Рјечник

sr Припреме за пут   »   hr Pripreme za put

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Mo--š-s-a-ir--i--a- ---čeg! M____ s________ n__ k______ M-r-š s-a-i-a-i n-š k-v-e-! --------------------------- Moraš spakirati naš kovčeg! 0
Не смеш ништа заборавити! Ne ----e- -i--- zab-ravi-i! N_ s_____ n____ z__________ N- s-i-e- n-š-a z-b-r-v-t-! --------------------------- Ne smiješ ništa zaboraviti! 0
Треба ти велики кофер! T-e--š ve-i---k-f--! T_____ v_____ k_____ T-e-a- v-l-k- k-f-r- -------------------- Trebaš veliki kofer! 0
Не заборави пасош! Ne z---r----p-t--n-cu! N_ z_______ p_________ N- z-b-r-v- p-t-v-i-u- ---------------------- Ne zaboravi putovnicu! 0
Не заборави авионску карту! Ne --bo-av- -v-o-sku -ar-u! N_ z_______ a_______ k_____ N- z-b-r-v- a-i-n-k- k-r-u- --------------------------- Ne zaboravi avionsku kartu! 0
Не заборави путне чекове! Ne zaborav- --tne -ekove! N_ z_______ p____ č______ N- z-b-r-v- p-t-e č-k-v-! ------------------------- Ne zaboravi putne čekove! 0
Понеси крему за сунчање. Pon-------mu z--s---anj-. P_____ k____ z_ s________ P-n-s- k-e-u z- s-n-a-j-. ------------------------- Ponesi kremu za sunčanje. 0
Понеси наочаре за сунце. P-n--- -u-ča-- -a---le. P_____ s______ n_______ P-n-s- s-n-a-e n-o-a-e- ----------------------- Ponesi sunčane naočale. 0
Понеси шешир за сунце. Po-e-- --šir -- --nce. P_____ š____ z_ s_____ P-n-s- š-š-r z- s-n-e- ---------------------- Ponesi šešir za sunce. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? Ho----l- p--i---i a-t--ar--? H____ l_ p_______ a_________ H-ć-š l- p-n-j-t- a-t-k-r-u- ---------------------------- Hoćeš li ponijeti autokartu? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? Ho-eš-li p-ni--ti-tu---t---i -o-i-? H____ l_ p_______ t_________ v_____ H-ć-š l- p-n-j-t- t-r-s-i-k- v-d-č- ----------------------------------- Hoćeš li ponijeti turistički vodič? 0
Хоћеш ли понети кишобран? H-ćeš l--p--ijet- k-šo--an? H____ l_ p_______ k________ H-ć-š l- p-n-j-t- k-š-b-a-? --------------------------- Hoćeš li ponijeti kišobran? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. Misl---a---ač----ošulje,-čar-p-. M____ n_ h_____ k_______ č______ M-s-i n- h-a-e- k-š-l-e- č-r-p-. -------------------------------- Misli na hlače, košulje, čarape. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. M-s-i -a--r-v--e,-----n-- sako-. M____ n_ k_______ r______ s_____ M-s-i n- k-a-a-e- r-m-n-, s-k-e- -------------------------------- Misli na kravate, remene, sakoe. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. M--l--n--p-d-ame, s--va-ice----a--ce. M____ n_ p_______ s________ i m______ M-s-i n- p-d-a-e- s-a-a-i-e i m-j-c-. ------------------------------------- Misli na pidžame, spavaćice i majice. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. Tr-ba--cipe-e--s---al- --či-me. T_____ c______ s______ i č_____ T-e-a- c-p-l-, s-n-a-e i č-z-e- ------------------------------- Trebaš cipele, sandale i čizme. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. T---aš--ar-mice, ----n-- š--r------------. T_____ m________ s____ i š______ z_ n_____ T-e-a- m-r-m-c-, s-p-n i š-a-i-e z- n-k-e- ------------------------------------------ Trebaš maramice, sapun i škarice za nokte. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. T-eb-š-č--alj- č----cu--- -ub--- p--tu -- --be. T_____ č______ č______ z_ z___ i p____ z_ z____ T-e-a- č-š-l-, č-t-i-u z- z-b- i p-s-u z- z-b-. ----------------------------------------------- Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хрватски (1-100) МП3 хрватски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.