Рјечник

sr Питати за пут   »   sv Fråga efter vägen

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [fyrtio]

Fråga efter vägen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Извините! U-sä-t-! U_______ U-s-k-a- -------- Ursäkta! 0
Можете ли ми помоћи? K-- -i-hjä--a -i-? K__ n_ h_____ m___ K-n n- h-ä-p- m-g- ------------------ Kan ni hjälpa mig? 0
Где овде има добар ресторан? Var--in-- e----- r----u--ng ---? V__ f____ e_ b__ r_________ h___ V-r f-n-s e- b-a r-s-a-r-n- h-r- -------------------------------- Var finns en bra restaurang här? 0
Идите лево иза угла. Gå run---ö-ne- t----v-----r. G_ r___ h_____ t___ v_______ G- r-n- h-r-e- t-l- v-n-t-r- ---------------------------- Gå runt hörnet till vänster. 0
Затим идите право један део пута. Gå --d-n--n-----rakt f-a-. G_ s____ e_ b__ r___ f____ G- s-d-n e- b-t r-k- f-a-. -------------------------- Gå sedan en bit rakt fram. 0
Затим идите стотину метара удесно. G----d----un-ra--e-er----l hö-e-. G_ s____ h_____ m____ t___ h_____ G- s-d-n h-n-r- m-t-r t-l- h-g-r- --------------------------------- Gå sedan hundra meter till höger. 0
Можете такође узети аутобус. Ni-k-n ---s- -a-b-ss--. N_ k__ o____ t_ b______ N- k-n o-k-å t- b-s-e-. ----------------------- Ni kan också ta bussen. 0
Можете такође узети трамвај. Ni ka- o---- -- -p---ag-en. N_ k__ o____ t_ s__________ N- k-n o-k-å t- s-å-v-g-e-. --------------------------- Ni kan också ta spårvagnen. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Ni--a- -ckså helt e----t -ka --t-r-m-g. N_ k__ o____ h___ e_____ å__ e____ m___ N- k-n o-k-å h-l- e-k-l- å-a e-t-r m-g- --------------------------------------- Ni kan också helt enkelt åka efter mig. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Hur ----e----g t-ll --tbolls--a-io-? H__ k_____ j__ t___ f_______________ H-r k-m-e- j-g t-l- f-t-o-l-s-a-i-n- ------------------------------------ Hur kommer jag till fotbollsstadion? 0
Пређите мост! G- över-bro-! G_ ö___ b____ G- ö-e- b-o-! ------------- Gå över bron! 0
Возите кроз тунел! Åk g-no- --nne-n! Å_ g____ t_______ Å- g-n-m t-n-e-n- ----------------- Åk genom tunneln! 0
Возите до трећег семафора. Åk f----t--- -red---t-a-----us--. Å_ f___ t___ t_____ t____________ Å- f-a- t-l- t-e-j- t-a-i-l-u-e-. --------------------------------- Åk fram till tredje trafikljuset. 0
Скрените затим у прву улицу десно. T- s--an-av -i-l--ög---v---f--s-a-gatan. T_ s____ a_ t___ h____ v__ f_____ g_____ T- s-d-n a- t-l- h-g-r v-d f-r-t- g-t-n- ---------------------------------------- Ta sedan av till höger vid första gatan. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Å----dan r-k- --am--i- --s-- k--sni-g. Å_ s____ r___ f___ v__ n____ k________ Å- s-d-n r-k- f-a- v-d n-s-a k-r-n-n-. -------------------------------------- Åk sedan rakt fram vid nästa korsning. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? U-s----- ------mm-- jag--ill -lygplat-e-? U_______ h__ k_____ j__ t___ f___________ U-s-k-a- h-r k-m-e- j-g t-l- f-y-p-a-s-n- ----------------------------------------- Ursäkta, hur kommer jag till flygplatsen? 0
Најбоље је да узмете метро. D-t-är----t a-t--a tun--lb-n--. D__ ä_ b___ a__ t_ t___________ D-t ä- b-s- a-t t- t-n-e-b-n-n- ------------------------------- Det är bäst att ta tunnelbanan. 0
Возите се једноставно до задње станице. Åk-he-t enk--- änd---ram -il- sl-tsta-io-en. Å_ h___ e_____ ä___ f___ t___ s_____________ Å- h-l- e-k-l- ä-d- f-a- t-l- s-u-s-a-i-n-n- -------------------------------------------- Åk helt enkelt ända fram till slutstationen. 0

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!