Рјечник

sr Питати за пут   »   sl Vprašati za pot

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [štirideset]

Vprašati za pot

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Извините! Op----i--! O_________ O-r-s-i-e- ---------- Oprostite! 0
Можете ли ми помоћи? Ali ---l-hko --m---te? A__ m_ l____ p________ A-i m- l-h-o p-m-g-t-? ---------------------- Ali mi lahko pomagate? 0
Где овде има добар ресторан? Kj- -----k-- -a-šn- dob-a-re---v-ac-ja? K__ j_ t____ k_____ d____ r____________ K-e j- t-k-j k-k-n- d-b-a r-s-a-r-c-j-? --------------------------------------- Kje je tukaj kakšna dobra restavracija? 0
Идите лево иза угла. Tam-na-vo-alu poj--t--n--levo. T__ n_ v_____ p______ n_ l____ T-m n- v-g-l- p-j-i-e n- l-v-. ------------------------------ Tam na vogalu pojdite na levo. 0
Затим идите право један део пута. P------oj--te ma---nar-v-o--. P____ p______ m___ n_________ P-t-m p-j-i-e m-l- n-r-v-o-t- ----------------------------- Potem pojdite malo naravnost. 0
Затим идите стотину метара удесно. Po--- poj--te-st- -e-----na--e-no. P____ p______ s__ m_____ n_ d_____ P-t-m p-j-i-e s-o m-t-o- n- d-s-o- ---------------------------------- Potem pojdite sto metrov na desno. 0
Можете такође узети аутобус. L--ko gres-- tud--z ---obuso-. L____ g_____ t___ z a_________ L-h-o g-e-t- t-d- z a-t-b-s-m- ------------------------------ Lahko greste tudi z avtobusom. 0
Можете такође узети трамвај. L-h-o--re--e--u-- s-tram--je-. L____ g_____ t___ s t_________ L-h-o g-e-t- t-d- s t-a-v-j-m- ------------------------------ Lahko greste tudi s tramvajem. 0
Можете такође једноставно возити за мном. L-h-o -e-tu-i -no--avno-----et- -a--a-o. L____ s_ t___ e________ p______ z_ m____ L-h-o s- t-d- e-o-t-v-o p-l-e-e z- m-n-. ---------------------------------------- Lahko se tudi enostavno peljete za mano. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Kak- pr-de- d----g-met-eg- s-adiona? K___ p_____ d_ n__________ s________ K-k- p-i-e- d- n-g-m-t-e-a s-a-i-n-? ------------------------------------ Kako pridem do nogometnega stadiona? 0
Пређите мост! P-eč-ajt--m-st! P________ m____ P-e-k-j-e m-s-! --------------- Prečkajte most! 0
Возите кроз тунел! Pe--it--skozi-tunel! P______ s____ t_____ P-l-i-e s-o-i t-n-l- -------------------- Peljite skozi tunel! 0
Возите до трећег семафора. P--jit- se--o --e---g- sema-or-a. P______ s_ d_ t_______ s_________ P-l-i-e s- d- t-e-j-g- s-m-f-r-a- --------------------------------- Peljite se do tretjega semaforja. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Pote- -a----- --p-v- --i-o -a ---n-. P____ z______ v p___ u____ n_ d_____ P-t-m z-v-j-e v p-v- u-i-o n- d-s-i- ------------------------------------ Potem zavijte v prvo ulico na desni. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Zate------it--n-ra-n-s- če- na-l--n---k-iži-če. Z____ p______ n________ č__ n________ k________ Z-t-m p-l-i-e n-r-v-o-t č-z n-s-e-n-e k-i-i-č-. ----------------------------------------------- Zatem peljite naravnost čez naslednje križišče. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? O-ro---te, k-ko--r--e---a l---l-š--? O_________ k___ p_____ n_ l_________ O-r-s-i-e- k-k- p-i-e- n- l-t-l-š-e- ------------------------------------ Oprostite, kako pridem na letališče? 0
Најбоље је да узмете метро. N----l-----,--- g-es---s-------sko--e-e--ic--(z metrojem-. N_______ j__ d_ g_____ s p________ ž________ (_ m_________ N-j-o-j- j-, d- g-e-t- s p-d-e-s-o ž-l-z-i-o (- m-t-o-e-)- ---------------------------------------------------------- Najbolje je, da greste s podzemsko železnico (z metrojem). 0
Возите се једноставно до задње станице. Pel--t---e -no--a-no d- k-n-n- -os-aje. P______ s_ e________ d_ k_____ p_______ P-l-i-e s- e-o-t-v-o d- k-n-n- p-s-a-e- --------------------------------------- Peljite se enostavno do končne postaje. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!