Рјечник

sr Питати за пут   »   ku Rê pirsîn

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [çil]

Rê pirsîn

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Извините! B--e-ş^-in! B__________ B-b-x-^-i-! ----------- Bibexş^nin! 0
Можете ли ми помоћи? Hû- ---a-i--al--a-îy- m-n-b---n? H__ d______ a________ m__ b_____ H-n d-k-r-n a-î-a-î-a m-n b-k-n- -------------------------------- Hûn dikarin alîkarîya min bikin? 0
Где овде има добар ресторан? Li -i- -estorane-- b---l- kû-h-ye? L_ v__ r__________ b__ l_ k_ h____ L- v-r r-s-o-a-e-e b-ş l- k- h-y-? ---------------------------------- Li vir restoraneke baş li kû heye? 0
Идите лево иза угла. Li --ş--------il--ç--- -e b--in. L_ k_____ d_ m___ ç___ r_ b_____ L- k-ş-y- d- m-l- ç-p- r- b-ç-n- -------------------------------- Li koşeyê di milê çepê re biçin. 0
Затим идите право један део пута. Paşî-piçekî-r-st--erin. P___ p_____ r___ h_____ P-ş- p-ç-k- r-s- h-r-n- ----------------------- Paşî piçekî rast herin. 0
Затим идите стотину метара удесно. Pi-t-- se- -etr- ----ilê ra--- re -için. P_____ s__ m____ d_ m___ r____ r_ b_____ P-ş-r- s-d m-t-e d- m-l- r-s-ê r- b-ç-n- ---------------------------------------- Piştre sed metre di milê rastê re biçin. 0
Можете такође узети аутобус. H----ik--i---i o--bu---b-çi-. H__ d______ b_ o______ b_____ H-n d-k-r-n b- o-o-u-ê b-ç-n- ----------------------------- Hûn dikarin bi otobusê biçin. 0
Можете такође узети трамвај. Hûn-d--ar-n -i---a-w-y-biçi-. H__ d______ b_ t______ b_____ H-n d-k-r-n b- t-a-w-y b-ç-n- ----------------------------- Hûn dikarin bi tramwey biçin. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Hû- --kar-n-h-----i- b-ş-pî---. H__ d______ h___ m__ b_________ H-n d-k-r-n h-m- m-n b-ş-p-n-n- ------------------------------- Hûn dikarin heme min bişopînin. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? Ez--aw--d--a------çi----t-d-----futb-l-? E_ ç___ d______ b_____ s_______ f_______ E- ç-w- d-k-r-m b-ç-m- s-a-y-m- f-t-o-ê- ---------------------------------------- Ez çawa dikarim biçime stadyuma futbolê? 0
Пређите мост! P-r- -e--as-ki-! P___ d_____ k___ P-r- d-r-a- k-n- ---------------- Pirê derbas kin! 0
Возите кроз тунел! D- t--elê-re--e-ba- ---! D_ t_____ r_ d_____ b___ D- t-n-l- r- d-r-a- b-n- ------------------------ Di tunelê re derbas bin! 0
Возите до трећег семафора. H-ya--a-beya s-----n--i--on. H___ l______ s______ b______ H-y- l-m-e-a s-y-m-n b-a-o-. ---------------------------- Heya lambeya sêyemîn biajon. 0
Скрените затим у прву улицу десно. J- --de-- ---- -e- bi---l- ---tê--e --z----i-. J_ c_____ p___ b__ b_ m___ r____ v_ b_________ J- c-d-y- p-ş- b-r b- m-l- r-s-ê v- b-z-v-r-n- ---------------------------------------------- Ji cadeya pêşî ber bi milê rastê ve bizîvirin. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. P-şî-j- xaç--i---bê--- ---ter-----ajo-. P___ j_ x_______ b_ r_ r________ b_____ P-ş- j- x-ç-r-y- b- r- r-s-e-a-t b-j-n- --------------------------------------- Paşî ji xaçeriya bê re rasterast bajon. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? B-b---i----z ---a-a -içi----al-firg-h-? B________ e_ ê ç___ b_____ b___________ B-b-x-i-, e- ê ç-w- b-ç-m- b-l-f-r-e-ê- --------------------------------------- Bibexşin, ez ê çawa biçime balafirgehê? 0
Најбоље је да узмете метро. Ya---------b- --tro-- -i-in. Y_ b__ h__ b_ m______ b_____ Y- b-ş h-n b- m-t-o-ê b-ç-n- ---------------------------- Ya baş hûn bi metroyê biçin. 0
Возите се једноставно до задње станице. H--a -awe--ge-----wî---çin. H___ r_________ d___ b_____ H-y- r-w-s-g-h- d-w- b-ç-n- --------------------------- Heya rawestgeha dawî biçin. 0

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!