Рјечник

sr Сати   »   hr Vrijeme

8 [осам]

Сати

Сати

8 [osam]

Vrijeme

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Извините! O--o--i-e! O_________ O-r-s-i-e- ---------- Oprostite! 0
Молим Вас, колико је сати? Ko-iko--e-s--i- mol-m Vas? K_____ j_ s____ m____ V___ K-l-k- j- s-t-, m-l-m V-s- -------------------------- Koliko je sati, molim Vas? 0
Много хвала! H-a-------pu--! H____ V__ p____ H-a-a V-m p-n-! --------------- Hvala Vam puno! 0
Један је сат. Jeda--je -a-. J____ j_ s___ J-d-n j- s-t- ------------- Jedan je sat. 0
Два су сата. Dv---- --t-. D__ s_ s____ D-a s- s-t-. ------------ Dva su sata. 0
Три су сата. Tri s--sa--. T__ s_ s____ T-i s- s-t-. ------------ Tri su sata. 0
Четири су сата. Če-i-- -u -ata. Č_____ s_ s____ Č-t-r- s- s-t-. --------------- Četiri su sata. 0
Пет је сати. Pe- j- -a--. P__ j_ s____ P-t j- s-t-. ------------ Pet je sati. 0
Шест је сати. Še-t -- ---i. Š___ j_ s____ Š-s- j- s-t-. ------------- Šest je sati. 0
Седам је сати. S--a- je-s--i. S____ j_ s____ S-d-m j- s-t-. -------------- Sedam je sati. 0
Осам је сати. O-am-je-sa--. O___ j_ s____ O-a- j- s-t-. ------------- Osam je sati. 0
Девет је сати . D-----j----t-. D____ j_ s____ D-v-t j- s-t-. -------------- Devet je sati. 0
Десет је сати. D--e- je-s-t-. D____ j_ s____ D-s-t j- s-t-. -------------- Deset je sati. 0
Једанаест је сати. Je--n--s- j- -ati. J________ j_ s____ J-d-n-e-t j- s-t-. ------------------ Jedanaest je sati. 0
Дванаест је сати. Dva---s- -e s-t-. D_______ j_ s____ D-a-a-s- j- s-t-. ----------------- Dvanaest je sati. 0
Једна минута има шездесет секунди. J-dna-m--u---im- šez------se--nd-. J____ m_____ i__ š_______ s_______ J-d-a m-n-t- i-a š-z-e-e- s-k-n-i- ---------------------------------- Jedna minuta ima šezdeset sekundi. 0
Један сат има шездесет минута. Jedan sat -ma-šez----t --n-t-. J____ s__ i__ š_______ m______ J-d-n s-t i-a š-z-e-e- m-n-t-. ------------------------------ Jedan sat ima šezdeset minuta. 0
Један дан има двадесет и четири сата. J---- d-n --- ------et------i-i s-ta. J____ d__ i__ d_______ i č_____ s____ J-d-n d-n i-a d-a-e-e- i č-t-r- s-t-. ------------------------------------- Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хрватски (1-100) МП3 хрватски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...