Рјечник

sr Припреме за пут   »   bg Подготовка за пътуване

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [четирийсет и седем]

47 [chetiriyset i sedem]

Подготовка за пътуване

Podgotovka za pytuvane

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Тря----д- -т-гне- б---жа! Т_____ д_ с______ б______ Т-я-в- д- с-е-н-ш б-г-ж-! ------------------------- Трябва да стегнеш багажа! 0
Try--va d----e--es- -aga--a! T______ d_ s_______ b_______ T-y-b-a d- s-e-n-s- b-g-z-a- ---------------------------- Tryabva da stegnesh bagazha!
Не смеш ништа заборавити! Вн--а----д- не з--рав-ш н-щ-! В_______ д_ н_ з_______ н____ В-и-а-а- д- н- з-б-а-и- н-щ-! ----------------------------- Внимавай да не забравиш нещо! 0
V--m--a---a n- --br--ish-nesh---! V_______ d_ n_ z________ n_______ V-i-a-a- d- n- z-b-a-i-h n-s-c-o- --------------------------------- Vnimavay da ne zabravish neshcho!
Треба ти велики кофер! Т-ябва -и гол-- --фар! Т_____ т_ г____ к_____ Т-я-в- т- г-л-м к-ф-р- ---------------------- Трябва ти голям куфар! 0
T--a--a ti -o-yam--uf-r! T______ t_ g_____ k_____ T-y-b-a t- g-l-a- k-f-r- ------------------------ Tryabva ti golyam kufar!
Не заборави пасош! Не--а-рав-й---с-орт-! Н_ з_______ п________ Н- з-б-а-я- п-с-о-т-! --------------------- Не забравяй паспорта! 0
Ne z-b-a-yay---s-or-a! N_ z________ p________ N- z-b-a-y-y p-s-o-t-! ---------------------- Ne zabravyay pasporta!
Не заборави авионску карту! Не------вяй-с-м-ле--ия---ле-! Н_ з_______ с_________ б_____ Н- з-б-а-я- с-м-л-т-и- б-л-т- ----------------------------- Не забравяй самолетния билет! 0
Ne --br-v--y-sa---etn-y--bi--t! N_ z________ s__________ b_____ N- z-b-a-y-y s-m-l-t-i-a b-l-t- ------------------------------- Ne zabravyay samoletniya bilet!
Не заборави путне чекове! Не за----яй пътнич---и-е---к-ве! Н_ з_______ п___________ ч______ Н- з-б-а-я- п-т-и-е-к-т- ч-к-в-! -------------------------------- Не забравяй пътническите чекове! 0
Ne-zab-av---------c-e-k-t- --e---e! N_ z________ p____________ c_______ N- z-b-a-y-y p-t-i-h-s-i-e c-e-o-e- ----------------------------------- Ne zabravyay pytnicheskite chekove!
Понеси крему за сунчање. В--ми-кре--прот-- с-ъ--е. В____ к___ п_____ с______ В-е-и к-е- п-о-и- с-ъ-ц-. ------------------------- Вземи крем против слънце. 0
Vz-----re----ot-v--l-n--e. V____ k___ p_____ s_______ V-e-i k-e- p-o-i- s-y-t-e- -------------------------- Vzemi krem protiv slyntse.
Понеси наочаре за сунце. Вз-м----ън--в-т- --ила. В____ с_________ о_____ В-е-и с-ъ-ч-в-т- о-и-а- ----------------------- Вземи слънчевите очила. 0
V-e-- --ync--v--e-oc----. V____ s__________ o______ V-e-i s-y-c-e-i-e o-h-l-. ------------------------- Vzemi slynchevite ochila.
Понеси шешир за сунце. Вз--и-слъ---вата -апка. В____ с_________ ш_____ В-е-и с-ъ-ч-в-т- ш-п-а- ----------------------- Вземи слънчевата шапка. 0
V-e---s---che-at- ----k-. V____ s__________ s______ V-e-i s-y-c-e-a-a s-a-k-. ------------------------- Vzemi slynchevata shapka.
Хоћеш ли понети аутокарту? Иск-- -и -- -зем-- --т----ар--? И____ л_ д_ в_____ п____ к_____ И-к-ш л- д- в-е-е- п-т-а к-р-а- ------------------------------- Искаш ли да вземеш пътна карта? 0
Isk--h li--- --eme-h--y-na-kart-? I_____ l_ d_ v______ p____ k_____ I-k-s- l- d- v-e-e-h p-t-a k-r-a- --------------------------------- Iskash li da vzemesh pytna karta?
Хоћеш ли понети водич за путовања? Ис-аш -- -а---еме---ъ--в--ит-л? И____ л_ д_ в_____ п___________ И-к-ш л- д- в-е-е- п-т-в-д-т-л- ------------------------------- Искаш ли да вземеш пътеводител? 0
Is-a-- li-d- ---me-- p---v--itel? I_____ l_ d_ v______ p___________ I-k-s- l- d- v-e-e-h p-t-v-d-t-l- --------------------------------- Iskash li da vzemesh pytevoditel?
Хоћеш ли понети кишобран? Иск----и да-вз-м-ш-ча---? И____ л_ д_ в_____ ч_____ И-к-ш л- д- в-е-е- ч-д-р- ------------------------- Искаш ли да вземеш чадър? 0
Is---h-li -- v----s---had--? I_____ l_ d_ v______ c______ I-k-s- l- d- v-e-e-h c-a-y-? ---------------------------- Iskash li da vzemesh chadyr?
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. Н-----ра-яй-па---ло-ит----изит-,-чор-п-те. Н_ з_______ п___________ р______ ч________ Н- з-б-а-я- п-н-а-о-и-е- р-з-т-, ч-р-п-т-. ------------------------------------------ Не забравяй панталоните, ризите, чорапите. 0
Ne -abr-v--y -an--l---t-- rizit-,--h--ap-t-. N_ z________ p___________ r______ c_________ N- z-b-a-y-y p-n-a-o-i-e- r-z-t-, c-o-a-i-e- -------------------------------------------- Ne zabravyay pantalonite, rizite, chorapite.
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Не--а-р-вя--вр---вр---и--, --лан-----сака-а. Н_ з_______ в_____________ к________ с______ Н- з-б-а-я- в-а-о-р-з-и-е- к-л-н-т-, с-к-т-. -------------------------------------------- Не забравяй вратовръзките, коланите, саката. 0
N- z-bra-yay ----ov-yz-it-,-ko-a-it-- -ak--a. N_ z________ v_____________ k________ s______ N- z-b-a-y-y v-a-o-r-z-i-e- k-l-n-t-, s-k-t-. --------------------------------------------- Ne zabravyay vratovryzkite, kolanite, sakata.
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Н--з-бр--я---иж-мите,-но-н--ит--и-тени---т-. Н_ з_______ п________ н________ и т_________ Н- з-б-а-я- п-ж-м-т-, н-щ-и-и-е и т-н-с-и-е- -------------------------------------------- Не забравяй пижамите, нощниците и тениските. 0
Ne z------a- -izh--i--,--os-chnit-ite i--en---ite. N_ z________ p_________ n____________ i t_________ N- z-b-a-y-y p-z-a-i-e- n-s-c-n-t-i-e i t-n-s-i-e- -------------------------------------------------- Ne zabravyay pizhamite, noshchnitsite i teniskite.
Требаш ципеле, сандале и чизме. Т----ат т--обув----с----л- - б---ш-. Т______ т_ о______ с______ и б______ Т-я-в-т т- о-у-к-, с-н-а-и и б-т-ш-. ------------------------------------ Трябват ти обувки, сандали и ботуши. 0
Trya-vat-ti --u--i- s-----i - b--u-hi. T_______ t_ o______ s______ i b_______ T-y-b-a- t- o-u-k-, s-n-a-i i b-t-s-i- -------------------------------------- Tryabvat ti obuvki, sandali i botushi.
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Т----а--т----сни к-р----и,-са--н-- ---и--а. Т______ т_ н____ к________ с____ и н_______ Т-я-в-т т- н-с-и к-р-и-к-, с-п-н и н-ж-ч-а- ------------------------------------------- Трябват ти носни кърпички, сапун и ножичка. 0
T-y-b-at--i nosni-k-r-ic--i,---pu------zh-c--a. T_______ t_ n____ k_________ s____ i n_________ T-y-b-a- t- n-s-i k-r-i-h-i- s-p-n i n-z-i-h-a- ----------------------------------------------- Tryabvat ti nosni kyrpichki, sapun i nozhichka.
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. Т-я-в-т--- гре-----ч-тка ---зъ---и п---а -а-з--и. Т______ т_ г______ ч____ з_ з___ и п____ з_ з____ Т-я-в-т т- г-е-е-, ч-т-а з- з-б- и п-с-а з- з-б-. ------------------------------------------------- Трябват ти гребен, четка за зъби и паста за зъби. 0
Try-b-at-t- gr-be-- chetk--za z--i ---a-ta -- -y--. T_______ t_ g______ c_____ z_ z___ i p____ z_ z____ T-y-b-a- t- g-e-e-, c-e-k- z- z-b- i p-s-a z- z-b-. --------------------------------------------------- Tryabvat ti greben, chetka za zybi i pasta za zybi.

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.