Рјечник

sr Бројеви   »   ru Цифры

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [семь]

7 [semʹ]

Цифры

Tsifry

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Ја бројим: Я------ю: Я с______ Я с-и-а-: --------- Я считаю: 0
Y----h-----: Y_ s________ Y- s-h-t-y-: ------------ Ya schitayu:
један, два, три один, д--,--ри о____ д___ т__ о-и-, д-а- т-и -------------- один, два, три 0
o-in---va, t-i o____ d___ t__ o-i-, d-a- t-i -------------- odin, dva, tri
Ја бројим до три. Я-с--та--д--тр-х. Я с_____ д_ т____ Я с-и-а- д- т-ё-. ----------------- Я считаю до трёх. 0
Y- -------u--- --ëkh. Y_ s_______ d_ t_____ Y- s-h-t-y- d- t-ë-h- --------------------- Ya schitayu do trëkh.
Ја бројим даље: Я --и-а--д-ль--: Я с_____ д______ Я с-и-а- д-л-ш-: ---------------- Я считаю дальше: 0
Ya sc-----u -al-s-e: Y_ s_______ d_______ Y- s-h-t-y- d-l-s-e- -------------------- Ya schitayu dalʹshe:
четири, пет, шест, че----, пя--,-ш----, ч______ п____ ш_____ ч-т-р-, п-т-, ш-с-ь- -------------------- четыре, пять, шесть, 0
ch-tyr-- -y-tʹ--sh-s--, c_______ p_____ s______ c-e-y-e- p-a-ʹ- s-e-t-, ----------------------- chetyre, pyatʹ, shestʹ,
седам, осам, девет с-мь- в-с-мь,--е-ять с____ в______ д_____ с-м-, в-с-м-, д-в-т- -------------------- семь, восемь, девять 0
se-ʹ--vose-ʹ--d-----ʹ s____ v______ d______ s-m-, v-s-m-, d-v-a-ʹ --------------------- semʹ, vosemʹ, devyatʹ
Ја бројим. Я--ч-т--. Я с______ Я с-и-а-. --------- Я считаю. 0
Ya -ch-t-yu. Y_ s________ Y- s-h-t-y-. ------------ Ya schitayu.
Ти бројиш. Т--сч-тае-ь. Т_ с________ Т- с-и-а-ш-. ------------ Ты считаешь. 0
Ty --hit------. T_ s___________ T- s-h-t-y-s-ʹ- --------------- Ty schitayeshʹ.
Он броји. Он---ит-ет. О_ с_______ О- с-и-а-т- ----------- Он считает. 0
On-sc-ita-e-. O_ s_________ O- s-h-t-y-t- ------------- On schitayet.
Један. Први. О-ин. П-р-ый. О____ П______ О-и-. П-р-ы-. ------------- Один. Первый. 0
Odin- -e--y-. O____ P______ O-i-. P-r-y-. ------------- Odin. Pervyy.
Два. Други. Дв-- ---р--. Д___ В______ Д-а- В-о-о-. ------------ Два. Второй. 0
Dv-- --o--y. D___ V______ D-a- V-o-o-. ------------ Dva. Vtoroy.
Три. Трећи. Три. Т----й. Т___ Т______ Т-и- Т-е-и-. ------------ Три. Третий. 0
T-i.-Tret-y. T___ T______ T-i- T-e-i-. ------------ Tri. Tretiy.
Четири. Четврти. Ч-т-ре.----в----й. Ч______ Ч_________ Ч-т-р-. Ч-т-ё-т-й- ------------------ Четыре. Четвёртый. 0
C-e-yre----etv--t-y. C_______ C__________ C-e-y-e- C-e-v-r-y-. -------------------- Chetyre. Chetvërtyy.
Пет. Пети. Пя-ь. ----й. П____ П_____ П-т-. П-т-й- ------------ Пять. Пятый. 0
P-at-. P---yy. P_____ P______ P-a-ʹ- P-a-y-. -------------- Pyatʹ. Pyatyy.
Шест. Шести. Шесть- Ш--т-й. Ш_____ Ш______ Ш-с-ь- Ш-с-о-. -------------- Шесть. Шестой. 0
S-estʹ--Sh-----. S______ S_______ S-e-t-. S-e-t-y- ---------------- Shestʹ. Shestoy.
Седам. Седми. Се------дьм-й. С____ С_______ С-м-. С-д-м-й- -------------- Семь. Седьмой. 0
Sem---Sed---y. S____ S_______ S-m-. S-d-m-y- -------------- Semʹ. Sedʹmoy.
Осам. Осми. В--ем------ь-ой. В______ В_______ В-с-м-. В-с-м-й- ---------------- Восемь. Восьмой. 0
V-s---- Vo-ʹ-oy. V______ V_______ V-s-m-. V-s-m-y- ---------------- Vosemʹ. Vosʹmoy.
Девет. Девети. Девять--Де---ый. Д______ Д_______ Д-в-т-. Д-в-т-й- ---------------- Девять. Девятый. 0
D-v-atʹ- -evy----. D_______ D________ D-v-a-ʹ- D-v-a-y-. ------------------ Devyatʹ. Devyatyy.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...