Рјечник

sr Радити   »   hr Raditi

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [pedeset i pet]

Raditi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Шта сте по занимању? Š-o--te po--anima--u? Š__ s__ p_ z_________ Š-o s-e p- z-n-m-n-u- --------------------- Što ste po zanimanju? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-j mu- j---i-ečn-- po z--i-an--. M__ m__ j_ l_______ p_ z_________ M-j m-ž j- l-j-č-i- p- z-n-m-n-u- --------------------------------- Moj muž je liječnik po zanimanju. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Rad----ol-----n-g ---m--a ka- --d--in--------ra. R____ p___ r_____ v______ k__ m_________ s______ R-d-m p-l- r-d-o- v-e-e-a k-o m-d-c-n-k- s-s-r-. ------------------------------------------------ Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Usk-r--će-o --b-ti ---o-in-. U_____ ć___ d_____ m________ U-k-r- ć-m- d-b-t- m-r-v-n-. ---------------------------- Uskoro ćemo dobiti mirovinu. 0
Али су порези високи. A-- ---e---s- -is-ki. A__ p_____ s_ v______ A-i p-r-z- s- v-s-k-. --------------------- Ali porezi su visoki. 0
И здравствено осигурање је високо. I -------ven---sigura-j---e-sku-o. I z__________ o_________ j_ s_____ I z-r-v-t-e-o o-i-u-a-j- j- s-u-o- ---------------------------------- I zdravstveno osiguranje je skupo. 0
Шта желиш једном постати? Š-o -e--š------- -os-a-i? Š__ ž____ j_____ p_______ Š-o ž-l-š j-d-o- p-s-a-i- ------------------------- Što želiš jednom postati? 0
Ја желим постати инжењер. Ž-l-- ---i-inženje-. Ž____ b___ i________ Ž-l-m b-t- i-ž-n-e-. -------------------- Želim biti inženjer. 0
Желим да студирам на универзитету. Žel-m-st-di-a-i-n- s--uč-l-štu. Ž____ s________ n_ s___________ Ž-l-m s-u-i-a-i n- s-e-č-l-š-u- ------------------------------- Želim studirati na sveučilištu. 0
Ја сам приправник. J- sa- p-ip-av-i-. J_ s__ p__________ J- s-m p-i-r-v-i-. ------------------ Ja sam pripravnik. 0
Ја не зарађујем много. N- za-ađ--e- pu-o. N_ z________ p____ N- z-r-đ-j-m p-n-. ------------------ Ne zarađujem puno. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Odr-đ-j-- p-ip-avnič-i -taž-- in-----tv-. O________ p___________ s___ u i__________ O-r-đ-j-m p-i-r-v-i-k- s-a- u i-o-e-s-v-. ----------------------------------------- Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. 0
Ово је мој шеф. Ov- ------ šef. O__ j_ m__ š___ O-o j- m-j š-f- --------------- Ovo je moj šef. 0
Имам драге колеге. Im-- -rage-k--eg-. I___ d____ k______ I-a- d-a-e k-l-g-. ------------------ Imam drage kolege. 0
У подне увек идемо у кантину. U-po-ne u-i-ek i--mo-u-k-n--nu. U p____ u_____ i____ u k_______ U p-d-e u-i-e- i-e-o u k-n-i-u- ------------------------------- U podne uvijek idemo u kantinu. 0
Ја тражим радно место. T---im--a--- --es--. T_____ r____ m______ T-a-i- r-d-o m-e-t-. -------------------- Tražim radno mjesto. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Ja -a- --ć go-in--d-na-ne-a--sle- /--a. J_ s__ v__ g_____ d___ n_________ / -__ J- s-m v-ć g-d-n- d-n- n-z-p-s-e- / --. --------------------------------------- Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. 0
У овој земљи има превише незапослених. U-o----zem-j- --a p-ev--e-nez-p--l-n--. U o___ z_____ i__ p______ n____________ U o-o- z-m-j- i-a p-e-i-e n-z-p-s-e-i-. --------------------------------------- U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хрватски (1-100) МП3 хрватски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?