Рјечник

sr Припреме за пут   »   nn Planleggje ei reise

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [førtisju]

Planleggje ei reise

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Du m- p-kke ko-f-r-en--å-. D_ m_ p____ k________ v___ D- m- p-k-e k-f-e-t-n v-r- -------------------------- Du må pakke kofferten vår. 0
Не смеш ништа заборавити! Du -å--k--- -lø--- noko. D_ m_ i____ g_____ n____ D- m- i-k-e g-ø-m- n-k-. ------------------------ Du må ikkje gløyme noko. 0
Треба ти велики кофер! Du-treng-e-n-sto---offer-. D_ t____ e__ s___ k_______ D- t-e-g e-n s-o- k-f-e-t- -------------------------- Du treng ein stor koffert. 0
Не заборави пасош! Ikk---g-øy- p-s-et! I____ g____ p______ I-k-e g-ø-m p-s-e-! ------------------- Ikkje gløym passet! 0
Не заборави авионску карту! Ikk-e--l----flybi-l-t-a--! I____ g____ f_____________ I-k-e g-ø-m f-y-i-l-t-a-e- -------------------------- Ikkje gløym flybillettane! 0
Не заборави путне чекове! Ikkje-gl--m -----s-ek-a--! I____ g____ r_____________ I-k-e g-ø-m r-i-e-j-k-a-e- -------------------------- Ikkje gløym reisesjekkane! 0
Понеси крему за сунчање. Ta-me- d-g-so---e-. T_ m__ d__ s_______ T- m-d d-g s-l-r-m- ------------------- Ta med deg solkrem. 0
Понеси наочаре за сунце. Ta med -eg--ol----lene. T_ m__ d__ s___________ T- m-d d-g s-l-r-l-e-e- ----------------------- Ta med deg solbrillene. 0
Понеси шешир за сунце. T- m-d ----s-l-a----. T_ m__ d__ s_________ T- m-d d-g s-l-a-t-n- --------------------- Ta med deg solhatten. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? Vi---u--a-med d-g -it---r-? V__ d_ t_ m__ d__ e__ k____ V-l d- t- m-d d-g e-t k-r-? --------------------------- Vil du ta med deg eit kart? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? V-l du-ta--ed -eg-e----i--b--? V__ d_ t_ m__ d__ e_ r________ V-l d- t- m-d d-g e- r-i-e-o-? ------------------------------ Vil du ta med deg ei reisebok? 0
Хоћеш ли понети кишобран? V-l du -a med-de- -i-----apl-? V__ d_ t_ m__ d__ e__ p_______ V-l d- t- m-d d-g e-n p-r-p-y- ------------------------------ Vil du ta med deg ein paraply? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. H-gs ---se--,-s---rt--e-o- s---a--. H___ b_______ s________ o_ s_______ H-g- b-k-e-e- s-j-r-e-e o- s-k-a-e- ----------------------------------- Hugs buksene, skjortene og sokkane. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. H--s--l----- belta------e--jakkene. H___ s______ b____ o_ d____________ H-g- s-i-s-, b-l-a o- d-e-s-a-k-n-. ----------------------------------- Hugs slipsa, belta og dressjakkene. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Hug---y-a-asane- -a---j--a-e ---t-sk-or--ne. H___ p__________ n__________ o_ t___________ H-g- p-j-m-s-n-, n-t-k-o-a-e o- t-s-j-r-e-e- -------------------------------------------- Hugs pyjamasane, nattkjolane og t-skjortene. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. Du tr--g---o--s-nda--r-og -t--l-r. D_ t____ s___ s_______ o_ s_______ D- t-e-g s-o- s-n-a-a- o- s-ø-l-r- ---------------------------------- Du treng sko, sandalar og støvlar. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Du --e---l-------g-, s-p--og---g--sa-s. D_ t____ l__________ s___ o_ n_________ D- t-e-g l-m-e-l-g-, s-p- o- n-g-e-a-s- --------------------------------------- Du treng lommeplagg, såpe og neglesaks. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. D--t--n- -----am---in --nn-ør-te--- ta--krem. D_ t____ e__ k___ e__ t_________ o_ t________ D- t-e-g e-n k-m- e-n t-n-b-r-t- o- t-n-k-e-. --------------------------------------------- Du treng ein kam, ein tannbørste og tannkrem. 0

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.