Рјечник

sr Бројеви   »   kk Numbers

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [жеті]

7 [jeti]

Numbers

[Sandar]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Ја бројим: М---с--аймын: Мен санаймын: М-н с-н-й-ы-: ------------- Мен санаймын: 0
M----an----n: Men sanaymın: M-n s-n-y-ı-: ------------- Men sanaymın:
један, два, три Бі-,----- -ш Бір, екі, үш Б-р- е-і- ү- ------------ Бір, екі, үш 0
B-r, --i,-üş Bir, eki, üş B-r- e-i- ü- ------------ Bir, eki, üş
Ја бројим до три. М-н-ү-к- де-і- с-най-ын. Мен үшке дейін санаймын. М-н ү-к- д-й-н с-н-й-ы-. ------------------------ Мен үшке дейін санаймын. 0
M------e----i--sanaymı-. Men üşke deyin sanaymın. M-n ü-k- d-y-n s-n-y-ı-. ------------------------ Men üşke deyin sanaymın.
Ја бројим даље: М-- --- -ара- --на----: Мен әрі қарай санаймын: М-н ә-і қ-р-й с-н-й-ы-: ----------------------- Мен әрі қарай санаймын: 0
M-----i-q---- s-n-ymı-: Men äri qaray sanaymın: M-n ä-i q-r-y s-n-y-ı-: ----------------------- Men äri qaray sanaymın:
четири, пет, шест, т-рт,--ес,---ты, төрт, бес, алты, т-р-, б-с- а-т-, ---------------- төрт, бес, алты, 0
t-rt, b------t-, tört, bes, altı, t-r-, b-s- a-t-, ---------------- tört, bes, altı,
седам, осам, девет ж-ті,---гіз, то--з жеті, сегіз, тоғыз ж-т-, с-г-з- т-ғ-з ------------------ жеті, сегіз, тоғыз 0
j-ti- se--z- t-ğız jeti, segiz, toğız j-t-, s-g-z- t-ğ-z ------------------ jeti, segiz, toğız
Ја бројим. М----ан-й-ын. Мен санаймын. М-н с-н-й-ы-. ------------- Мен санаймын. 0
M-- -a------. Men sanaymın. M-n s-n-y-ı-. ------------- Men sanaymın.
Ти бројиш. С-----най-ың. Сен санайсың. С-н с-н-й-ы-. ------------- Сен санайсың. 0
S-n -a-aysıñ. Sen sanaysıñ. S-n s-n-y-ı-. ------------- Sen sanaysıñ.
Он броји. О- -анай--. Ол санайды. О- с-н-й-ы- ----------- Ол санайды. 0
Ol ----y-ı. Ol sanaydı. O- s-n-y-ı- ----------- Ol sanaydı.
Један. Први. Б--.---р--ші. Бір. Бірінші. Б-р- Б-р-н-і- ------------- Бір. Бірінші. 0
Bir.-Bi--nş-. Bir. Birinşi. B-r- B-r-n-i- ------------- Bir. Birinşi.
Два. Други. Екі- -к--ші. Екі. Екінші. Е-і- Е-і-ш-. ------------ Екі. Екінші. 0
Eki. --i-şi. Eki. Ekinşi. E-i- E-i-ş-. ------------ Eki. Ekinşi.
Три. Трећи. Ү-- Үш-нш-. Үш. Үшінші. Ү-. Ү-і-ш-. ----------- Үш. Үшінші. 0
Üş- Ü-in--. Üş. Üşinşi. Ü-. Ü-i-ş-. ----------- Üş. Üşinşi.
Четири. Четврти. Т--т.-------ші. Төрт. Төртінші. Т-р-. Т-р-і-ш-. --------------- Төрт. Төртінші. 0
T-rt- Tö---nşi. Tört. Törtinşi. T-r-. T-r-i-ş-. --------------- Tört. Törtinşi.
Пет. Пети. Б-с. -ес--ші. Бес. Бесінші. Б-с- Б-с-н-і- ------------- Бес. Бесінші. 0
Bes.----in-i. Bes. Besinşi. B-s- B-s-n-i- ------------- Bes. Besinşi.
Шест. Шести. Алты. ----нш-. Алты. Алтыншы. А-т-. А-т-н-ы- -------------- Алты. Алтыншы. 0
A--ı.-A-tın--. Altı. Altınşı. A-t-. A-t-n-ı- -------------- Altı. Altınşı.
Седам. Седми. Же-і----т--ші. Жеті. Жетінші. Ж-т-. Ж-т-н-і- -------------- Жеті. Жетінші. 0
J-t-. ----nş-. Jeti. Jetinşi. J-t-. J-t-n-i- -------------- Jeti. Jetinşi.
Осам. Осми. Се---- --г-зін--. Сегіз. Сегізінші. С-г-з- С-г-з-н-і- ----------------- Сегіз. Сегізінші. 0
Se---. -e-izin--. Segiz. Segizinşi. S-g-z- S-g-z-n-i- ----------------- Segiz. Segizinşi.
Девет. Девети. Т-ғ-з----ғы--ншы. Тоғыз. Тоғызыншы. Т-ғ-з- Т-ғ-з-н-ы- ----------------- Тоғыз. Тоғызыншы. 0
To--z----ğızın-ı. Toğız. Toğızınşı. T-ğ-z- T-ğ-z-n-ı- ----------------- Toğız. Toğızınşı.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...