Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   mr प्रश्न – भूतकाळ २

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

८६ [शाऐंशी]

86 [Śā'ainśī]

प्रश्न – भूतकाळ २

praśna – bhūtakāḷa 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Коју кравату си носио / носила? त---ो-त- -ाय--ा-ध-ा? तू को__ टा_ बां___ त- क-ण-ा ट-य ब-ं-ल-? -------------------- तू कोणता टाय बांधला? 0
tū --ṇa-ā-ṭā-a-b----a-ā? t_ k_____ ṭ___ b________ t- k-ṇ-t- ṭ-y- b-n-h-l-? ------------------------ tū kōṇatā ṭāya bāndhalā?
Који ауто си купио / купила? तू-कोण-- -ा------ी-के-ी? तू को__ का_ ख__ के__ त- क-ण-ी क-र ख-े-ी क-ल-? ------------------------ तू कोणती कार खरेदी केली? 0
T- kō-a---k-ra -ha--d---ēl-? T_ k_____ k___ k______ k____ T- k-ṇ-t- k-r- k-a-ē-ī k-l-? ---------------------------- Tū kōṇatī kāra kharēdī kēlī?
На које новине си претплаћен / претплаћена? तू--ो--्या ---्तप--र--ा-वर--णी-ा-----ास? तू को___ वृ______ व_____ झा___ त- क-ण-्-ा व-त-त-त-र-च- व-्-ण-द-र झ-ल-स- ---------------------------------------- तू कोणत्या वृत्तपत्राचा वर्गणीदार झालास? 0
T- -ō-a-y--v---t-pat--c----rg-ṇ-dā-- ----āsa? T_ k______ v___________ v__________ j_______ T- k-ṇ-t-ā v-̥-t-p-t-ā-ā v-r-a-ī-ā-a j-ā-ā-a- --------------------------------------------- Tū kōṇatyā vr̥ttapatrācā vargaṇīdāra jhālāsa?
Кога сте видели? आ---क----ा बघ--ल-? आ__ को__ ब____ आ-ण क-ण-ल- ब-ि-ल-? ------------------ आपण कोणाला बघितले? 0
Ā-a-- k-ṇ-lā----h-t-l-? Ā____ k_____ b_________ Ā-a-a k-ṇ-l- b-g-i-a-ē- ----------------------- Āpaṇa kōṇālā baghitalē?
Кога сте срели? आ-ण -ोणा-- -ेटल-त? आ__ को__ भे____ आ-ण क-ण-ल- भ-ट-ा-? ------------------ आपण कोणाला भेटलात? 0
Ā--ṇ---ō-ā-- b-ē--l-t-? Ā____ k_____ b_________ Ā-a-a k-ṇ-l- b-ē-a-ā-a- ----------------------- Āpaṇa kōṇālā bhēṭalāta?
Кога сте препознали? आपण को---ा-ओ-्ख-े? आ__ को__ ओ____ आ-ण क-ण-ल- ओ-्-ल-? ------------------ आपण कोणाला ओळ्खले? 0
Ā-a------ā---ōḷ--alē? Ā____ k_____ ō_______ Ā-a-a k-ṇ-l- ō-k-a-ē- --------------------- Āpaṇa kōṇālā ōḷkhalē?
Када сте устали? आ----ध-----ात? आ__ क_ उ____ आ-ण क-ी उ-ल-त- -------------- आपण कधी उठलात? 0
Āpa-a--a--ī u--al---? Ā____ k____ u________ Ā-a-a k-d-ī u-h-l-t-? --------------------- Āpaṇa kadhī uṭhalāta?
Када сте почели? आ---क-ी स-रू क---? आ__ क_ सु_ के__ आ-ण क-ी स-र- क-ल-? ------------------ आपण कधी सुरू केले? 0
Āp-ṇ--k-d-ī----- ----? Ā____ k____ s___ k____ Ā-a-a k-d-ī s-r- k-l-? ---------------------- Āpaṇa kadhī surū kēlē?
Када сте престали? आपण--ध- सं---ले? आ__ क_ सं____ आ-ण क-ी स-प-ि-े- ---------------- आपण कधी संपविले? 0
Ā-aṇ- k-dhī---mpavi-ē? Ā____ k____ s_________ Ā-a-a k-d-ī s-m-a-i-ē- ---------------------- Āpaṇa kadhī sampavilē?
Зашто сте се пробудили? आप--क- -ठ-ा-? आ__ का उ____ आ-ण क- उ-ल-त- ------------- आपण का उठलात? 0
Ā-a---k--uṭ-al-t-? Ā____ k_ u________ Ā-a-a k- u-h-l-t-? ------------------ Āpaṇa kā uṭhalāta?
Зашто сте постали учитељ? आ---श--्-क--ा----ात? आ__ शि___ का झा___ आ-ण श-क-ष- क- झ-ल-त- -------------------- आपण शिक्षक का झालात? 0
Ā-aṇa--i-ṣ-ka-k--jhā--ta? Ā____ ś______ k_ j_______ Ā-a-a ś-k-a-a k- j-ā-ā-a- ------------------------- Āpaṇa śikṣaka kā jhālāta?
Зашто сте узели такси? आ-- -ॅ--स- ---घे-ल-? आ__ टॅ__ का घे___ आ-ण ट-क-स- क- घ-त-ी- -------------------- आपण टॅक्सी का घेतली? 0
Ā--ṇ- ṭ-k---kā -h-talī? Ā____ ṭ____ k_ g_______ Ā-a-a ṭ-k-ī k- g-ē-a-ī- ----------------------- Āpaṇa ṭĕksī kā ghētalī?
Одакле сте дошли? आप- कु----आ---? आ__ कु__ आ___ आ-ण क-ठ-न आ-ा-? --------------- आपण कुठून आलात? 0
Āp-ṇa --ṭhūn- ā--ta? Ā____ k______ ā_____ Ā-a-a k-ṭ-ū-a ā-ā-a- -------------------- Āpaṇa kuṭhūna ālāta?
Где сте ишли? आ------े-गे-ा-होता? आ__ कु_ गे_ हो__ आ-ण क-ठ- ग-ल- ह-त-? ------------------- आपण कुठे गेला होता? 0
Āp-ṇa-k---ē---l--hō--? Ā____ k____ g___ h____ Ā-a-a k-ṭ-ē g-l- h-t-? ---------------------- Āpaṇa kuṭhē gēlā hōtā?
Где сте били? आ-ण -ुठ- ह--ा? आ__ कु_ हो__ आ-ण क-ठ- ह-त-? -------------- आपण कुठे होता? 0
Āp-ṇa---ṭh- -ō--? Ā____ k____ h____ Ā-a-a k-ṭ-ē h-t-? ----------------- Āpaṇa kuṭhē hōtā?
Коме си помогао / помогла? आ-- कोण-ला-मद-----ी? आ__ को__ म__ के__ आ-ण क-ण-ल- म-त क-ल-? -------------------- आपण कोणाला मदत केली? 0
Āpaṇ- k----ā--ad--a k-l-? Ā____ k_____ m_____ k____ Ā-a-a k-ṇ-l- m-d-t- k-l-? ------------------------- Āpaṇa kōṇālā madata kēlī?
Коме си писао / писала? आ-ण -ो-ाल---िहि--? आ__ को__ लि___ आ-ण क-ण-ल- ल-ह-ल-? ------------------ आपण कोणाला लिहिले? 0
Ā--ṇ--k--ā-ā -i-i-ē? Ā____ k_____ l______ Ā-a-a k-ṇ-l- l-h-l-? -------------------- Āpaṇa kōṇālā lihilē?
Коме си одговорио / одговорила? आप-----ा-ा-उ-्-- दि-े? आ__ को__ उ___ दि__ आ-ण क-ण-ल- उ-्-र द-ल-? ---------------------- आपण कोणाला उत्तर दिले? 0
Āp-ṇa k--ālā u---r- di--? Ā____ k_____ u_____ d____ Ā-a-a k-ṇ-l- u-t-r- d-l-? ------------------------- Āpaṇa kōṇālā uttara dilē?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...