Рјечник

sr Чишћење куће   »   hr Čišćenje kuće

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [osamnaest]

Čišćenje kuće

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Данас је субота. Dan-- j- s-bota. D____ j_ s______ D-n-s j- s-b-t-. ---------------- Danas je subota. 0
Данас имамо времена. Da-as--m-m- -r----a. D____ i____ v_______ D-n-s i-a-o v-e-e-a- -------------------- Danas imamo vremena. 0
Данас чистимо стан. Da--s-či-timo--t-n. D____ č______ s____ D-n-s č-s-i-o s-a-. ------------------- Danas čistimo stan. 0
Ја чистим купатило. Ja---st-m k--aon--u. J_ č_____ k_________ J- č-s-i- k-p-o-i-u- -------------------- Ja čistim kupaonicu. 0
Мој муж пере ауто. M---mu----r- a-t-. M__ m__ p___ a____ M-j m-ž p-r- a-t-. ------------------ Moj muž pere auto. 0
Деца перу бицикла. Dj--- č--t--b--ikle. D____ č____ b_______ D-e-a č-s-e b-c-k-e- -------------------- Djeca čiste bicikle. 0
Бака залива цвеће. B--a-z--i--v------e--. B___ z_______ c_______ B-k- z-l-j-v- c-i-e-e- ---------------------- Baka zalijeva cvijeće. 0
Деца поспремају дечију собу. D---a p-spre-aj- -je-ju-sob-. D____ p_________ d_____ s____ D-e-a p-s-r-m-j- d-e-j- s-b-. ----------------------------- Djeca pospremaju dječju sobu. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M-j muž-posprema s--- pis----stol. M__ m__ p_______ s___ p_____ s____ M-j m-ž p-s-r-m- s-o- p-s-ć- s-o-. ---------------------------------- Moj muž posprema svoj pisaći stol. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. S--vl-a-----l---u -eri--c-. S_______ r_____ u p________ S-a-l-a- r-b-j- u p-r-l-c-. --------------------------- Stavljam rublje u perilicu. 0
Ја простирем веш. Vje-a--r--lj-. V_____ r______ V-e-a- r-b-j-. -------------- Vješam rublje. 0
Ја пеглам веш. G--čam --bl-e. G_____ r______ G-a-a- r-b-j-. -------------- Glačam rublje. 0
Прозори су прљави. Pro-o-i--u-p---avi. P______ s_ p_______ P-o-o-i s- p-l-a-i- ------------------- Prozori su prljavi. 0
Под је прљав. Po- j---r---v. P__ j_ p______ P-d j- p-l-a-. -------------- Pod je prljav. 0
Посуђе је прљаво. P-su-- -e--rl-avo. P_____ j_ p_______ P-s-đ- j- p-l-a-o- ------------------ Posuđe je prljavo. 0
Ко чисти прозоре? Tk--č--ti-p-oz-re? T__ č____ p_______ T-o č-s-i p-o-o-e- ------------------ Tko čisti prozore? 0
Ко усисава прашину? Tko--s---v--p---i-u? T__ u______ p_______ T-o u-i-a-a p-a-i-u- -------------------- Tko usisava prašinu? 0
Ко пере посуђе? T-o --re suđe? T__ p___ s____ T-o p-r- s-đ-? -------------- Tko pere suđe? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хрватски (1-100) МП3 хрватски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!