Рјечник
Питати за пут » Menanyakan arah
-
SR
српски
- AR арапски
- DE немачки
- EN енглески (US)
- EN енглески (UK)
- ES шпански
- FR француски
- IT италијански
- JA јапански
- PT португалски (PT)
- PT португалски (BR)
- ZH кинески (поједностављени)
- AD адигхе
- AF африкански
- AM амхарски
- BE белоруски
- BG бугарски
- BN бенгалски
- BS босански
- CA каталонски
- CS чешки
- DA дански
- EL грчки
- EO есперанто
- ET естонски
- FA персијски
- FI фински
- HE хебрејски
- HI хинди
- HR хрватски
- HU мађарски
- HY јерменски
- KA грузијски
- KK казахстански
- KN канада
- KO корејски
- KU курдски (курмањи)
- KY киргиски
- LT литвански
- LV летонски
- MK македонски
- MR марати
- NL холандски
- NN нинорск
- NO норвешки
- PA пунџаби
- PL пољски
- RO румунски
- RU руски
- SK словачки
- SL словеначки
- SQ албански
- SR српски
- SV шведски
- TA тамилски
- TE телугу
- TH тајски
- TI тигриња
- TL тагалог
- TR турски
- UK украјински
- UR урду
- VI вијетнамски
-
ID
индонежански
- AR арапски
- DE немачки
- EN енглески (US)
- EN енглески (UK)
- ES шпански
- FR француски
- IT италијански
- JA јапански
- PT португалски (PT)
- PT португалски (BR)
- ZH кинески (поједностављени)
- AD адигхе
- AF африкански
- AM амхарски
- BE белоруски
- BG бугарски
- BN бенгалски
- BS босански
- CA каталонски
- CS чешки
- DA дански
- EL грчки
- EO есперанто
- ET естонски
- FA персијски
- FI фински
- HE хебрејски
- HI хинди
- HR хрватски
- HU мађарски
- HY јерменски
- ID индонежански
- KA грузијски
- KK казахстански
- KN канада
- KO корејски
- KU курдски (курмањи)
- KY киргиски
- LT литвански
- LV летонски
- MK македонски
- MR марати
- NL холандски
- NN нинорск
- NO норвешки
- PA пунџаби
- PL пољски
- RO румунски
- RU руски
- SK словачки
- SL словеначки
- SQ албански
- SV шведски
- TA тамилски
- TE телугу
- TH тајски
- TI тигриња
- TL тагалог
- TR турски
- UK украјински
- UR урду
- VI вијетнамски
-
-
001 - Лица 002 - Породица 003 - Упознати 004 - У школи 005 - Земље и језици 006 - Читати и писати 007 - Бројеви 008 - Сати 009 - Дани у седмици 010 - Јуче – данас – сутра 011 - Месеци 012 - Напици 013 - Делатности 014 - Боје 015 - Воће и животне намирнице 016 - Годишња доба и време 017 - У кући 018 - Чишћење куће 019 - У кухињи 020 - Ћаскање 1 021 - Ћаскање 2 022 - Ћаскање 3 023 - Учити стране језике 024 - Састанак 025 - У граду026 - У природи 027 - У хотелу – долазак 028 - У хотелу – жалбе 029 - У ресторану 1 030 - У ресторану 2 031 - У ресторану 3 032 - У ресторану 4 033 - На железници 034 - У возу 035 - На аеродрому 036 - Јавни локални саобраћај 037 - На путу 038 - У таксију 039 - Квар на ауту 040 - Питати за пут 041 - Оријентација 042 - Разгледање града 043 - У зоолошком врту 044 - Излазити навече 045 - У биоскопу 046 - У дискотеци 047 - Припреме за пут 048 - Активности на годишњем одмору 049 - Спорт 050 - На базену051 - Обављање потрепштина 052 - У робној кући 053 - Трговине 054 - Куповина 055 - Радити 056 - Осећаји 057 - Код доктора 058 - Делови тела 059 - У пошти 060 - У банци 061 - Редни бројеви 062 - Постављати питања 1 063 - Постављати питања 2 064 - Негација 1 065 - Негација 2 066 - Присвојне заменице 1 067 - Присвојне заменице 2 068 - велико – мало 069 - требати – хтети 070 - нешто желети 071 - нешто хтети 072 - нешто морати 073 - нешто смети 074 - замолити за нешто 075 - нешто образложити 1076 - нешто образложити 2 077 - нешто образложити 3 078 - Придеви 1 079 - Придеви 2 080 - Придеви 3 081 - Прошлост 1 082 - Прошлост 2 083 - Прошлост 3 084 - Прошлост 4 085 - Питати – прошлост 1 086 - Питати – прошлост 2 087 - Прошлост модалних глагола 1 088 - Прошлост модалних глагола 2 089 - Императив 1 090 - Императив 2 091 - Зависне реченице са да 1 092 - Зависне реченице са да 2 093 - Зависне реченице са да ли 094 - Везници 1 095 - Везници 2 096 - Везници 3 097 - Везници 4 098 - Дупли везници 099 - Генитив 100 - Прилози
-
- Претходна
- Следећи
- МП3
- A -
- A
- A+
40 [четрдесет]
Питати за пут
40 [empat puluh]
Изаберите како желите да видите превод:
Језик животиња
Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!