Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   hr U hotelu – dolazak

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Имате ли слободну собу? Ima----i---obodn- -o-u? I____ l_ s_______ s____ I-a-e l- s-o-o-n- s-b-? ----------------------- Imate li slobodnu sobu? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Rez--vi-a- - --z--v--a-a-s-- ----. R_________ / r__________ s__ s____ R-z-r-i-a- / r-z-r-i-a-a s-m s-b-. ---------------------------------- Rezervirao / rezervirala sam sobu. 0
Моје име је Милер. Mo-e im--j--Miler. M___ i__ j_ M_____ M-j- i-e j- M-l-r- ------------------ Moje ime je Miler. 0
Требам једнокреветну собу. Tre-am je-nokr-v---- so--. T_____ j____________ s____ T-e-a- j-d-o-r-v-t-u s-b-. -------------------------- Trebam jednokrevetnu sobu. 0
Требам двокреветну собу. T-eba- d--krev--n- s-bu. T_____ d__________ s____ T-e-a- d-o-r-v-t-u s-b-. ------------------------ Trebam dvokrevetnu sobu. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Koli-o košta-so---z- jed------? K_____ k____ s___ z_ j____ n___ K-l-k- k-š-a s-b- z- j-d-u n-ć- ------------------------------- Koliko košta soba za jednu noć? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Hti----h--e----ih-sobu-s-k--a-n-c-m. H___ / h_____ b__ s___ s k__________ H-i- / h-j-l- b-h s-b- s k-p-o-i-o-. ------------------------------------ Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. H-io -----el- bi- s-b- s-t--e-. H___ / h_____ b__ s___ s t_____ H-i- / h-j-l- b-h s-b- s t-š-m- ------------------------------- Htio / htjela bih sobu s tušem. 0
Могу ли видети собу? M------ --d--ti --b-? M___ l_ v______ s____ M-g- l- v-d-e-i s-b-? --------------------- Mogu li vidjeti sobu? 0
Има ли овде гаража? Ima-li-ovdj- g-r-ž-? I__ l_ o____ g______ I-a l- o-d-e g-r-ž-? -------------------- Ima li ovdje garaža? 0
Има ли овде сеф? Ima------dje sef? I__ l_ o____ s___ I-a l- o-d-e s-f- ----------------- Ima li ovdje sef? 0
Има ли овде факс? I-- ----v--e f-ks? I__ l_ o____ f____ I-a l- o-d-e f-k-? ------------------ Ima li ovdje faks? 0
Добро, узећу собу. D-b-o- -z-t--u -obu. D_____ u___ ć_ s____ D-b-o- u-e- ć- s-b-. -------------------- Dobro, uzet ću sobu. 0
Овде су кључеви. O---e su --ju-e--. O____ s_ k________ O-d-e s- k-j-č-v-. ------------------ Ovdje su ključevi. 0
Овде је мој пртљаг. Ov--- -e-m-j- pr-----a. O____ j_ m___ p________ O-d-e j- m-j- p-t-j-g-. ----------------------- Ovdje je moja prtljaga. 0
У колико часова је доручак? U -oli-o--at--j----r--a-? U k_____ s___ j_ d_______ U k-l-k- s-t- j- d-r-č-k- ------------------------- U koliko sati je doručak? 0
У колико часова је ручак? U --liko sat- -e -u---? U k_____ s___ j_ r_____ U k-l-k- s-t- j- r-č-k- ----------------------- U koliko sati je ručak? 0
У колико часова је вечера? U k-l--o -a-i je-več-r-? U k_____ s___ j_ v______ U k-l-k- s-t- j- v-č-r-? ------------------------ U koliko sati je večera? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…