Рјечник

sr Бројеви   »   kk Сандар

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [жеті]

7 [jeti]

Сандар

[Sandar]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Ја бројим: М---с---ймын: М__ с________ М-н с-н-й-ы-: ------------- Мен санаймын: 0
Men s-n--mın: M__ s________ M-n s-n-y-ı-: ------------- Men sanaymın:
један, два, три Б-р- -кі---ш Б___ е___ ү_ Б-р- е-і- ү- ------------ Бір, екі, үш 0
B--- eki---ş B___ e___ ü_ B-r- e-i- ü- ------------ Bir, eki, üş
Ја бројим до три. Ме- ү-ке--ей-н с--а----. М__ ү___ д____ с________ М-н ү-к- д-й-н с-н-й-ы-. ------------------------ Мен үшке дейін санаймын. 0
M-- üş-e d-y-n-s-nay---. M__ ü___ d____ s________ M-n ü-k- d-y-n s-n-y-ı-. ------------------------ Men üşke deyin sanaymın.
Ја бројим даље: М-н -рі қа-ай са--й---: М__ ә__ қ____ с________ М-н ә-і қ-р-й с-н-й-ы-: ----------------------- Мен әрі қарай санаймын: 0
Me- -ri qaray-sa-a---n: M__ ä__ q____ s________ M-n ä-i q-r-y s-n-y-ı-: ----------------------- Men äri qaray sanaymın:
четири, пет, шест, т-рт--б--- ---ы, т____ б___ а____ т-р-, б-с- а-т-, ---------------- төрт, бес, алты, 0
tör-- -es- a-t-, t____ b___ a____ t-r-, b-s- a-t-, ---------------- tört, bes, altı,
седам, осам, девет ж-ті,--ег--- ----з ж____ с_____ т____ ж-т-, с-г-з- т-ғ-з ------------------ жеті, сегіз, тоғыз 0
jet---se--z---o-ız j____ s_____ t____ j-t-, s-g-z- t-ğ-z ------------------ jeti, segiz, toğız
Ја бројим. Мен са-а----. М__ с________ М-н с-н-й-ы-. ------------- Мен санаймын. 0
Men -a-ay---. M__ s________ M-n s-n-y-ı-. ------------- Men sanaymın.
Ти бројиш. С-- ---а-сы-. С__ с________ С-н с-н-й-ы-. ------------- Сен санайсың. 0
S-n-s---y-ı-. S__ s________ S-n s-n-y-ı-. ------------- Sen sanaysıñ.
Он броји. О--санайды. О_ с_______ О- с-н-й-ы- ----------- Ол санайды. 0
Ol-sa-a-d-. O_ s_______ O- s-n-y-ı- ----------- Ol sanaydı.
Један. Први. Б-р- -ірі-ш-. Б___ Б_______ Б-р- Б-р-н-і- ------------- Бір. Бірінші. 0
Bi-. ----nşi. B___ B_______ B-r- B-r-n-i- ------------- Bir. Birinşi.
Два. Други. Екі.-Ек---і. Е___ Е______ Е-і- Е-і-ш-. ------------ Екі. Екінші. 0
Eki- -kin-i. E___ E______ E-i- E-i-ş-. ------------ Eki. Ekinşi.
Три. Трећи. Үш. -шінш-. Ү__ Ү______ Ү-. Ү-і-ш-. ----------- Үш. Үшінші. 0
Üş.---in-i. Ü__ Ü______ Ü-. Ü-i-ş-. ----------- Üş. Üşinşi.
Четири. Четврти. Тө-т. Төрті-ш-. Т____ Т________ Т-р-. Т-р-і-ш-. --------------- Төрт. Төртінші. 0
T-rt--T--ti---. T____ T________ T-r-. T-r-i-ş-. --------------- Tört. Törtinşi.
Пет. Пети. Бес----сі-ш-. Б___ Б_______ Б-с- Б-с-н-і- ------------- Бес. Бесінші. 0
Be-.--es-n--. B___ B_______ B-s- B-s-n-i- ------------- Bes. Besinşi.
Шест. Шести. А-т-. -лтын-ы. А____ А_______ А-т-. А-т-н-ы- -------------- Алты. Алтыншы. 0
Al-----l-ı-şı. A____ A_______ A-t-. A-t-n-ı- -------------- Altı. Altınşı.
Седам. Седми. Же--- Же--н-і. Ж____ Ж_______ Ж-т-. Ж-т-н-і- -------------- Жеті. Жетінші. 0
J-t-.-J--in--. J____ J_______ J-t-. J-t-n-i- -------------- Jeti. Jetinşi.
Осам. Осми. С-г-з.-С--------. С_____ С_________ С-г-з- С-г-з-н-і- ----------------- Сегіз. Сегізінші. 0
Seg--.-S--i-i-şi. S_____ S_________ S-g-z- S-g-z-n-i- ----------------- Segiz. Segizinşi.
Девет. Девети. Тоғ-з. Тоғ--ы--ы. Т_____ Т_________ Т-ғ-з- Т-ғ-з-н-ы- ----------------- Тоғыз. Тоғызыншы. 0
T-ğ-z. T-ğ---nş-. T_____ T_________ T-ğ-z- T-ğ-z-n-ı- ----------------- Toğız. Toğızınşı.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...