Рјечник

sr Питати за пут   »   hi मार्ग पूछने के लिए

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

४० [चालीस]

40 [chaalees]

मार्ग पूछने के लिए

[maarg poochhane ke lie]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Извините! ए- म--ट! --म-फ़--ीज-ए, ए_ मि___ / मा_ की___ ए- म-न-! / म-फ- क-ज-ए- ---------------------- एक मिनट! / माफ़ कीजिए, 0
e- -i---! - -aaf-k-ejie, e_ m_____ / m___ k______ e- m-n-t- / m-a- k-e-i-, ------------------------ ek minat! / maaf keejie,
Можете ли ми помоћи? क-य---- म--ी-मदद-क- सकत--/ -क-ी--ैं? क्_ आ_ मे_ म__ क_ स__ / स__ हैं_ क-य- आ- म-र- म-द क- स-त- / स-त- ह-ं- ------------------------------------ क्या आप मेरी मदद कर सकते / सकती हैं? 0
k-a---p----e- madad -ar s--a-e----a---ee ----? k__ a__ m____ m____ k__ s_____ / s______ h____ k-a a-p m-r-e m-d-d k-r s-k-t- / s-k-t-e h-i-? ---------------------------------------------- kya aap meree madad kar sakate / sakatee hain?
Где овде има добар ресторан? य--ँ-एक-अच्-ा --स्-ोरेंट -हाँ है? य_ ए_ अ__ रे____ क_ है_ य-ा- ए- अ-्-ा र-स-ट-र-ं- क-ा- ह-? --------------------------------- यहाँ एक अच्छा रेस्टोरेंट कहाँ है? 0
ya-aan ek-ac-ch-a-re-to-ent-ka--a- --i? y_____ e_ a______ r________ k_____ h___ y-h-a- e- a-h-h-a r-s-o-e-t k-h-a- h-i- --------------------------------------- yahaan ek achchha restorent kahaan hai?
Идите лево иза угла. उस -ोड-पर से ब--ं--रफ़--ुड--े उ_ मो_ प_ से बा_ त__ मु__ उ- म-ड प- स- ब-ई- त-फ- म-ड-य- ----------------------------- उस मोड पर से बाईं तरफ़ मुडिये 0
u- m---p---s--baeen -a-a- ---i-e u_ m__ p__ s_ b____ t____ m_____ u- m-d p-r s- b-e-n t-r-f m-d-y- -------------------------------- us mod par se baeen taraf mudiye
Затим идите право један део пута. फ-- -ो-े स-धे--ा--े फि_ थो_ सी_ जा__ फ-र थ-ड- स-ध- ज-इ-े ------------------- फिर थोडे सीधे जाइये 0
phi- tho-e-see-h---aiye p___ t____ s_____ j____ p-i- t-o-e s-e-h- j-i-e ----------------------- phir thode seedhe jaiye
Затим идите стотину метара удесно. फ-र ए- सौ---टर -ाह--ी --फ--ज-इ-े फि_ ए_ सौ मी__ दा__ त__ जा__ फ-र ए- स- म-ट- द-ह-न- त-फ- ज-इ-े -------------------------------- फिर एक सौ मीटर दाहिनी तरफ़ जाइये 0
ph-- -k-s-u -ee-a- d-ahi-e--t---f-ja-ye p___ e_ s__ m_____ d_______ t____ j____ p-i- e- s-u m-e-a- d-a-i-e- t-r-f j-i-e --------------------------------------- phir ek sau meetar daahinee taraf jaiye
Можете такође узети аутобус. आप-बस से----ज- -क---- सकती --ं आ_ ब_ से भी जा स__ / स__ हैं आ- ब- स- भ- ज- स-त- / स-त- ह-ं ------------------------------ आप बस से भी जा सकते / सकती हैं 0
a-p b-- -e bh-e-ja s--a-e / sa--t-- -a-n a__ b__ s_ b___ j_ s_____ / s______ h___ a-p b-s s- b-e- j- s-k-t- / s-k-t-e h-i- ---------------------------------------- aap bas se bhee ja sakate / sakatee hain
Можете такође узети трамвај. आ--ट---- -े भी-जा सक---- -क---हैं आ_ ट्__ से भी जा स__ / स__ हैं आ- ट-र-म स- भ- ज- स-त- / स-त- ह-ं --------------------------------- आप ट्राम से भी जा सकते / सकती हैं 0
a----r-a---e b--- j--s---t--/ sakatee ---n a__ t____ s_ b___ j_ s_____ / s______ h___ a-p t-a-m s- b-e- j- s-k-t- / s-k-t-e h-i- ------------------------------------------ aap traam se bhee ja sakate / sakatee hain
Можете такође једноставно возити за мном. आप मे-- -ी-- भी - -कते-/------ह-ं आ_ मे_ पी_ भी आ स__ / स__ हैं आ- म-र- प-छ- भ- आ स-त- / स-त- ह-ं --------------------------------- आप मेरे पीछे भी आ सकते / सकती हैं 0
a-p ---- p-ec--- bh---a- ---at- ------t-e----n a__ m___ p______ b___ a_ s_____ / s______ h___ a-p m-r- p-e-h-e b-e- a- s-k-t- / s-k-t-e h-i- ---------------------------------------------- aap mere peechhe bhee aa sakate / sakatee hain
Како да доћем до фудбалског стадиона? मै- फ----ल स-ट-ड-यम -ै-े ----? मैं फु___ स्____ कै_ जा__ म-ं फ-ट-ॉ- स-ट-ड-य- क-स- ज-ऊ-? ------------------------------ मैं फुटबॉल स्टेडियम कैसे जाऊँ? 0
ma----hu--bo---te-iy-m k--s- -ao-n? m___ p_______ s_______ k____ j_____ m-i- p-u-a-o- s-e-i-a- k-i-e j-o-n- ----------------------------------- main phutabol stediyam kaise jaoon?
Пређите мост! पुल -े उस--ा-----य-! पु_ के उ_ पा_ जा___ प-ल क- उ- प-र ज-इ-े- -------------------- पुल के उस पार जाइये! 0
pul--- us--a-r j-iy-! p__ k_ u_ p___ j_____ p-l k- u- p-a- j-i-e- --------------------- pul ke us paar jaiye!
Возите кроз тунел! टने--म-ं स--ज--ये! ट__ में से जा___ ट-े- म-ं स- ज-इ-े- ------------------ टनेल में से जाइये! 0
t---- mein se-ja-ye! t____ m___ s_ j_____ t-n-l m-i- s- j-i-e- -------------------- tanel mein se jaiye!
Возите до трећег семафора. त-स-े -ि--नल त--ज-इ-े! ती__ सि___ त_ जा___ त-स-े स-ग-न- त- ज-इ-े- ---------------------- तीसरे सिग्नल तक जाइये! 0
t----r---ig-a- t---j-i-e! t______ s_____ t__ j_____ t-e-a-e s-g-a- t-k j-i-e- ------------------------- teesare signal tak jaiye!
Скрените затим у прву улицу десно. फ-र-प-ले-र--्ते प- दा--न--तर------ि-े फि_ प__ रा__ प_ दा__ त__ मु__ फ-र प-ल- र-स-त- प- द-ह-न- त-फ- म-ड-य- ------------------------------------- फिर पहले रास्ते पर दाहिनी तरफ़ मुडिये 0
phi- p--al- r--st---a------------a-a---u--ye p___ p_____ r_____ p__ d_______ t____ m_____ p-i- p-h-l- r-a-t- p-r d-a-i-e- t-r-f m-d-y- -------------------------------------------- phir pahale raaste par daahinee taraf mudiye
Затим возите право преко следеће раскрснице. फ-र -गल---ौ-ा-- प-----स--े---इये फि_ अ__ चौ__ प_ से सी_ जा__ फ-र अ-ल- च-र-ह- प- स- स-ध- ज-इ-े -------------------------------- फिर अगले चौराहे पर से सीधे जाइये 0
ph-r-a--le c--u---h---a------e-dhe ---ye p___ a____ c________ p__ s_ s_____ j____ p-i- a-a-e c-a-r-a-e p-r s- s-e-h- j-i-e ---------------------------------------- phir agale chauraahe par se seedhe jaiye
Извините, како да доћем до аеродрома? म--़ -ीजि-, -ैं ह--ई--ड्-- -क-कै-े ज-ऊ-? मा_ की___ मैं ह__ अ__ त_ कै_ जा__ म-फ- क-ज-ए- म-ं ह-ा- अ-्-े त- क-स- ज-ऊ-? ---------------------------------------- माफ़ कीजिए, मैं हवाई अड्डे तक कैसे जाऊँ? 0
ma-- k-e---, mai--ha-aee adde tak-ka--e ja-o-? m___ k______ m___ h_____ a___ t__ k____ j_____ m-a- k-e-i-, m-i- h-v-e- a-d- t-k k-i-e j-o-n- ---------------------------------------------- maaf keejie, main havaee adde tak kaise jaoon?
Најбоље је да узмете метро. स-से-अ----,-मे-्र---े ज--ये स__ अ___ मे__ से जा__ स-स- अ-्-ा- म-ट-र- स- ज-इ-े --------------------------- सबसे अच्छा, मेट्रो से जाइये 0
s--as--a-h-hha--m-tro s- jai-e s_____ a_______ m____ s_ j____ s-b-s- a-h-h-a- m-t-o s- j-i-e ------------------------------ sabase achchha, metro se jaiye
Возите се једноставно до задње станице. आ--ी -्--शन--- --इये आ__ स्___ त_ जा__ आ-र- स-ट-श- त- ज-इ-े -------------------- आखरी स्टेशन तक जाइये 0
a--haree-stesh-n tak---i-e a_______ s______ t__ j____ a-k-a-e- s-e-h-n t-k j-i-e -------------------------- aakharee steshan tak jaiye

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!