Рјечник

sr Годишња доба и време   »   mr ऋतू आणि हवामान

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

१६ [सोळा]

16 [Sōḷā]

ऋतू आणि हवामान

r̥tū āṇi havāmāna

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Ово су годишња доба: ह- ऋत---हेत. हे ऋ_ आ___ ह- ऋ-ू आ-े-. ------------ हे ऋतू आहेत. 0
h- ---- āh---. h_ r̥__ ā_____ h- r-t- ā-ē-a- -------------- hē r̥tū āhēta.
Пролеће, лето, वसंत, -न्हाळा, व___ उ____ व-ं-, उ-्-ा-ा- -------------- वसंत, उन्हाळा, 0
V-sa--a- u-hāḷ-, V_______ u______ V-s-n-a- u-h-ḷ-, ---------------- Vasanta, unhāḷā,
jесен и зима. श----णि-हिव-ळा. श__ आ_ हि___ श-द आ-ि ह-व-ळ-. --------------- शरद आणि हिवाळा. 0
śarad- ā-i -i-ā-ā. ś_____ ā__ h______ ś-r-d- ā-i h-v-ḷ-. ------------------ śarada āṇi hivāḷā.
Лето је вруће. उन-हाळ-यात -व--ऊब--र -सते. उ_____ ह_ ऊ___ अ___ उ-्-ा-्-ा- ह-ा ऊ-द-र अ-त-. -------------------------- उन्हाळ्यात हवा ऊबदार असते. 0
Unh------ -avā ū-a-ā-a a---ē. U________ h___ ū______ a_____ U-h-ḷ-ā-a h-v- ū-a-ā-a a-a-ē- ----------------------------- Unhāḷyāta havā ūbadāra asatē.
Лети сија сунце. उन-----य-- सूर्-----तो. उ_____ सू__ त____ उ-्-ा-्-ा- स-र-य त-प-ो- ----------------------- उन्हाळ्यात सूर्य तळपतो. 0
Unh-ḷy-ta sūrya ta--p--ō. U________ s____ t________ U-h-ḷ-ā-a s-r-a t-ḷ-p-t-. ------------------------- Unhāḷyāta sūrya taḷapatō.
Лети радо идемо шетати. आ-्---- --दार-हव-- -ि--यला---य-ा-आ--त-. आ___ ऊ___ ह__ फि___ जा__ आ____ आ-्-ा-ा ऊ-द-र ह-े- फ-र-य-ा ज-य-ा आ-ड-े- --------------------------------------- आम्हाला ऊबदार हवेत फिरायला जायला आवडते. 0
Ām--l- ūba-ā-- -avē----hir-yalā jāy-lā --a--tē. Ā_____ ū______ h_____ p________ j_____ ā_______ Ā-h-l- ū-a-ā-a h-v-t- p-i-ā-a-ā j-y-l- ā-a-a-ē- ----------------------------------------------- Āmhālā ūbadāra havēta phirāyalā jāyalā āvaḍatē.
Зима је хладна. हिवाळ-य--------ंड-ा------. हि____ ह_ थं___ अ___ ह-व-ळ-य-त ह-ा थ-ड-ा- अ-त-. -------------------------- हिवाळ्यात हवा थंडगार असते. 0
Hiv-ḷ-ā-a ---ā---aṇḍ--ā-a --atē. H________ h___ t_________ a_____ H-v-ḷ-ā-a h-v- t-a-ḍ-g-r- a-a-ē- -------------------------------- Hivāḷyāta havā thaṇḍagāra asatē.
Зими пада снег или киша. हिवाळ---त बर्फ क-ंव- -----पड-ो. हि____ ब__ किं_ पा__ प___ ह-व-ळ-य-त ब-्- क-ं-ा प-ऊ- प-त-. ------------------------------- हिवाळ्यात बर्फ किंवा पाऊस पडतो. 0
H--āḷ-ā-a bar-h--k---ā-pā'ūsa -aḍ-tō. H________ b_____ k____ p_____ p______ H-v-ḷ-ā-a b-r-h- k-n-ā p-'-s- p-ḍ-t-. ------------------------------------- Hivāḷyāta barpha kinvā pā'ūsa paḍatō.
Зими радо остајемо код куће. आम्--ल--ह-व--्या- -रा--रा-णे---ड--. आ___ हि____ घ__ रा__ आ____ आ-्-ा-ा ह-व-ळ-य-त घ-ा- र-ह-े आ-ड-े- ----------------------------------- आम्हाला हिवाळ्यात घरात राहणे आवडते. 0
Ā-h--ā hi-ā--ā-a -h--āt----ha-ē--va-atē. Ā_____ h________ g______ r_____ ā_______ Ā-h-l- h-v-ḷ-ā-a g-a-ā-a r-h-ṇ- ā-a-a-ē- ---------------------------------------- Āmhālā hivāḷyāta gharāta rāhaṇē āvaḍatē.
Хладно је. थंड-आ-े. थं_ आ__ थ-ड आ-े- -------- थंड आहे. 0
Th-ṇ------. T_____ ā___ T-a-ḍ- ā-ē- ----------- Thaṇḍa āhē.
Пада киша. पा----------. पा__ प__ आ__ प-ऊ- प-त आ-े- ------------- पाऊस पडत आहे. 0
Pā--s- --ḍa-a----. P_____ p_____ ā___ P-'-s- p-ḍ-t- ā-ē- ------------------ Pā'ūsa paḍata āhē.
Ветровито је. व----स--ला आ-े. वा_ सु__ आ__ व-र- स-ट-ा आ-े- --------------- वारा सुटला आहे. 0
Vār- --ṭa-ā āhē. V___ s_____ ā___ V-r- s-ṭ-l- ā-ē- ---------------- Vārā suṭalā āhē.
Топло је. ह------्म- आहे. ह__ उ__ आ__ ह-े- उ-्-ा आ-े- --------------- हवेत उष्मा आहे. 0
Havēta----ā-āhē. H_____ u___ ā___ H-v-t- u-m- ā-ē- ---------------- Havēta uṣmā āhē.
Сунчано је. उन आ--. उ_ आ__ उ- आ-े- ------- उन आहे. 0
Una ā-ē. U__ ā___ U-a ā-ē- -------- Una āhē.
Ведро је. आल्हा-दा-क -वा---े. आ______ ह_ आ__ आ-्-ा-द-य- ह-ा आ-े- ------------------- आल्हाददायक हवा आहे. 0
Āl-hāda-āy--a h-v--āhē. Ā____________ h___ ā___ Ā-'-ā-a-ā-a-a h-v- ā-ē- ----------------------- Āl'hādadāyaka havā āhē.
Какво је време данас? आज-ह-ाम-न-----आ--? आ_ ह___ क_ आ__ आ- ह-ा-ा- क-े आ-े- ------------------ आज हवामान कसे आहे? 0
Āja-h--ām-na k-sē----? Ā__ h_______ k___ ā___ Ā-a h-v-m-n- k-s- ā-ē- ---------------------- Āja havāmāna kasē āhē?
Данас је хладно. आ--थ--ी-आह-. आ_ थं_ आ__ आ- थ-ड- आ-े- ------------ आज थंडी आहे. 0
Ā-a --a-ḍ-----. Ā__ t_____ ā___ Ā-a t-a-ḍ- ā-ē- --------------- Āja thaṇḍī āhē.
Данас је топло. आ- -रम- आ--. आ_ ग__ आ__ आ- ग-म- आ-े- ------------ आज गरमी आहे. 0
Āj- -a-am- ---. Ā__ g_____ ā___ Ā-a g-r-m- ā-ē- --------------- Āja garamī āhē.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...