Рјечник

sr Питати за пут   »   lv Jautāt ceļu

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [četrdesmit]

Jautāt ceļu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Извините! A----------, l-d-u! A___________ l_____ A-v-i-o-i-t- l-d-u- ------------------- Atvainojiet, lūdzu! 0
Можете ли ми помоћи? V-i J---v-ra- man-pa-ī----? V__ J__ v____ m__ p________ V-i J-s v-r-t m-n p-l-d-ē-? --------------------------- Vai Jūs varat man palīdzēt? 0
Где овде има добар ресторан? K-- še-t-ir la----e-to-āns? K__ š___ i_ l___ r_________ K-r š-i- i- l-b- r-s-o-ā-s- --------------------------- Kur šeit ir labs restorāns? 0
Идите лево иза угла. Kru-t-ju-- e---- p---r---i. K_________ e____ p_ k______ K-u-t-j-m- e-i-t p- k-e-s-. --------------------------- Krustojumā ejiet pa kreisi. 0
Затим идите право један део пута. T-------t n---e-------lu----s-i. T__ e____ n______ g_____ t______ T-d e-i-t n-l-e-u g-b-l- t-i-n-. -------------------------------- Tad ejiet nelielu gabalu taisni. 0
Затим идите стотину метара удесно. Ta- e-i----im-s m-tru---a --b-. T__ e____ s____ m_____ p_ l____ T-d e-i-t s-m-s m-t-u- p- l-b-. ------------------------------- Tad ejiet simts metrus pa labi. 0
Можете такође узети аутобус. Jūs---r---br-u-t-arī ---a--o-u--. J__ v____ b_____ a__ a_ a________ J-s v-r-t b-a-k- a-ī a- a-t-b-s-. --------------------------------- Jūs varat braukt arī ar autobusu. 0
Можете такође узети трамвај. J---var-- -raukt a-ī-ar--r-m-a-u. J__ v____ b_____ a__ a_ t________ J-s v-r-t b-a-k- a-ī a- t-a-v-j-. --------------------------------- Jūs varat braukt arī ar tramvaju. 0
Можете такође једноставно возити за мном. J-s-va--t-vienk--ši -r-u-------m---s. J__ v____ v________ b_____ a__ m_____ J-s v-r-t v-e-k-r-i b-a-k- a-z m-n-s- ------------------------------------- Jūs varat vienkārši braukt aiz manis. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Kā-es-var- nokļūt ---z -u--------ad-on-m? K_ e_ v___ n_____ l___ f______ s_________ K- e- v-r- n-k-ū- l-d- f-t-o-a s-a-i-n-m- ----------------------------------------- Kā es varu nokļūt līdz futbola stadionam? 0
Пређите мост! B--u-i-t----i t--t-m! B_______ p___ t______ B-a-c-e- p-r- t-l-a-! --------------------- Brauciet pāri tiltam! 0
Возите кроз тунел! B--u-iet -auri-tun--i-! B_______ c____ t_______ B-a-c-e- c-u-i t-n-l-m- ----------------------- Brauciet cauri tunelim! 0
Возите до трећег семафора. B--u-i-- līd---r-šaj-m--uk-ofo-am. B_______ l___ t_______ l__________ B-a-c-e- l-d- t-e-a-a- l-k-o-o-a-. ---------------------------------- Brauciet līdz trešajam luksoforam. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Tad n-gr--------- -ir--jā i--- pa---bi. T__ n____________ p______ i___ p_ l____ T-d n-g-i-z-e-i-s p-r-a-ā i-l- p- l-b-. --------------------------------------- Tad nogriezieties pirmajā ielā pa labi. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Tad brauc--t-taisni ---i----ošajam-kr----ju-am. T__ b_______ t_____ p___ n________ k___________ T-d b-a-c-e- t-i-n- p-r- n-k-š-j-m k-u-t-j-m-m- ----------------------------------------------- Tad brauciet taisni pāri nākošajam krustojumam. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? A--a-n-ji--,--ā es-va------ļ-- li--s--? A___________ k_ e_ v___ n_____ l_______ A-v-i-o-i-t- k- e- v-r- n-k-ū- l-d-s-ā- --------------------------------------- Atvainojiet, kā es varu nokļūt lidostā? 0
Најбоље је да узмете метро. V-sl---k b-a--i-t ---m-tr-. V_______ b_______ a_ m_____ V-s-a-ā- b-a-c-e- a- m-t-o- --------------------------- Vislabāk brauciet ar metro. 0
Возите се једноставно до задње станице. B---ciet-l-d- -a-a s-a--jai! B_______ l___ g___ s________ B-a-c-e- l-d- g-l- s-a-i-a-! ---------------------------- Brauciet līdz gala stacijai! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!