Рјечник

sr Бројеви   »   bg Числата

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [седем]

7 [sedem]

Числата

[Chislata]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ја бројим: Аз--р-я: А_ б____ А- б-о-: -------- Аз броя: 0
A---ro--: A_ b_____ A- b-o-a- --------- Az broya:
један, два, три ед-о, д-е----и е____ д___ т__ е-н-, д-е- т-и -------------- едно, две, три 0
edn-----e--t-i e____ d___ t__ e-n-, d-e- t-i -------------- edno, dve, tri
Ја бројим до три. Аз-б--- -- -р-. А_ б___ д_ т___ А- б-о- д- т-и- --------------- Аз броя до три. 0
A------a d---r-. A_ b____ d_ t___ A- b-o-a d- t-i- ---------------- Az broya do tri.
Ја бројим даље: Аз пр--ъ-жав-- -----оя: А_ п__________ д_ б____ А- п-о-ъ-ж-в-м д- б-о-: ----------------------- Аз продължавам да броя: 0
A---r---l----a- -a-broya: A_ p___________ d_ b_____ A- p-o-y-z-a-a- d- b-o-a- ------------------------- Az prodylzhavam da broya:
четири, пет, шест, че-и-и,-п--- шест, ч______ п___ ш____ ч-т-р-, п-т- ш-с-, ------------------ четири, пет, шест, 0
ch---r---pe-, s--st, c_______ p___ s_____ c-e-i-i- p-t- s-e-t- -------------------- chetiri, pet, shest,
седам, осам, девет с--е-, ----,--евет с_____ о____ д____ с-д-м- о-е-, д-в-т ------------------ седем, осем, девет 0
s---m- osem, de-et s_____ o____ d____ s-d-m- o-e-, d-v-t ------------------ sedem, osem, devet
Ја бројим. Аз броя. А_ б____ А- б-о-. -------- Аз броя. 0
A-------. A_ b_____ A- b-o-a- --------- Az broya.
Ти бројиш. Ти-б----. Т_ б_____ Т- б-о-ш- --------- Ти броиш. 0
Ti b--i-h. T_ b______ T- b-o-s-. ---------- Ti broish.
Он броји. Т-й-бр--. Т__ б____ Т-й б-о-. --------- Той брои. 0
To- ----. T__ b____ T-y b-o-. --------- Toy broi.
Један. Први. Едно--Първи. Е____ П_____ Е-н-. П-р-и- ------------ Едно. Първи. 0
Ed--- -yr--. E____ P_____ E-n-. P-r-i- ------------ Edno. Pyrvi.
Два. Други. Две- ---р-. Д___ В_____ Д-е- В-о-и- ----------- Две. Втори. 0
Dve- ---ri. D___ V_____ D-e- V-o-i- ----------- Dve. Vtori.
Три. Трећи. Три- -р--и. Т___ Т_____ Т-и- Т-е-и- ----------- Три. Трети. 0
T-----r-ti. T___ T_____ T-i- T-e-i- ----------- Tri. Treti.
Четири. Четврти. Че-и--- Ч--в-рт-. Ч______ Ч________ Ч-т-р-. Ч-т-ъ-т-. ----------------- Четири. Четвърти. 0
Ch---ri- Ch-tv----. C_______ C_________ C-e-i-i- C-e-v-r-i- ------------------- Chetiri. Chetvyrti.
Пет. Пети. П--- П-т-. П___ П____ П-т- П-т-. ---------- Пет. Пети. 0
P-----e--. P___ P____ P-t- P-t-. ---------- Pet. Peti.
Шест. Шести. Ш--т.-Шести. Ш____ Ш_____ Ш-с-. Ш-с-и- ------------ Шест. Шести. 0
S-e-t--She---. S_____ S______ S-e-t- S-e-t-. -------------- Shest. Shesti.
Седам. Седми. Сед----С-д-и. С_____ С_____ С-д-м- С-д-и- ------------- Седем. Седми. 0
Se--m- Sedm-. S_____ S_____ S-d-m- S-d-i- ------------- Sedem. Sedmi.
Осам. Осми. Осе----сми. О____ О____ О-е-. О-м-. ----------- Осем. Осми. 0
O-e-.--s--. O____ O____ O-e-. O-m-. ----------- Osem. Osmi.
Девет. Девети. Де--т- Д-ве-и. Д_____ Д______ Д-в-т- Д-в-т-. -------------- Девет. Девети. 0
D-vet- De-e-i. D_____ D______ D-v-t- D-v-t-. -------------- Devet. Deveti.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...