Рјечник

sr Питати за пут   »   hu Megkérdezni az utat

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [negyven]

Megkérdezni az utat

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Извините! Bocsá---! B________ B-c-á-a-! --------- Bocsánat! 0
Можете ли ми помоћи? T--na -e-em-s-g-t---? T____ n____ s________ T-d-a n-k-m s-g-t-n-? --------------------- Tudna nekem segíteni? 0
Где овде има добар ресторан? Ho- va- ----egy -- ve---glő? H__ v__ i__ e__ j_ v________ H-l v-n i-t e-y j- v-n-é-l-? ---------------------------- Hol van itt egy jó vendéglő? 0
Идите лево иза угла. A sa--kn-l-----en -a---. A s_______ m_____ b_____ A s-r-k-á- m-n-e- b-l-a- ------------------------ A saroknál menjen balra. 0
Затим идите право један део пута. Után---gyene-en ----- e-y-darabig. U____ e________ e____ e__ d_______ U-á-a e-y-n-s-n e-ő-e e-y d-r-b-g- ---------------------------------- Utána egyenesen előre egy darabig. 0
Затим идите стотину метара удесно. M-n----s------t---,----n---o---a. M_____ s___ m______ u____ j______ M-n-e- s-á- m-t-r-, u-á-a j-b-r-. --------------------------------- Menjen száz métert, utána jobbra. 0
Можете такође узети аутобус. Bus-za- -s -eh-t. B______ i_ m_____ B-s-z-l i- m-h-t- ----------------- Busszal is mehet. 0
Можете такође узети трамвај. Vi--a-o-sa--i--m----. V__________ i_ m_____ V-l-a-o-s-l i- m-h-t- --------------------- Villamossal is mehet. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Egys-e-üen--tá--m--s-jöh--. E_________ u_____ i_ j_____ E-y-z-r-e- u-á-a- i- j-h-t- --------------------------- Egyszerüen utánam is jöhet. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Ho-yan ----k -l a ---ballsta----ig? H_____ j____ e_ a f________________ H-g-a- j-t-k e- a f-t-a-l-t-d-o-i-? ----------------------------------- Hogyan jutok el a futballstadionig? 0
Пређите мост! Menjen á- - -í-o-! M_____ á_ a h_____ M-n-e- á- a h-d-n- ------------------ Menjen át a hídon! 0
Возите кроз тунел! Me-je- á---- --ag-ton! M_____ á_ a_ a________ M-n-e- á- a- a-a-ú-o-! ---------------------- Menjen át az alagúton! 0
Возите до трећег семафора. M-n--n - h-r---ik--e-ző-á----g. M_____ a h_______ j____________ M-n-e- a h-r-a-i- j-l-ő-á-p-i-. ------------------------------- Menjen a harmadik jelzőlámpáig. 0
Скрените затим у прву улицу десно. U--na-f---ul-o--el--obbra az el-- -----. U____ f________ e_ j_____ a_ e___ u_____ U-á-a f-r-u-j-n e- j-b-r- a- e-s- u-c-n- ---------------------------------------- Utána forduljon el jobbra az első utcán. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. U-ána -----n-egye-es-- -----, ---- k-v-t-e-- ú-kere-zte-ődés-n! U____ m_____ e________ e_____ á_ a k________ ú_________________ U-á-a m-n-e- e-y-n-s-n e-ő-e- á- a k-v-t-e-ő ú-k-r-s-t-z-d-s-n- --------------------------------------------------------------- Utána menjen egyenesen előre, át a következő útkereszteződésen! 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Bo------,-hog----tok -l - ---ülő-é-r-? B________ h___ j____ e_ a r___________ B-c-á-a-, h-g- j-t-k e- a r-p-l-t-r-e- -------------------------------------- Bocsánat, hogy jutok el a repülőtérre? 0
Најбоље је да узмете метро. A l-gj-----ha--etr--al---g-. A l_______ h_ m_______ m____ A l-g-o-b- h- m-t-ó-a- m-g-. ---------------------------- A legjobb, ha metróval megy. 0
Возите се једноставно до задње станице. Me-j-- e--s---űen - ---állo-á---! M_____ e_________ a v____________ M-n-e- e-y-z-r-e- a v-g-l-o-á-i-! --------------------------------- Menjen egyszerűen a végállomásig! 0

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!