Рјечник

sr Припреме за пут   »   da Rejseforberedelser

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [syvogfyrre]

Rejseforberedelser

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! D- skal---k-e--or-s -u-fer-! D_ s___ p____ v____ k_______ D- s-a- p-k-e v-r-s k-f-e-t- ---------------------------- Du skal pakke vores kuffert! 0
Не смеш ништа заборавити! D- må-ik-e--l-mm--noge-! D_ m_ i___ g_____ n_____ D- m- i-k- g-e-m- n-g-t- ------------------------ Du må ikke glemme noget! 0
Треба ти велики кофер! Du-h-r---ug -or -n st-r-k-ffert! D_ h__ b___ f__ e_ s___ k_______ D- h-r b-u- f-r e- s-o- k-f-e-t- -------------------------------- Du har brug for en stor kuffert! 0
Не заборави пасош! Gl-- ---- pass--! G___ i___ p______ G-e- i-k- p-s-e-! ----------------- Glem ikke passet! 0
Не заборави авионску карту! Glem ik-- fly-il--t-en! G___ i___ f____________ G-e- i-k- f-y-i-l-t-e-! ----------------------- Glem ikke flybilletten! 0
Не заборави путне чекове! Glem --k- -ej--c-e--ene! G___ i___ r_____________ G-e- i-k- r-j-e-h-c-e-e- ------------------------ Glem ikke rejsecheckene! 0
Понеси крему за сунчање. T-g ---c--m- --d. T__ s_______ m___ T-g s-l-r-m- m-d- ----------------- Tag solcreme med. 0
Понеси наочаре за сунце. T-- ---b-ill--n- -ed. T__ s___________ m___ T-g s-l-r-l-e-n- m-d- --------------------- Tag solbrillerne med. 0
Понеси шешир за сунце. T-- ---h----- -ed. T__ s________ m___ T-g s-l-a-t-n m-d- ------------------ Tag solhatten med. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? Vil-d- -age e- ----rt -ed? V__ d_ t___ e_ b_____ m___ V-l d- t-g- e- b-k-r- m-d- -------------------------- Vil du tage et bykort med? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? V----u t-ge en --id-bo- m-d? V__ d_ t___ e_ g_______ m___ V-l d- t-g- e- g-i-e-o- m-d- ---------------------------- Vil du tage en guidebog med? 0
Хоћеш ли понети кишобран? Vil ------e-e--p--ap-y ---? V__ d_ t___ e_ p______ m___ V-l d- t-g- e- p-r-p-y m-d- --------------------------- Vil du tage en paraply med? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. Hu-- b--s-r-e,-s--ort-r-e- --kk--n-. H___ b________ s__________ s________ H-s- b-k-e-n-, s-j-r-e-n-, s-k-e-n-. ------------------------------------ Husk bukserne, skjorterne, sokkerne. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. H--k sl-psen-, b-------, --rrej---e--e. H___ s________ b________ h_____________ H-s- s-i-s-n-, b-l-e-n-, h-r-e-a-k-r-e- --------------------------------------- Husk slipsene, bælterne, herrejakkerne. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Hu-k-p-j---sser-e---a-kjol-r-e,-T-s-irte-e. H___ p____________ n___________ T__________ H-s- p-j-m-s-e-n-, n-t-j-l-r-e- T-s-i-t-n-. ------------------------------------------- Husk pyjamasserne, natkjolerne, T-shirtene. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. D- h------- -or -ko,--a-d-ler-og--t-v---. D_ h__ b___ f__ s___ s_______ o_ s_______ D- h-r b-u- f-r s-o- s-n-a-e- o- s-ø-l-r- ----------------------------------------- Du har brug for sko, sandaler og støvler. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Du-har-brug -o--lo-me-ør---der- sæbe--g en ----es--s. D_ h__ b___ f__ l______________ s___ o_ e_ n_________ D- h-r b-u- f-r l-m-e-ø-k-æ-e-, s-b- o- e- n-g-e-a-s- ----------------------------------------------------- Du har brug for lommetørklæder, sæbe og en neglesaks. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. Du -a---r-- -or-e----m,----tandb--s-e og-t---pa--a. D_ h__ b___ f__ e_ k___ e_ t_________ o_ t_________ D- h-r b-u- f-r e- k-m- e- t-n-b-r-t- o- t-n-p-s-a- --------------------------------------------------- Du har brug for en kam, en tandbørste og tandpasta. 0

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.