Рјечник

sr Питати за пут   »   pl Pytanie o drogę

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [czterdzieści]

Pytanie o drogę

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Извините! Pr--p----a--p-n--/---ni-! P__________ p___ / p_____ P-z-p-a-z-m p-n- / p-n-ą- ------------------------- Przepraszam pana / panią! 0
Можете ли ми помоћи? C-y-m----mi-p-- - pa-i--om--? C__ m___ m_ p__ / p___ p_____ C-y m-ż- m- p-n / p-n- p-m-c- ----------------------------- Czy może mi pan / pani pomóc? 0
Где овде има добар ресторан? G--i- -u---s---a-a--dobr--r-s-a--a--a? G____ t_ j___ j____ d____ r___________ G-z-e t- j-s- j-k-ś d-b-a r-s-a-r-c-a- -------------------------------------- Gdzie tu jest jakaś dobra restauracja? 0
Идите лево иза угла. P-o--ę -a ---- --rę--ć-- le--. P_____ n_ r___ s______ w l____ P-o-z- n- r-g- s-r-c-ć w l-w-. ------------------------------ Proszę na rogu skręcić w lewo. 0
Затим идите право један део пута. Proszę---ć --wa-------s-o. P_____ i__ k______ p______ P-o-z- i-ć k-w-ł-k p-o-t-. -------------------------- Proszę iść kawałek prosto. 0
Затим идите стотину метара удесно. P-te- proszę iś--s---met-ó--w--r-w-. P____ p_____ i__ s__ m_____ w p_____ P-t-m p-o-z- i-ć s-o m-t-ó- w p-a-o- ------------------------------------ Potem proszę iść sto metrów w prawo. 0
Можете такође узети аутобус. Mo-----n-/ pani p---c-ać------u-e-. M___ p__ / p___ p_______ a_________ M-ż- p-n / p-n- p-j-c-a- a-t-b-s-m- ----------------------------------- Może pan / pani pojechać autobusem. 0
Можете такође узети трамвај. Mo---pa- / pa-i---je--ać -ra---jem. M___ p__ / p___ p_______ t_________ M-ż- p-n / p-n- p-j-c-a- t-a-w-j-m- ----------------------------------- Może pan / pani pojechać tramwajem. 0
Можете такође једноставно возити за мном. M-ż- pa----pa-i p--ec-a- ----r-s-u-za-mną. M___ p__ / p___ p_______ p_ p_____ z_ m___ M-ż- p-n / p-n- p-j-c-a- p- p-o-t- z- m-ą- ------------------------------------------ Może pan / pani pojechać po prostu za mną. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Jak --tr---- ----io-- pi-ka--k--g-? J__ d____ d_ s_______ p____________ J-k d-t-ę d- s-a-i-n- p-ł-a-s-i-g-? ----------------------------------- Jak dotrę do stadionu piłkarskiego? 0
Пређите мост! P--szę --zej-ć prze-----t! P_____ p______ p____ m____ P-o-z- p-z-j-ć p-z-z m-s-! -------------------------- Proszę przejść przez most! 0
Возите кроз тунел! P----- -r-----ha- ------m! P_____ p_________ t_______ P-o-z- p-z-j-c-a- t-n-l-m- -------------------------- Proszę przejechać tunelem! 0
Возите до трећег семафора. Pr-s-------ać aż--o t-z----h św-at--. P_____ j_____ a_ d_ t_______ ś_______ P-o-z- j-c-a- a- d- t-z-c-c- ś-i-t-ł- ------------------------------------- Proszę jechać aż do trzecich świateł. 0
Скрените затим у прву улицу десно. P-t-- -r-sz-----ęc-ć-- p-er--zą--l--- w p-aw-. P____ p_____ s______ w p_______ u____ w p_____ P-t-m p-o-z- s-r-c-ć w p-e-w-z- u-i-ę w p-a-o- ---------------------------------------------- Potem proszę skręcić w pierwszą ulicę w prawo. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. P--e---ro--ę---c-a- p-osto ---e- n--tęp-e s-rzyżow--ie. P____ p_____ j_____ p_____ p____ n_______ s____________ P-t-m p-o-z- j-c-a- p-o-t- p-z-z n-s-ę-n- s-r-y-o-a-i-. ------------------------------------------------------- Potem proszę jechać prosto przez następne skrzyżowanie. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? P--epr-sz--,-ja---o--an--s-- -a-lo-ni-k-? P___________ j__ d______ s__ n_ l________ P-z-p-a-z-m- j-k d-s-a-ę s-ę n- l-t-i-k-? ----------------------------------------- Przepraszam, jak dostanę się na lotnisko? 0
Најбоље је да узмете метро. Pr-sz--n--l-p-ej jech-- m-tr--. P_____ n________ j_____ m______ P-o-z- n-j-e-i-j j-c-a- m-t-e-. ------------------------------- Proszę najlepiej jechać metrem. 0
Возите се једноставно до задње станице. P----ę-j----ć-p- --o--- d--os---------t--j-. P_____ j_____ p_ p_____ d_ o________ s______ P-o-z- j-c-a- p- p-o-t- d- o-t-t-i-j s-a-j-. -------------------------------------------- Proszę jechać po prostu do ostatniej stacji. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + пољски (1-100) МП3 пољски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!