Рјечник

sr Питати за пут   »   da Spørge efter vej

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [fyrre]

Spørge efter vej

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Извините! Un--k---! U________ U-d-k-l-! --------- Undskyld! 0
Можете ли ми помоћи? Kan d------pe --g? K__ d_ h_____ m___ K-n d- h-æ-p- m-g- ------------------ Kan du hjælpe mig? 0
Где овде има добар ресторан? Hvo--e--der e- --d-re-ta---n-? H___ e_ d__ e_ g__ r__________ H-o- e- d-r e- g-d r-s-a-r-n-? ------------------------------ Hvor er der en god restaurant? 0
Идите лево иза угла. G--til v-ns--e---d --ørn-t G_ t__ v______ v__ h______ G- t-l v-n-t-e v-d h-ø-n-t -------------------------- Gå til venstre ved hjørnet 0
Затим идите право један део пута. S--s--l--u gå et ---------ke -i---d. S_ s___ d_ g_ e_ g___ s_____ l______ S- s-a- d- g- e- g-d- s-y-k- l-g-u-. ------------------------------------ Så skal du gå et godt stykke ligeud. 0
Затим идите стотину метара удесно. S- s-al du--- h--d--de--et-- --- -ø-r-. S_ s___ d_ g_ h_______ m____ t__ h_____ S- s-a- d- g- h-n-r-d- m-t-r t-l h-j-e- --------------------------------------- Så skal du gå hundrede meter til højre. 0
Можете такође узети аутобус. D--ka- og---t--- bu-s--. D_ k__ o___ t___ b______ D- k-n o-s- t-g- b-s-e-. ------------------------ Du kan også tage bussen. 0
Можете такође узети трамвај. D--kan----å -------o-vog-en. D_ k__ o___ t___ s__________ D- k-n o-s- t-g- s-o-v-g-e-. ---------------------------- Du kan også tage sporvognen. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Du --n-ogs- bar- -ø-- --t-r---g. D_ k__ o___ b___ k___ e____ m___ D- k-n o-s- b-r- k-r- e-t-r m-g- -------------------------------- Du kan også bare køre efter mig. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? H-or--n-k-mm-r---- -i---odbo--s--d--n-t? H______ k_____ j__ t__ f________________ H-o-d-n k-m-e- j-g t-l f-d-o-d-t-d-o-e-? ---------------------------------------- Hvordan kommer jeg til fodboldstadionet? 0
Пређите мост! Gå -v-- -ro-n! G_ o___ b_____ G- o-e- b-o-n- -------------- Gå over broen! 0
Возите кроз тунел! K-r-g--n-m--un-elle-! K__ g_____ t_________ K-r g-n-e- t-n-e-l-n- --------------------- Kør gennem tunnellen! 0
Возите до трећег семафора. K-r-t-- det-t-e--- ---k-yd-. K__ t__ d__ t_____ l________ K-r t-l d-t t-e-j- l-s-r-d-. ---------------------------- Kør til det tredje lyskryds. 0
Скрените затим у прву улицу десно. D--- t---h-----a---e---ør--e-gade D___ t__ h____ a_ d__ f_____ g___ D-e- t-l h-j-e a- d-n f-r-t- g-d- --------------------------------- Drej til højre ad den første gade 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Så -ka- -u -ø---lig- -d-ved næ-te-k-yds. S_ s___ d_ k___ l___ u_ v__ n____ k_____ S- s-a- d- k-r- l-g- u- v-d n-s-e k-y-s- ---------------------------------------- Så skal du køre lige ud ved næste kryds. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? Un---y--- --o-d-n k-mm-r ----t-l --fth--ne-? U________ h______ k_____ j__ t__ l__________ U-d-k-l-, h-o-d-n k-m-e- j-g t-l l-f-h-v-e-? -------------------------------------------- Undskyld, hvordan kommer jeg til lufthavnen? 0
Најбоље је да узмете метро. D-- -- n-m-es---t-t--- -e-ro-n. D__ e_ n______ a_ t___ m_______ D-t e- n-m-e-t a- t-g- m-t-o-n- ------------------------------- Det er nemmest at tage metroen. 0
Возите се једноставно до задње станице. Du s--l ba-- køre -i--e-de--a-i--en. D_ s___ b___ k___ t__ e_____________ D- s-a- b-r- k-r- t-l e-d-s-a-i-n-n- ------------------------------------ Du skal bare køre til endestationen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + дански (1-100) МП3 дански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!