Рјечник

sr Питати за пут   »   ru Спрашивать дорогу

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [сорок]

40 [sorok]

Спрашивать дорогу

[Sprashivatʹ dorogu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Извините! И-ви--те--п---луй-та! Извините, пожалуйста! И-в-н-т-, п-ж-л-й-т-! --------------------- Извините, пожалуйста! 0
I-vin-t-,-p--h-l--s--! Izvinite, pozhaluysta! I-v-n-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Izvinite, pozhaluysta!
Можете ли ми помоћи? Вы-м----е-м-- -о--чь? Вы можете мне помочь? В- м-ж-т- м-е п-м-ч-? --------------------- Вы можете мне помочь? 0
Vy-mo--e-- mne -omochʹ? Vy mozhete mne pomochʹ? V- m-z-e-e m-e p-m-c-ʹ- ----------------------- Vy mozhete mne pomochʹ?
Где овде има добар ресторан? Г-- здес- х------ р-------? Где здесь хороший ресторан? Г-е з-е-ь х-р-ш-й р-с-о-а-? --------------------------- Где здесь хороший ресторан? 0
Gde-z---- -ho-o---- r-s-o--n? Gde zdesʹ khoroshiy restoran? G-e z-e-ʹ k-o-o-h-y r-s-o-a-? ----------------------------- Gde zdesʹ khoroshiy restoran?
Идите лево иза угла. И--те ---е--, з- угол. Идите налево, за угол. И-и-е н-л-в-, з- у-о-. ---------------------- Идите налево, за угол. 0
I-ite-n-le--,-z--u-o-. Idite nalevo, za ugol. I-i-e n-l-v-, z- u-o-. ---------------------- Idite nalevo, za ugol.
Затим идите право један део пута. По-о- -ро---т--не-н-г- пр-м-. Потом пройдите немного прямо. П-т-м п-о-д-т- н-м-о-о п-я-о- ----------------------------- Потом пройдите немного прямо. 0
P-t-- -roy-i-- --mnog- --yamo. Potom proydite nemnogo pryamo. P-t-m p-o-d-t- n-m-o-o p-y-m-. ------------------------------ Potom proydite nemnogo pryamo.
Затим идите стотину метара удесно. П---- п-о---т--с-о м--ров н--р---. Потом пройдите сто метров направо. П-т-м п-о-д-т- с-о м-т-о- н-п-а-о- ---------------------------------- Потом пройдите сто метров направо. 0
Po-om--r-ydi-e --o---t--v -a-r---. Potom proydite sto metrov napravo. P-t-m p-o-d-t- s-o m-t-o- n-p-a-o- ---------------------------------- Potom proydite sto metrov napravo.
Можете такође узети аутобус. Вы--а-ж- м-ж--- -ест- н--а--о-у-. Вы также можете сесть на автобус. В- т-к-е м-ж-т- с-с-ь н- а-т-б-с- --------------------------------- Вы также можете сесть на автобус. 0
Vy-t-kzh------e----e--ʹ na av-ob-s. Vy takzhe mozhete sestʹ na avtobus. V- t-k-h- m-z-e-e s-s-ʹ n- a-t-b-s- ----------------------------------- Vy takzhe mozhete sestʹ na avtobus.
Можете такође узети трамвај. В---ак-е м-жет- -ест- н--тра--а-. Вы также можете сесть на трамвай. В- т-к-е м-ж-т- с-с-ь н- т-а-в-й- --------------------------------- Вы также можете сесть на трамвай. 0
Vy ---zh- mozhe-- -e--ʹ na-t--m-a-. Vy takzhe mozhete sestʹ na tramvay. V- t-k-h- m-z-e-e s-s-ʹ n- t-a-v-y- ----------------------------------- Vy takzhe mozhete sestʹ na tramvay.
Можете такође једноставно возити за мном. Вы-т-кж--мож--- п-ост- е-а-- за мно---лед-- . Вы также можете просто ехать за мной следом . В- т-к-е м-ж-т- п-о-т- е-а-ь з- м-о- с-е-о- . --------------------------------------------- Вы также можете просто ехать за мной следом . 0
V- -a---- mo--et---rost- -ekhat- z- mn------do- . Vy takzhe mozhete prosto yekhatʹ za mnoy sledom . V- t-k-h- m-z-e-e p-o-t- y-k-a-ʹ z- m-o- s-e-o- . ------------------------------------------------- Vy takzhe mozhete prosto yekhatʹ za mnoy sledom .
Како да доћем до фудбалског стадиона? Как мн--поп-сть-н- ---б-----й--т----н? Как мне попасть на футбольный стадион? К-к м-е п-п-с-ь н- ф-т-о-ь-ы- с-а-и-н- -------------------------------------- Как мне попасть на футбольный стадион? 0
K---mn- p--a--ʹ -a-fu-b-l-n-y--ta-i-n? Kak mne popastʹ na futbolʹnyy stadion? K-k m-e p-p-s-ʹ n- f-t-o-ʹ-y- s-a-i-n- -------------------------------------- Kak mne popastʹ na futbolʹnyy stadion?
Пређите мост! Пер--д------ре- мо--! Перейдите через мост! П-р-й-и-е ч-р-з м-с-! --------------------- Перейдите через мост! 0
P-r-yd-te----r-z m-st! Pereydite cherez most! P-r-y-i-e c-e-e- m-s-! ---------------------- Pereydite cherez most!
Возите кроз тунел! Е-ж--т- чер-з-т--н-л-! Езжайте через туннель! Е-ж-й-е ч-р-з т-н-е-ь- ---------------------- Езжайте через туннель! 0
Y---h--te--he-e----nn---! Yezzhayte cherez tunnelʹ! Y-z-h-y-e c-e-e- t-n-e-ʹ- ------------------------- Yezzhayte cherez tunnelʹ!
Возите до трећег семафора. Е-жай-- до тр---е-о ---то-ора. Езжайте до третьего светофора. Е-ж-й-е д- т-е-ь-г- с-е-о-о-а- ------------------------------ Езжайте до третьего светофора. 0
Ye-z--yt- do tret-y-go-sv-t--o-a. Yezzhayte do tretʹyego svetofora. Y-z-h-y-e d- t-e-ʹ-e-o s-e-o-o-a- --------------------------------- Yezzhayte do tretʹyego svetofora.
Скрените затим у прву улицу десно. Пос----т-----ов--ни-е -ап-а-- п---п-рв-- в---о----ти. После этого поверните направо при первой возможности. П-с-е э-о-о п-в-р-и-е н-п-а-о п-и п-р-о- в-з-о-н-с-и- ----------------------------------------------------- После этого поверните направо при первой возможности. 0
Posle---o-o pov-rn-te n-prav--pri p-r-o- v--mo-h-o--i. Posle etogo povernite napravo pri pervoy vozmozhnosti. P-s-e e-o-o p-v-r-i-e n-p-a-o p-i p-r-o- v-z-o-h-o-t-. ------------------------------------------------------ Posle etogo povernite napravo pri pervoy vozmozhnosti.
Затим возите право преко следеће раскрснице. П-том-ез--й-е -рямо----------д---и- п--е-----ок. Потом езжайте прямо через следующий перекрёсток. П-т-м е-ж-й-е п-я-о ч-р-з с-е-у-щ-й п-р-к-ё-т-к- ------------------------------------------------ Потом езжайте прямо через следующий перекрёсток. 0
P-t-m -e-zh---- --y-m- ch-r-----e-------hiy-p--e--ës-ok. Potom yezzhayte pryamo cherez sleduyushchiy perekrëstok. P-t-m y-z-h-y-e p-y-m- c-e-e- s-e-u-u-h-h-y p-r-k-ë-t-k- -------------------------------------------------------- Potom yezzhayte pryamo cherez sleduyushchiy perekrëstok.
Извините, како да доћем до аеродрома? И--ин--е----к--не-п----ть --аэр-по-т. Извините, как мне попасть в аэропорт. И-в-н-т-, к-к м-е п-п-с-ь в а-р-п-р-. ------------------------------------- Извините, как мне попасть в аэропорт. 0
Izvin-t-,-k-- --- p-p---ʹ-v-a-ro-o--. Izvinite, kak mne popastʹ v aeroport. I-v-n-t-, k-k m-e p-p-s-ʹ v a-r-p-r-. ------------------------------------- Izvinite, kak mne popastʹ v aeroport.
Најбоље је да узмете метро. Лучш- сядьте--а -етр-. Лучше сядьте на метро. Л-ч-е с-д-т- н- м-т-о- ---------------------- Лучше сядьте на метро. 0
Lu-hs-e----d-te -- me--o. Luchshe syadʹte na metro. L-c-s-e s-a-ʹ-e n- m-t-o- ------------------------- Luchshe syadʹte na metro.
Возите се једноставно до задње станице. Е--а----до----е---- ---нц-и. Езжайте до конечной станции. Е-ж-й-е д- к-н-ч-о- с-а-ц-и- ---------------------------- Езжайте до конечной станции. 0
Ye---ayte -o---n---n---st-n-s-i. Yezzhayte do konechnoy stantsii. Y-z-h-y-e d- k-n-c-n-y s-a-t-i-. -------------------------------- Yezzhayte do konechnoy stantsii.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!