Рјечник

sr Бројеви   »   uk Числа

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [сім]

7 [sim]

Числа

[Chysla]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ја бројим: Я-рахую: Я рахую: Я р-х-ю- -------- Я рахую: 0
YA --k-u--: YA rakhuyu: Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu:
један, два, три о---, д----три один, два, три о-и-, д-а- т-и -------------- один, два, три 0
o-y-----a- t-y odyn, dva, try o-y-, d-a- t-y -------------- odyn, dva, try
Ја бројим до три. Я р-ху- до тр--х. Я рахую до трьох. Я р-х-ю д- т-ь-х- ----------------- Я рахую до трьох. 0
YA--a-------o-tr---h. YA rakhuyu do trʹokh. Y- r-k-u-u d- t-ʹ-k-. --------------------- YA rakhuyu do trʹokh.
Ја бројим даље: Я--аху- д-л-: Я рахую далі: Я р-х-ю д-л-: ------------- Я рахую далі: 0
Y- r-k-u-u--a--: YA rakhuyu dali: Y- r-k-u-u d-l-: ---------------- YA rakhuyu dali:
четири, пет, шест, Ч-т-ри- -’ять- шість, Чотири, п’ять, шість, Ч-т-р-, п-я-ь- ш-с-ь- --------------------- Чотири, п’ять, шість, 0
Chot---- p--a--,-s-i-t-, Chotyry, pʺyatʹ, shistʹ, C-o-y-y- p-y-t-, s-i-t-, ------------------------ Chotyry, pʺyatʹ, shistʹ,
седам, осам, девет с-м,-в--ім- дев’я-ь сім, вісім, дев’ять с-м- в-с-м- д-в-я-ь ------------------- сім, вісім, дев’ять 0
si-, --si-, -e-ʺya-ʹ sim, visim, devʺyatʹ s-m- v-s-m- d-v-y-t- -------------------- sim, visim, devʺyatʹ
Ја бројим. Я--а--ю. Я рахую. Я р-х-ю- -------- Я рахую. 0
Y- r-khu--. YA rakhuyu. Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu.
Ти бројиш. Т- -ахує-. Ти рахуєш. Т- р-х-є-. ---------- Ти рахуєш. 0
T- --khu-esh. Ty rakhuyesh. T- r-k-u-e-h- ------------- Ty rakhuyesh.
Он броји. В-н -а---. Він рахує. В-н р-х-є- ---------- Він рахує. 0
V-- r---u-e. Vin rakhuye. V-n r-k-u-e- ------------ Vin rakhuye.
Један. Први. Од-н---е--ий. Один. Перший. О-и-. П-р-и-. ------------- Один. Перший. 0
Ody-.-P-------. Odyn. Pershyy-. O-y-. P-r-h-y-. --------------- Odyn. Pershyy̆.
Два. Други. Дв---Др--ий. Два. Другий. Д-а- Д-у-и-. ------------ Два. Другий. 0
Dva.-D---yy-. Dva. Druhyy-. D-a- D-u-y-̆- ------------- Dva. Druhyy̆.
Три. Трећи. Тр-- --ет-й. Три. Третій. Т-и- Т-е-і-. ------------ Три. Третій. 0
Try.-----i-̆. Try. Tretiy-. T-y- T-e-i-̆- ------------- Try. Tretiy̆.
Четири. Четврти. Чотири. Чет-----й. Чотири. Четвертий. Ч-т-р-. Ч-т-е-т-й- ------------------ Чотири. Четвертий. 0
C------.-Ch-t-e--y-̆. Chotyry. Chetvertyy-. C-o-y-y- C-e-v-r-y-̆- --------------------- Chotyry. Chetvertyy̆.
Пет. Пети. П-я------ят-й. П’ять. П’ятий. П-я-ь- П-я-и-. -------------- П’ять. П’ятий. 0
Pʺy-t-.---y-tyy-. Pʺyatʹ. Pʺyatyy-. P-y-t-. P-y-t-y-. ----------------- Pʺyatʹ. Pʺyatyy̆.
Шест. Шести. Ш--ть. Ш-с-и-. Шість. Шостий. Ш-с-ь- Ш-с-и-. -------------- Шість. Шостий. 0
S-i-tʹ- S-os--y̆. Shistʹ. Shostyy-. S-i-t-. S-o-t-y-. ----------------- Shistʹ. Shostyy̆.
Седам. Седми. С--.--ь-м-й. Сім. Сьомий. С-м- С-о-и-. ------------ Сім. Сьомий. 0
S--.---om---. Sim. Sʹomyy-. S-m- S-o-y-̆- ------------- Sim. Sʹomyy̆.
Осам. Осми. В-сім.--ось--й. Вісім. Восьмий. В-с-м- В-с-м-й- --------------- Вісім. Восьмий. 0
V-sim. --sʹmyy̆. Visim. Vosʹmyy-. V-s-m- V-s-m-y-. ---------------- Visim. Vosʹmyy̆.
Девет. Девети. Де---т-. Дев’я---. Дев’ять. Дев’ятий. Д-в-я-ь- Д-в-я-и-. ------------------ Дев’ять. Дев’ятий. 0
D--ʺ-atʹ- ----ya----. Devʺyatʹ. Devʺyatyy-. D-v-y-t-. D-v-y-t-y-. --------------------- Devʺyatʹ. Devʺyatyy̆.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...