Рјечник

sr Питати за пут   »   ru Спрашивать дорогу

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [сорок]

40 [sorok]

Спрашивать дорогу

[Sprashivatʹ dorogu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Извините! Изв----е- по---уй-та! И________ п__________ И-в-н-т-, п-ж-л-й-т-! --------------------- Извините, пожалуйста! 0
I---n-t-, --z---u---a! I________ p___________ I-v-n-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Izvinite, pozhaluysta!
Можете ли ми помоћи? В- --же----н- ---о--? В_ м_____ м__ п______ В- м-ж-т- м-е п-м-ч-? --------------------- Вы можете мне помочь? 0
Vy -ozhet--m-e -----hʹ? V_ m______ m__ p_______ V- m-z-e-e m-e p-m-c-ʹ- ----------------------- Vy mozhete mne pomochʹ?
Где овде има добар ресторан? Г-е------ -о--ший р---оран? Г__ з____ х______ р________ Г-е з-е-ь х-р-ш-й р-с-о-а-? --------------------------- Где здесь хороший ресторан? 0
G-e z---ʹ-------hiy-----o--n? G__ z____ k________ r________ G-e z-e-ʹ k-o-o-h-y r-s-o-a-? ----------------------------- Gde zdesʹ khoroshiy restoran?
Идите лево иза угла. И-ит---але-о, за-у--л. И____ н______ з_ у____ И-и-е н-л-в-, з- у-о-. ---------------------- Идите налево, за угол. 0
I--te-nale--- -a ----. I____ n______ z_ u____ I-i-e n-l-v-, z- u-o-. ---------------------- Idite nalevo, za ugol.
Затим идите право један део пута. П-то-----й-и---нем---о -р---. П____ п_______ н______ п_____ П-т-м п-о-д-т- н-м-о-о п-я-о- ----------------------------- Потом пройдите немного прямо. 0
P-t-m p----ite-n--n-g- -r--m-. P____ p_______ n______ p______ P-t-m p-o-d-t- n-m-o-o p-y-m-. ------------------------------ Potom proydite nemnogo pryamo.
Затим идите стотину метара удесно. Потом -р----т--с-о--е-ро-----р-во. П____ п_______ с__ м_____ н_______ П-т-м п-о-д-т- с-о м-т-о- н-п-а-о- ---------------------------------- Потом пройдите сто метров направо. 0
Pot-- proy-i-e -----e-ro--n-pra-o. P____ p_______ s__ m_____ n_______ P-t-m p-o-d-t- s-o m-t-o- n-p-a-o- ---------------------------------- Potom proydite sto metrov napravo.
Можете такође узети аутобус. В- т--же м-ж-т--сес-- -- -вто---. В_ т____ м_____ с____ н_ а_______ В- т-к-е м-ж-т- с-с-ь н- а-т-б-с- --------------------------------- Вы также можете сесть на автобус. 0
Vy t--z-e--o-het---es-- -- --to-u-. V_ t_____ m______ s____ n_ a_______ V- t-k-h- m-z-e-e s-s-ʹ n- a-t-b-s- ----------------------------------- Vy takzhe mozhete sestʹ na avtobus.
Можете такође узети трамвај. Вы та-ж--м-же---сест---а т-амва-. В_ т____ м_____ с____ н_ т_______ В- т-к-е м-ж-т- с-с-ь н- т-а-в-й- --------------------------------- Вы также можете сесть на трамвай. 0
V---ak-h- m-------s-s-ʹ--a-tra---y. V_ t_____ m______ s____ n_ t_______ V- t-k-h- m-z-e-e s-s-ʹ n- t-a-v-y- ----------------------------------- Vy takzhe mozhete sestʹ na tramvay.
Можете такође једноставно возити за мном. В- так-- --же----р-ст- ---ть-з-----------о--. В_ т____ м_____ п_____ е____ з_ м___ с_____ . В- т-к-е м-ж-т- п-о-т- е-а-ь з- м-о- с-е-о- . --------------------------------------------- Вы также можете просто ехать за мной следом . 0
Vy---k-he--o-het---ro-to-------ʹ -a mnoy s---o- . V_ t_____ m______ p_____ y______ z_ m___ s_____ . V- t-k-h- m-z-e-e p-o-t- y-k-a-ʹ z- m-o- s-e-o- . ------------------------------------------------- Vy takzhe mozhete prosto yekhatʹ za mnoy sledom .
Како да доћем до фудбалског стадиона? К-- м-е --п---ь н--ф-т----ны--ст-д---? К__ м__ п______ н_ ф_________ с_______ К-к м-е п-п-с-ь н- ф-т-о-ь-ы- с-а-и-н- -------------------------------------- Как мне попасть на футбольный стадион? 0
Kak---- po----ʹ-na-f---o--ny--sta---n? K__ m__ p______ n_ f_________ s_______ K-k m-e p-p-s-ʹ n- f-t-o-ʹ-y- s-a-i-n- -------------------------------------- Kak mne popastʹ na futbolʹnyy stadion?
Пређите мост! Пе------------з -ост! П________ ч____ м____ П-р-й-и-е ч-р-з м-с-! --------------------- Перейдите через мост! 0
Pe---d----c-e-ez --st! P________ c_____ m____ P-r-y-i-e c-e-e- m-s-! ---------------------- Pereydite cherez most!
Возите кроз тунел! Е----т-----е-----н--ь! Е______ ч____ т_______ Е-ж-й-е ч-р-з т-н-е-ь- ---------------------- Езжайте через туннель! 0
Y----ayt- -here--t--nel-! Y________ c_____ t_______ Y-z-h-y-e c-e-e- t-n-e-ʹ- ------------------------- Yezzhayte cherez tunnelʹ!
Возите до трећег семафора. Езжайте------ет--го све-офо--. Е______ д_ т_______ с_________ Е-ж-й-е д- т-е-ь-г- с-е-о-о-а- ------------------------------ Езжайте до третьего светофора. 0
Yezz---t- d----e-ʹ-ego-sve-o-o--. Y________ d_ t________ s_________ Y-z-h-y-e d- t-e-ʹ-e-o s-e-o-o-a- --------------------------------- Yezzhayte do tretʹyego svetofora.
Скрените затим у прву улицу десно. П--ле эт-го--оверн-т--н-п---о при-п-р-ой --змо--о--и. П____ э____ п________ н______ п__ п_____ в___________ П-с-е э-о-о п-в-р-и-е н-п-а-о п-и п-р-о- в-з-о-н-с-и- ----------------------------------------------------- После этого поверните направо при первой возможности. 0
Po-l- ---g- --v--ni-- -a-ra-o-p-i-pe--oy--o---z---st-. P____ e____ p________ n______ p__ p_____ v____________ P-s-e e-o-o p-v-r-i-e n-p-a-o p-i p-r-o- v-z-o-h-o-t-. ------------------------------------------------------ Posle etogo povernite napravo pri pervoy vozmozhnosti.
Затим возите право преко следеће раскрснице. Пото-----айте п---- --р-з с-е--ющи- перек----о-. П____ е______ п____ ч____ с________ п___________ П-т-м е-ж-й-е п-я-о ч-р-з с-е-у-щ-й п-р-к-ё-т-к- ------------------------------------------------ Потом езжайте прямо через следующий перекрёсток. 0
P-t------z-a---------- c----z ---duyu------ p-rek--s---. P____ y________ p_____ c_____ s____________ p___________ P-t-m y-z-h-y-e p-y-m- c-e-e- s-e-u-u-h-h-y p-r-k-ë-t-k- -------------------------------------------------------- Potom yezzhayte pryamo cherez sleduyushchiy perekrëstok.
Извините, како да доћем до аеродрома? Изв-нит-,-к-к-мне---пас-ь в -э----рт. И________ к__ м__ п______ в а________ И-в-н-т-, к-к м-е п-п-с-ь в а-р-п-р-. ------------------------------------- Извините, как мне попасть в аэропорт. 0
Iz--n-t-, -ak --- --pas-ʹ v -e---ort. I________ k__ m__ p______ v a________ I-v-n-t-, k-k m-e p-p-s-ʹ v a-r-p-r-. ------------------------------------- Izvinite, kak mne popastʹ v aeroport.
Најбоље је да узмете метро. Лу-ше-с-д--- -а-м----. Л____ с_____ н_ м_____ Л-ч-е с-д-т- н- м-т-о- ---------------------- Лучше сядьте на метро. 0
L----h- sy-dʹte na-m----. L______ s______ n_ m_____ L-c-s-e s-a-ʹ-e n- m-t-o- ------------------------- Luchshe syadʹte na metro.
Возите се једноставно до задње станице. Езж--т--до-к----н-й --анц-и. Е______ д_ к_______ с_______ Е-ж-й-е д- к-н-ч-о- с-а-ц-и- ---------------------------- Езжайте до конечной станции. 0
Y-z-------do-kon---noy s---tsi-. Y________ d_ k________ s________ Y-z-h-y-e d- k-n-c-n-y s-a-t-i-. -------------------------------- Yezzhayte do konechnoy stantsii.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!