ ה_______ ‫-ר-ע- ה-ב-ע-.- --------------- ‫ארבע. הרביעי.‬ 0
a--a.-ha----'i. a____ h________ a-b-. h-r-v-'-. --------------- arba. harevi'i.
Пет. Пети. ‫חמש- ה-מ--י-‬ ‫____ ה_______ ‫-מ-. ה-מ-ש-.- -------------- ‫חמש. החמישי.‬ 0
xames-. --xami-h-. x______ h_________ x-m-s-. h-x-m-s-i- ------------------ xamesh. haxamishi.
Шест. Шести. ‫--- ה--שי-‬ ‫___ ה______ ‫-ש- ה-י-י-‬ ------------ ‫שש. השישי.‬ 0
shes-. ---h--hi. s_____ h________ s-e-h- h-s-i-h-. ---------------- shesh. hashishi.
Седам. Седми. ‫-----הש--עי.‬ ‫____ ה_______ ‫-ב-. ה-ב-ע-.- -------------- ‫שבע. השביעי.‬ 0
s--va---a--vi--. s_____ h________ s-e-a- h-s-v-'-. ---------------- sheva. hashvi'i.
Осам. Осми. ‫ש--נ-------נ--‬ ‫______ ה_______ ‫-מ-נ-. ה-מ-נ-.- ---------------- ‫שמונה. השמיני.‬ 0
sh--neh. -a-hm-ni. s_______ h________ s-m-n-h- h-s-m-n-. ------------------ shmoneh. hashmini.
Девет. Девети. ‫ת----ה------‬ ‫____ ה_______ ‫-ש-. ה-ש-ע-.- -------------- ‫תשע. התשיעי.‬ 0
t--ha. -----i-i. t_____ h________ t-s-a- h-t-h-'-. ---------------- tesha. hatshi'i.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...