Рјечник

sr Питати за пут   »   be Пытацца пра дарогу

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [сорак]

40 [sorak]

Пытацца пра дарогу

[Pytatstsa pra darogu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Извините! П-----ц-! Прабачце! П-а-а-ц-! --------- Прабачце! 0
Pra-a---s-! Prabachtse! P-a-a-h-s-! ----------- Prabachtse!
Можете ли ми помоћи? Не-м-г-- б -ы-мн-----а-чы? Не маглі б Вы мне памагчы? Н- м-г-і б В- м-е п-м-г-ы- -------------------------- Не маглі б Вы мне памагчы? 0
N--m--lі-b--- -n--pama-ch-? Ne maglі b Vy mne pamagchy? N- m-g-і b V- m-e p-m-g-h-? --------------------------- Ne maglі b Vy mne pamagchy?
Где овде има добар ресторан? Д-е-т---ё-ць-до--- р--т-ра-? Дзе тут ёсць добры рэстаран? Д-е т-т ё-ц- д-б-ы р-с-а-а-? ---------------------------- Дзе тут ёсць добры рэстаран? 0
D-e-tut -o---’ --br--res--ran? Dze tut yosts’ dobry restaran? D-e t-t y-s-s- d-b-y r-s-a-a-? ------------------------------ Dze tut yosts’ dobry restaran?
Идите лево иза угла. П-вя----- за р---н-ле--. Павярніце за рог налева. П-в-р-і-е з- р-г н-л-в-. ------------------------ Павярніце за рог налева. 0
P----rn-t----- r-g -a--v-. Pavyarnіtse za rog naleva. P-v-a-n-t-e z- r-g n-l-v-. -------------------------- Pavyarnіtse za rog naleva.
Затим идите право један део пута. По--м-т-о-- пр-йд-іце-п-а-а. Потым трохі прайдзіце прама. П-т-м т-о-і п-а-д-і-е п-а-а- ---------------------------- Потым трохі прайдзіце прама. 0
P-t-m --o--і-p---dzі--e p-a-a. Potym trokhі praydzіtse prama. P-t-m t-o-h- p-a-d-і-s- p-a-a- ------------------------------ Potym trokhі praydzіtse prama.
Затим идите стотину метара удесно. П-ты----яр-і-е---пр-в--і п-ай--і-- с-- --т--ў. Потым звярніце направа і прайдзіце сто метраў. П-т-м з-я-н-ц- н-п-а-а і п-а-д-і-е с-о м-т-а-. ---------------------------------------------- Потым звярніце направа і прайдзіце сто метраў. 0
Po--m -v--r----- n-pra-- - --ay-z---e--t- -et---. Potym zvyarnіtse naprava і praydzіtse sto metrau. P-t-m z-y-r-і-s- n-p-a-a і p-a-d-і-s- s-o m-t-a-. ------------------------------------------------- Potym zvyarnіtse naprava і praydzіtse sto metrau.
Можете такође узети аутобус. Такс--- В----жа-е -е-----а----о-ус. Таксама Вы можаце сесці на аўтобус. Т-к-а-а В- м-ж-ц- с-с-і н- а-т-б-с- ----------------------------------- Таксама Вы можаце сесці на аўтобус. 0
Tak-ama Vy -o-h--s---e-t-- na -u---us. Taksama Vy mozhatse sestsі na autobus. T-k-a-a V- m-z-a-s- s-s-s- n- a-t-b-s- -------------------------------------- Taksama Vy mozhatse sestsі na autobus.
Можете такође узети трамвај. Та-с-ма В- --ж-це-се-ці-на т---в--. Таксама Вы можаце сесці на трамвай. Т-к-а-а В- м-ж-ц- с-с-і н- т-а-в-й- ----------------------------------- Таксама Вы можаце сесці на трамвай. 0
T-k---------o---t-e-se-----na--ram-a-. Taksama Vy mozhatse sestsі na tramvay. T-k-a-a V- m-z-a-s- s-s-s- n- t-a-v-y- -------------------------------------- Taksama Vy mozhatse sestsі na tramvay.
Можете такође једноставно возити за мном. Т--с-ма--ы ----ц- --ост- -ра--а---за м-ой. Таксама Вы можаце проста праехаць за мной. Т-к-а-а В- м-ж-ц- п-о-т- п-а-х-ц- з- м-о-. ------------------------------------------ Таксама Вы можаце проста праехаць за мной. 0
T--sa-- -- m---at-------t----a-k---s- -- m-o-. Taksama Vy mozhatse prosta praekhats’ za mnoy. T-k-a-a V- m-z-a-s- p-o-t- p-a-k-a-s- z- m-o-. ---------------------------------------------- Taksama Vy mozhatse prosta praekhats’ za mnoy.
Како да доћем до фудбалског стадиона? Як-м-е --а-сці д- --т-------- стад--на? Як мне прайсці да футбольнага стадыёна? Я- м-е п-а-с-і д- ф-т-о-ь-а-а с-а-ы-н-? --------------------------------------- Як мне прайсці да футбольнага стадыёна? 0
Ya- -----r-y---і d-----b-l’naga s---ye-a? Yak mne praystsі da futbol’naga stadyena? Y-k m-e p-a-s-s- d- f-t-o-’-a-a s-a-y-n-? ----------------------------------------- Yak mne praystsі da futbol’naga stadyena?
Пређите мост! П--а-д---е пр-- мост! Перайдзіце праз мост! П-р-й-з-ц- п-а- м-с-! --------------------- Перайдзіце праз мост! 0
P--a----t-e-praz--ost! Peraydzіtse praz most! P-r-y-z-t-e p-a- m-s-! ---------------------- Peraydzіtse praz most!
Возите кроз тунел! Пр--д------ра--т--э--! Праедзьце праз тунэль! П-а-д-ь-е п-а- т-н-л-! ---------------------- Праедзьце праз тунэль! 0
P-a---’tse----z --nel’! Praedz’tse praz tunel’! P-a-d-’-s- p-a- t-n-l-! ----------------------- Praedz’tse praz tunel’!
Возите до трећег семафора. Пр-е-з----да тр-ц------ят-----а. Праедзьце да трэцяга святлафора. П-а-д-ь-е д- т-э-я-а с-я-л-ф-р-. -------------------------------- Праедзьце да трэцяга святлафора. 0
Praedz’tse da--re----g- -vya----o--. Praedz’tse da tretsyaga svyatlafora. P-a-d-’-s- d- t-e-s-a-a s-y-t-a-o-a- ------------------------------------ Praedz’tse da tretsyaga svyatlafora.
Скрените затим у прву улицу десно. П--ым----рн-це -а п-р-ы- п-в--о-- --пр--а. Потым звярніце на першым павароце направа. П-т-м з-я-н-ц- н- п-р-ы- п-в-р-ц- н-п-а-а- ------------------------------------------ Потым звярніце на першым павароце направа. 0
P--y---v------s- na pershy- pavar-ts----pr-va. Potym zvyarnіtse na pershym pavarotse naprava. P-t-m z-y-r-і-s- n- p-r-h-m p-v-r-t-e n-p-a-a- ---------------------------------------------- Potym zvyarnіtse na pershym pavarotse naprava.
Затим возите право преко следеће раскрснице. По--м ------ьце --ў-р-с- -аст-пн-- -крыж---н-е. Потым праедзьце наўпрост наступнае скрыжаванне. П-т-м п-а-д-ь-е н-ў-р-с- н-с-у-н-е с-р-ж-в-н-е- ----------------------------------------------- Потым праедзьце наўпрост наступнае скрыжаванне. 0
P-tym-pr-e-z--se-----r--- -astup-a- -k--z-avann-. Potym praedz’tse nauprost nastupnae skryzhavanne. P-t-m p-a-d-’-s- n-u-r-s- n-s-u-n-e s-r-z-a-a-n-. ------------------------------------------------- Potym praedz’tse nauprost nastupnae skryzhavanne.
Извините, како да доћем до аеродрома? П-а-у---абачэ------к мн- ---пі-ь-----р--ор-? Прашу прабачэння, як мне трапіць у аэрапорт? П-а-у п-а-а-э-н-, я- м-е т-а-і-ь у а-р-п-р-? -------------------------------------------- Прашу прабачэння, як мне трапіць у аэрапорт? 0
P-ashu p--b----nnya,-y-k---- tr-pіt-- ----r-p---? Prashu prabachennya, yak mne trapіts’ u aeraport? P-a-h- p-a-a-h-n-y-, y-k m-e t-a-і-s- u a-r-p-r-? ------------------------------------------------- Prashu prabachennya, yak mne trapіts’ u aeraport?
Најбоље је да узмете метро. Найлеп- прае-з--е-на-метро. Найлепш праедзьце на метро. Н-й-е-ш п-а-д-ь-е н- м-т-о- --------------------------- Найлепш праедзьце на метро. 0
Nay-eps--pr-e--’-s- -a -et--. Naylepsh praedz’tse na metro. N-y-e-s- p-a-d-’-s- n- m-t-o- ----------------------------- Naylepsh praedz’tse na metro.
Возите се једноставно до задње станице. П-о--а-п--ед-ь----- к--ц-в-- -тан--і. Проста праедзьце да канцавой станцыі. П-о-т- п-а-д-ь-е д- к-н-а-о- с-а-ц-і- ------------------------------------- Проста праедзьце да канцавой станцыі. 0
Pros-- --a--z’------ -an--avoy-----t-y-. Prosta praedz’tse da kantsavoy stantsyі. P-o-t- p-a-d-’-s- d- k-n-s-v-y s-a-t-y-. ---------------------------------------- Prosta praedz’tse da kantsavoy stantsyі.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!