Рјечник

sr Питати за пут   »   he ‫חיפוש הדרך‬

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

‫40 [ארבעים]‬

40 [arba'im]

‫חיפוש הדרך‬

xipuss haderekh

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Извините! ‫ס-י--!‬ ‫_______ ‫-ל-ח-!- -------- ‫סליחה!‬ 0
s-ixah! s______ s-i-a-! ------- slixah!
Можете ли ми помоћи? ‫ת-כל / י ל--ו- -י-‬ ‫____ / י ל____ ל___ ‫-ו-ל / י ל-ז-ר ל-?- -------------------- ‫תוכל / י לעזור לי?‬ 0
tu-ha-/t-khl- la'-z-r--i? t____________ l______ l__ t-k-a-/-u-h-i l-'-z-r l-? ------------------------- tukhal/tukhli la'azor li?
Где овде има добар ресторан? ‫הי-ן י- מ-עדה ט-ב--‬ ‫____ י_ מ____ ט_____ ‫-י-ן י- מ-ע-ה ט-ב-?- --------------------- ‫היכן יש מסעדה טובה?‬ 0
he----- --s-----'-d-h tov-h? h______ y___ m_______ t_____ h-y-h-n y-s- m-s-a-a- t-v-h- ---------------------------- heykhan yesh mis'adah tovah?
Идите лево иза угла. ‫---- - --אלה-מ-בר לפ--ה.‬ ‫__ / י ש____ מ___ ל______ ‫-ך / י ש-א-ה מ-ב- ל-י-ה-‬ -------------------------- ‫לך / י שמאלה מעבר לפינה.‬ 0
l-kh-y-s-m-'lah m----e---a----h. l_____ s_______ m______ l_______ l-k-/- s-m-'-a- m-'-v-r l-p-n-h- -------------------------------- lekh/y ssmo'lah me'ever lapinah.
Затим идите право један део пута. ‫--ש---/ כ---ז ע-- ק-ת -שר.‬ ‫_____ / כ_ א_ ע__ ק__ י____ ‫-מ-י- / כ- א- ע-ד ק-ת י-ר-‬ ---------------------------- ‫תמשיך / כי אז עוד קצת ישר.‬ 0
t----ik----m-hikhi----od---s---y---a-. t_________________ a_ o_ q____ y______ t-m-h-k-/-a-s-i-h- a- o- q-s-t y-s-a-. -------------------------------------- tamshikh/tamshikhi az od qtsat yeshar.
Затим идите стотину метара удесно. ‫-משם ע-ד מ-ה-----י---ה.‬ ‫____ ע__ מ__ מ__ י______ ‫-מ-ם ע-ד מ-ה מ-ר י-י-ה-‬ ------------------------- ‫ומשם עוד מאה מטר ימינה.‬ 0
u-is-a---- me--h --te--y------. u______ o_ m____ m____ y_______ u-i-h-m o- m-'-h m-t-r y-m-n-h- ------------------------------- umisham od me'ah meter yeminah.
Можете такође узети аутобус. ‫ת--ל-- - ג-----וע -או-ו-וס-‬ ‫____ / י ג_ ל____ ב_________ ‫-ו-ל / י ג- ל-ס-ע ב-ו-ו-ו-.- ----------------------------- ‫תוכל / י גם לנסוע באוטובוס.‬ 0
tukh-l---k--i -a----ns----b'-t--u-. t____________ g__ l______ b________ t-k-a-/-u-h-i g-m l-n-o-a b-o-o-u-. ----------------------------------- tukhal/tukhli gam linso'a b'otobus.
Можете такође узети трамвај. ‫ת--ל-/-------נ--ע--ר----החשמלי--‬ ‫____ / י ג_ ל____ ב____ ה________ ‫-ו-ל / י ג- ל-ס-ע ב-כ-ת ה-ש-ל-ת-‬ ---------------------------------- ‫תוכל / י גם לנסוע ברכבת החשמלית.‬ 0
t-khal/----l--g-m lin---- b--a----t--axash--l--. t____________ g__ l______ b________ h___________ t-k-a-/-u-h-i g-m l-n-o-a b-r-k-v-t h-x-s-m-l-t- ------------------------------------------------ tukhal/tukhli gam linso'a barakevet haxashmalit.
Можете такође једноставно возити за мном. ‫-ו-- - י --וט -ע--ב---ר-.‬ ‫____ / י פ___ ל____ א_____ ‫-ו-ל / י פ-ו- ל-ק-ב א-ר-.- --------------------------- ‫תוכל / י פשוט לעקוב אחרי.‬ 0
t-khal/tuk----p-sh---l--aqo--axa--y. t____________ p_____ l______ a______ t-k-a-/-u-h-i p-s-u- l-'-q-v a-a-a-. ------------------------------------ tukhal/tukhli pashut la'aqov axaray.
Како да доћем до фудбалског стадиона? ‫--צ- --תן --גי- לא--ד-ו--הכד-רגל-‬ ‫____ נ___ ל____ ל_______ ה________ ‫-י-ד נ-ת- ל-ג-ע ל-צ-ד-ו- ה-ד-ר-ל-‬ ----------------------------------- ‫כיצד ניתן להגיע לאצטדיון הכדורגל?‬ 0
k-y-sad----an l--a-i-a l'-ts--di-------dur--e-? k______ n____ l_______ l__________ h___________ k-y-s-d n-t-n l-h-g-'- l-i-s-a-i-n h-k-d-r-g-l- ----------------------------------------------- keytsad nitan l'hagi'a l'itstadion hakaduregel?
Пређите мост! ‫תחצ- - -י-א--הגשר-‬ ‫____ / צ_ א_ ה_____ ‫-ח-ה / צ- א- ה-ש-.- -------------------- ‫תחצה / צי את הגשר.‬ 0
t-x-s---ta-t-i--t--age-he-. t_____________ e_ h________ t-x-s-h-t-x-s- e- h-g-s-e-. --------------------------- taxtseh/taxtsi et hagesher.
Возите кроз тунел! ‫סע-- - דרך -מנ--ה-‬ ‫__ / י ד__ ה_______ ‫-ע / י ד-ך ה-נ-ר-.- -------------------- ‫סע / י דרך המנהרה.‬ 0
sa-s'i --r-kh ha---ha-a-. s_____ d_____ h__________ s-/-'- d-r-k- h-m-n-a-a-. ------------------------- sa/s'i derekh haminharah.
Возите до трећег семафора. ‫סע / - עד לרמז---הש---י-‬ ‫__ / י ע_ ל_____ ה_______ ‫-ע / י ע- ל-מ-ו- ה-ל-ש-.- -------------------------- ‫סע / י עד לרמזור השלישי.‬ 0
s--s-- -- -a----o- h-s--is--. s_____ a_ l_______ h_________ s-/-'- a- l-r-m-o- h-s-l-s-i- ----------------------------- sa/s'i ad laramzor hashlishi.
Скрените затим у прву улицу десно. ‫----/------- --חו- הר---ן-ימי-ה-‬ ‫___ / פ__ א_ ב____ ה_____ י______ ‫-נ- / פ-י א- ב-ח-ב ה-א-ו- י-י-ה-‬ ---------------------------------- ‫פנה / פני אז ברחוב הראשון ימינה.‬ 0
pneh--n---- b-rex-- har-'sh-n--'-i-ah. p_______ a_ b______ h________ y_______ p-e-/-n- a- b-r-x-v h-r-'-h-n y-m-n-h- -------------------------------------- pneh/pni az barexov hari'shon y'minah.
Затим возите право преко следеће раскрснице. ‫-- / - אחר -- יש--מע-- --ו-- הב--‬ ‫__ / י א__ כ_ י__ מ___ ל____ ה____ ‫-ע / י א-ר כ- י-ר מ-ב- ל-ו-ת ה-א-‬ ----------------------------------- ‫סע / י אחר כך ישר מעבר לצומת הבא.‬ 0
s-/-'i -------k---e-har me'-ve- -ats-m-----b-. s_____ a___ k___ y_____ m______ l_______ h____ s-/-'- a-a- k-k- y-s-a- m-'-v-r l-t-o-e- h-b-. ---------------------------------------------- sa/s'i axar kakh yeshar me'ever latsomet haba.
Извините, како да доћем до аеродрома? ‫-לי-ה- -יצ- --ת- ----ע ---ה התע--ה-‬ ‫______ כ___ נ___ ל____ ל___ ה_______ ‫-ל-ח-, כ-צ- נ-ת- ל-ג-ע ל-ד- ה-ע-פ-?- ------------------------------------- ‫סליחה, כיצד ניתן להגיע לשדה התעופה?‬ 0
s---a-,------a--ni-----'--g------sd-h-h--e-ufah? s______ k______ n____ l______ l______ h_________ s-i-a-, k-y-s-d n-t-n l-h-g-a l-s-d-h h-t-'-f-h- ------------------------------------------------ slixah, keytsad nitan l'hagia lissdeh hate'ufah?
Најбоље је да узмете метро. ‫--י --- לנ-ו- ב--בת ה-ח----‬ ‫___ ט__ ל____ ב____ ה_______ ‫-כ- ט-ב ל-ס-ע ב-כ-ת ה-ח-י-.- ----------------------------- ‫הכי טוב לנסוע ברכבת התחתית.‬ 0
h-khi to--l-nso'a-----kev-t-hataxti-. h____ t__ l______ b________ h________ h-k-i t-v l-n-o-a b-r-k-v-t h-t-x-i-. ------------------------------------- hakhi tov linso'a barakevet hataxtit.
Возите се једноставно до задње станице. ‫-------פש-ט ע--לת--- האחר--ה.‬ ‫__ / י פ___ ע_ ל____ ה________ ‫-ע / י פ-ו- ע- ל-ח-ה ה-ח-ו-ה-‬ ------------------------------- ‫סע / י פשוט עד לתחנה האחרונה.‬ 0
s-/s'i p-shu--ad l-ta-anah ha'a-a-----. s_____ p_____ a_ l________ h___________ s-/-'- p-s-u- a- l-t-x-n-h h-'-x-r-n-h- --------------------------------------- sa/s'i pashut ad lataxanah ha'axaronah.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!