Рјечник

sr Питати за пут   »   kk Жол сұрау

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [қырық]

40 [qırıq]

Жол сұрау

Jol suraw

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Извините! К--ір-ңі-! К_________ К-ш-р-ң-з- ---------- Кешіріңіз! 0
Ke-ir-ñ--! K_________ K-ş-r-ñ-z- ---------- Keşiriñiz!
Можете ли ми помоћи? К-м--те---ал--ы- ба? К________ а_____ б__ К-м-к-е-е а-а-ы- б-? -------------------- Көмектесе аласыз ба? 0
Köm-k--s- -las-z-ba? K________ a_____ b__ K-m-k-e-e a-a-ı- b-? -------------------- Kömektese alasız ba?
Где овде има добар ресторан? Мұ-д--қа--жерд--жа-сы ---р-мх--- -ар? М____ қ__ ж____ ж____ м_________ б___ М-н-а қ-й ж-р-е ж-қ-ы м-й-а-х-н- б-р- ------------------------------------- Мұнда қай жерде жақсы мейрамхана бар? 0
M--da qay----------sı---yra--a---b-r? M____ q__ j____ j____ m_________ b___ M-n-a q-y j-r-e j-q-ı m-y-a-x-n- b-r- ------------------------------------- Munda qay jerde jaqsı meyramxana bar?
Идите лево иза угла. Бұр-шта- -олғ- қ---- -үрің-з. Б_______ с____ қ____ ж_______ Б-р-ш-а- с-л-а қ-р-й ж-р-ң-з- ----------------------------- Бұрыштан солға қарай жүріңіз. 0
B------- solğ--qa-ay -ür-ñi-. B_______ s____ q____ j_______ B-r-ş-a- s-l-a q-r-y j-r-ñ-z- ----------------------------- Burıştan solğa qaray jüriñiz.
Затим идите право један део пута. Со-ан-к-й-н б-ра--ту-а---ріңі-. С____ к____ б____ т___ ж_______ С-д-н к-й-н б-р-з т-р- ж-р-ң-з- ------------------------------- Содан кейін біраз тура жүріңіз. 0
S--a- -e--n -iraz---ra-jür-ñ-z. S____ k____ b____ t___ j_______ S-d-n k-y-n b-r-z t-r- j-r-ñ-z- ------------------------------- Sodan keyin biraz twra jüriñiz.
Затим идите стотину метара удесно. С-с---жүз -е-- оңғ- жү-і-і-. С____ ж__ м___ о___ ж_______ С-с-н ж-з м-т- о-ғ- ж-р-ң-з- ---------------------------- Сосын жүз метр оңға жүріңіз. 0
S---- j------r -ñ---j--iñ-z. S____ j__ m___ o___ j_______ S-s-n j-z m-t- o-ğ- j-r-ñ-z- ---------------------------- Sosın jüz metr oñğa jüriñiz.
Можете такође узети аутобус. А----у-қа------аң-з -а бол-ды. А________ о________ д_ б______ А-т-б-с-а о-ы-с-ң-з д- б-л-д-. ------------------------------ Автобусқа отырсаңыз да болады. 0
A-t-------ot--s---- -a-b--adı. A________ o________ d_ b______ A-t-b-s-a o-ı-s-ñ-z d- b-l-d-. ------------------------------ Avtobwsqa otırsañız da boladı.
Можете такође узети трамвај. Трам--йғ- от----ңыз-да б-л-ды. Т________ о________ д_ б______ Т-а-в-й-а о-ы-с-ң-з д- б-л-д-. ------------------------------ Трамвайға отырсаңыз да болады. 0
Tr--va--- o----añ-- da-boladı. T________ o________ d_ b______ T-a-v-y-a o-ı-s-ñ-z d- b-l-d-. ------------------------------ Tramvayğa otırsañız da boladı.
Можете такође једноставно возити за мном. М-н-ң ---ымнан -үр-- ---рсаң---да -о----. М____ с_______ ж____ о________ д_ б______ М-н-ң с-ң-м-а- ж-р-п о-ы-с-ң-з д- б-л-д-. ----------------------------------------- Менің соңымнан жүріп отырсаңыз да болады. 0
M------oñ--nan ---ip--tırsañ-z-da---l-dı. M____ s_______ j____ o________ d_ b______ M-n-ñ s-ñ-m-a- j-r-p o-ı-s-ñ-z d- b-l-d-. ----------------------------------------- Meniñ soñımnan jürip otırsañız da boladı.
Како да доћем до фудбалског стадиона? Фу-бо--ста----ы-- -ала--б----м-б-л-ды? Ф_____ с_________ қ____ б_____ б______ Ф-т-о- с-а-и-н-н- қ-л-й б-р-а- б-л-д-? -------------------------------------- Футбол стадионына қалай барсам болады? 0
Fw-bol -t--ï-n--- q---- --rsa- ---a-ı? F_____ s_________ q____ b_____ b______ F-t-o- s-a-ï-n-n- q-l-y b-r-a- b-l-d-? -------------------------------------- Fwtbol stadïonına qalay barsam boladı?
Пређите мост! Кө--рд-н--т-ң--! К_______ ө______ К-п-р-е- ө-і-і-! ---------------- Көпірден өтіңіз! 0
Kö-i-d-n-öti-iz! K_______ ö______ K-p-r-e- ö-i-i-! ---------------- Köpirden ötiñiz!
Возите кроз тунел! Ту---л- -р------ү-іңі-! Т______ а_____ ж_______ Т-н-е-ь а-қ-л- ж-р-ң-з- ----------------------- Туннель арқылы жүріңіз! 0
Twnn-l-ar--lı jür-ñi-! T_____ a_____ j_______ T-n-e- a-q-l- j-r-ñ-z- ---------------------- Twnnel arqılı jüriñiz!
Возите до трећег семафора. Үш-------ғда----ға----ін-----ңі-. Ү_____ б__________ д____ ж_______ Ү-і-ш- б-ғ-а-ш-м-а д-й-н ж-р-ң-з- --------------------------------- Үшінші бағдаршамға дейін жүріңіз. 0
Ü--nş- --ğ-arşa--- de-i---üri--z. Ü_____ b__________ d____ j_______ Ü-i-ş- b-ğ-a-ş-m-a d-y-n j-r-ñ-z- --------------------------------- Üşinşi bağdarşamğa deyin jüriñiz.
Скрените затим у прву улицу десно. Со-ы--бі--нші к-ше-е-оң-а б----ыңыз. С____ б______ к_____ о___ б_________ С-с-н б-р-н-і к-ш-д- о-ғ- б-р-л-ң-з- ------------------------------------ Сосын бірінші көшеде оңға бұрылыңыз. 0
S---- b-rinş- k-ş-d- oñğ---u--l--ız. S____ b______ k_____ o___ b_________ S-s-n b-r-n-i k-ş-d- o-ğ- b-r-l-ñ-z- ------------------------------------ Sosın birinşi köşede oñğa burılıñız.
Затим возите право преко следеће раскрснице. Со-ы---і--н-- -иыл-стан-тур- ---ң-з. С____ б______ қ________ т___ ө______ С-с-н б-р-н-і қ-ы-ы-т-н т-р- ө-і-і-. ------------------------------------ Сосын бірінші қиылыстан тура өтіңіз. 0
So------ri-ş- qïı---tan----a ö-----. S____ b______ q________ t___ ö______ S-s-n b-r-n-i q-ı-ı-t-n t-r- ö-i-i-. ------------------------------------ Sosın birinşi qïılıstan twra ötiñiz.
Извините, како да доћем до аеродрома? Ке--ріңі-,---е-------ал-- ба-----бол--ы? К_________ ә_______ қ____ б_____ б______ К-ш-р-ң-з- ә-е-а-ғ- қ-л-й б-р-а- б-л-д-? ---------------------------------------- Кешіріңіз, әуежайға қалай барсам болады? 0
K-şi----z,--wej---- --lay---rs-m-bol-d-? K_________ ä_______ q____ b_____ b______ K-ş-r-ñ-z- ä-e-a-ğ- q-l-y b-r-a- b-l-d-? ---------------------------------------- Keşiriñiz, äwejayğa qalay barsam boladı?
Најбоље је да узмете метро. Ең дұ--с----е--оға -тыр-ң-з. Е_ д______ м______ о________ Е- д-р-с-, м-т-о-а о-ы-ы-ы-. ---------------------------- Ең дұрысы, метроға отырыңыз. 0
E----rıs-,-me----a -tırı-ız. E_ d______ m______ o________ E- d-r-s-, m-t-o-a o-ı-ı-ı-. ---------------------------- Eñ durısı, metroğa otırıñız.
Возите се једноставно до задње станице. Соңғ--аял-а---а-де--- --р-а--з -о--ы. С____ а________ д____ б_______ б_____ С-ң-ы а-л-а-а-а д-й-н б-р-а-ы- б-л-ы- ------------------------------------- Соңғы аялдамаға дейін барсаңыз болды. 0
S------ya-d--a-a-de-in-bars-ñ-z b-l--. S____ a_________ d____ b_______ b_____ S-ñ-ı a-a-d-m-ğ- d-y-n b-r-a-ı- b-l-ı- -------------------------------------- Soñğı ayaldamağa deyin barsañız boldı.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + казахстански (1-100) МП3 казахстански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!