Рјечник

sr Питати за пут   »   ky Жолду суроо

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [кырк]

40 [kırk]

Жолду суроо

[Joldu suroo]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Извините! К--и-ес--! К_________ К-ч-р-с-з- ---------- Кечиресиз! 0
K---re---! K_________ K-ç-r-s-z- ---------- Keçiresiz!
Можете ли ми помоћи? Ма-- ----а---ер--ал--ы-б-? М___ ж_____ б___ а________ М-г- ж-р-а- б-р- а-а-ы-б-? -------------------------- Мага жардам бере аласызбы? 0
Ma-a-ja--am -ere-a--s--bı? M___ j_____ b___ a________ M-g- j-r-a- b-r- a-a-ı-b-? -------------------------- Maga jardam bere alasızbı?
Где овде има добар ресторан? Б---ж--де -а-ш- -е-----н к-й-а? Б__ ж____ ж____ р_______ к_____ Б-л ж-р-е ж-к-ы р-с-о-а- к-й-а- ------------------------------- Бул жерде жакшы ресторан кайда? 0
Bul j--d--j-k-ı-re-t-r-n -a---? B__ j____ j____ r_______ k_____ B-l j-r-e j-k-ı r-s-o-a- k-y-a- ------------------------------- Bul jerde jakşı restoran kayda?
Идите лево иза угла. Сол----б-------түң-з. С_____ б_____ ө______ С-л-о- б-р-к- ө-ү-ү-. --------------------- Солго, бурчка өтүңүз. 0
Sol-o, -u---- ö--ŋ-z. S_____ b_____ ö______ S-l-o- b-r-k- ö-ü-ü-. --------------------- Solgo, burçka ötüŋüz.
Затим идите право један део пута. А-ан-б-- -----------ңүз. А___ б__ а_ т__ ж_______ А-а- б-р а- т-з ж-р-ң-з- ------------------------ Анан бир аз түз жүрүңүз. 0
A--n-b-r a- t-- jürüŋ-z. A___ b__ a_ t__ j_______ A-a- b-r a- t-z j-r-ŋ-z- ------------------------ Anan bir az tüz jürüŋüz.
Затим идите стотину метара удесно. А--ан --й-- жүз -е---о-----т-ң--. А____ к____ ж__ м___ о___ ө______ А-д-н к-й-н ж-з м-т- о-г- ө-ү-ү-. --------------------------------- Андан кийин жүз метр оңго өтүңүз. 0
An-----i-in -üz -et- --g- ö-ü--z. A____ k____ j__ m___ o___ ö______ A-d-n k-y-n j-z m-t- o-g- ö-ü-ü-. --------------------------------- Andan kiyin jüz metr oŋgo ötüŋüz.
Можете такође узети аутобус. Ошо---й-эле -в--бус-- -ү-с--ү- б----. О______ э__ а________ т_______ б_____ О-о-д-й э-е а-т-б-с-а т-ш-ө-ү- б-л-т- ------------------------------------- Ошондой эле автобуска түшсөңүз болот. 0
Oş-ndo- -le--v--b-ska t----ŋ-z -ol--. O______ e__ a________ t_______ b_____ O-o-d-y e-e a-t-b-s-a t-ş-ö-ü- b-l-t- ------------------------------------- Oşondoy ele avtobuska tüşsöŋüz bolot.
Можете такође узети трамвај. О----ой -л- ---м--йга----сө-үз -о-от. О______ э__ т________ т_______ б_____ О-о-д-й э-е т-а-в-й-а т-ш-ө-ү- б-л-т- ------------------------------------- Ошондой эле трамвайга түшсөңүз болот. 0
Oşo---y--le-tra---yg- --ş--ŋü- bolo-. O______ e__ t________ t_______ b_____ O-o-d-y e-e t-a-v-y-a t-ş-ö-ü- b-l-t- ------------------------------------- Oşondoy ele tramvayga tüşsöŋüz bolot.
Можете такође једноставно возити за мном. Ош--д-й--л---с-- -ө--г-н----нин--рты---- бар-аңы- б-ло-. О______ э___ с__ ж__ г___ м____ а_______ б_______ б_____ О-о-д-й э-е- с-з ж-н г-н- м-н-н а-т-м-а- б-р-а-ы- б-л-т- -------------------------------------------------------- Ошондой эле, сиз жөн гана менин артымдан барсаңыз болот. 0
Oş--d-- el-,---z---- -a-a m-ni- a-tı-dan-b-r----z bo-o-. O______ e___ s__ j__ g___ m____ a_______ b_______ b_____ O-o-d-y e-e- s-z j-n g-n- m-n-n a-t-m-a- b-r-a-ı- b-l-t- -------------------------------------------------------- Oşondoy ele, siz jön gana menin artımdan barsaŋız bolot.
Како да доћем до фудбалског стадиона? Ф-тбо- ст-ди-нуна -а--и---ар--? Ф_____ с_________ к_____ б_____ Ф-т-о- с-а-и-н-н- к-н-и- б-р-м- ------------------------------- Футбол стадионуна кантип барам? 0
Fut--l -ta-io--na ---tip --ram? F_____ s_________ k_____ b_____ F-t-o- s-a-i-n-n- k-n-i- b-r-m- ------------------------------- Futbol stadionuna kantip baram?
Пређите мост! Кө-ү----- --үңүз! К________ ө______ К-п-р-д-н ө-ү-ү-! ----------------- Көпүрөдөн өтүңүз! 0
K-p-rödö- -t-ŋü-! K________ ö______ K-p-r-d-n ö-ü-ü-! ----------------- Köpürödön ötüŋüz!
Возите кроз тунел! Т---е--а---л-у-----ңы-! Т_____ а______ а_______ Т-н-е- а-к-л-у а-д-ң-з- ----------------------- Туннел аркылуу айдаңыз! 0
Tu--el-a-k-----ay-----! T_____ a______ a_______ T-n-e- a-k-l-u a-d-ŋ-z- ----------------------- Tunnel arkıluu aydaŋız!
Возите до трећег семафора. Ү-ү-ч---ве-о--рг- ч-------даңыз. Ү_____ с_________ ч____ а_______ Ү-ү-ч- с-е-о-о-г- ч-й-н а-д-ң-з- -------------------------------- Үчүнчү светофорго чейин айдаңыз. 0
Ü--nçü--v--o-o-go---yin----aŋız. Ü_____ s_________ ç____ a_______ Ü-ü-ç- s-e-o-o-g- ç-y-n a-d-ŋ-z- -------------------------------- Üçünçü svetoforgo çeyin aydaŋız.
Скрените затим у прву улицу десно. Анд-- к-йи---бир---и---мкүн---үкт---ңго-б-р---з. А____ к_____ б______ м____________ о___ б_______ А-д-н к-й-н- б-р-н-и м-м-ү-ч-л-к-ө о-г- б-р-ң-з- ------------------------------------------------ Андан кийин, биринчи мүмкүнчүлүктө оңго буруңуз. 0
A-d-- -iyi-----ri-çi mümk--çü-ü--ö-oŋgo bur--u-. A____ k_____ b______ m____________ o___ b_______ A-d-n k-y-n- b-r-n-i m-m-ü-ç-l-k-ö o-g- b-r-ŋ-z- ------------------------------------------------ Andan kiyin, birinçi mümkünçülüktö oŋgo buruŋuz.
Затим возите право преко следеће раскрснице. А-дан ----н--ү- эл- ки-инки--ес----т-н------з. А____ к____ т__ э__ к______ к_________ ө______ А-д-н к-й-н т-з э-е к-й-н-и к-с-л-ш-е- ө-ү-ү-. ---------------------------------------------- Андан кийин түз эле кийинки кесилиштен өтүңүз. 0
A-d-- -iyi----z------i--------si-i-ten -tüŋü-. A____ k____ t__ e__ k______ k_________ ö______ A-d-n k-y-n t-z e-e k-y-n-i k-s-l-ş-e- ö-ü-ü-. ---------------------------------------------- Andan kiyin tüz ele kiyinki kesilişten ötüŋüz.
Извините, како да доћем до аеродрома? Ке---еси-, аэ-опорт---к----п----се--б-лот? К_________ а_________ к_____ ж_____ б_____ К-ч-р-с-з- а-р-п-р-к- к-н-и- ж-т-е- б-л-т- ------------------------------------------ Кечиресиз, аэропортко кантип жетсем болот? 0
K-------z,-a--opo--k- -an--- j-ts---bo-ot? K_________ a_________ k_____ j_____ b_____ K-ç-r-s-z- a-r-p-r-k- k-n-i- j-t-e- b-l-t- ------------------------------------------ Keçiresiz, aeroportko kantip jetsem bolot?
Најбоље је да узмете метро. Ме-ро-о-т-ш-өңүз ж-к-- -оло-. М______ т_______ ж____ б_____ М-т-о-о т-ш-ө-ү- ж-к-ы б-л-т- ----------------------------- Метрого түшсөңүз жакшы болот. 0
Metro-o-t--sö-ü----kşı--o-ot. M______ t_______ j____ b_____ M-t-o-o t-ş-ö-ü- j-k-ı b-l-t- ----------------------------- Metrogo tüşsöŋüz jakşı bolot.
Возите се једноставно до задње станице. Акы--ы ст-н--яг---ейи- а--аңы-. А_____ с________ ч____ а_______ А-ы-к- с-а-ц-я-а ч-й-н а-д-ң-з- ------------------------------- Акыркы станцияга чейин айдаңыз. 0
A-ı-k---ta----ya-a çeyin -y-----. A_____ s__________ ç____ a_______ A-ı-k- s-a-t-i-a-a ç-y-n a-d-ŋ-z- --------------------------------- Akırkı stantsiyaga çeyin aydaŋız.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 киргиски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!