Рјечник

sr Припреме за пут   »   be Падрыхтаванне да паездкі

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [сорак сем]

47 [sorak sem]

Падрыхтаванне да паездкі

[Padrykhtavanne da paezdkі]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Ты -у--ш--п-ка-ац----ш-ч--а-а-. Ты мусіш упакаваць наш чамадан. Т- м-с-ш у-а-а-а-ь н-ш ч-м-д-н- ------------------------------- Ты мусіш упакаваць наш чамадан. 0
T--m------u-a-av-t---n-sh -h--a---. Ty musіsh upakavats’ nash chamadan. T- m-s-s- u-a-a-a-s- n-s- c-a-a-a-. ----------------------------------- Ty musіsh upakavats’ nash chamadan.
Не смеш ништа заборавити! Т--не-п--і-------ог- -абы-ь. Ты не павінен нічога забыць. Т- н- п-в-н-н н-ч-г- з-б-ц-. ---------------------------- Ты не павінен нічога забыць. 0
T- ne---vі-en---ch-g----b-t-’. Ty ne pavіnen nіchoga zabyts’. T- n- p-v-n-n n-c-o-a z-b-t-’- ------------------------------ Ty ne pavіnen nіchoga zabyts’.
Треба ти велики кофер! Т--е-п-т--бн---я-ік--ч----ан! Табе патрэбны вялікі чамадан! Т-б- п-т-э-н- в-л-к- ч-м-д-н- ----------------------------- Табе патрэбны вялікі чамадан! 0
Ta-e pa-r--n- ----і-і c----d--! Tabe patrebny vyalіkі chamadan! T-b- p-t-e-n- v-a-і-і c-a-a-a-! ------------------------------- Tabe patrebny vyalіkі chamadan!
Не заборави пасош! Не забу-зь --м-жн--па-п--т! Не забудзь замежны пашпарт! Н- з-б-д-ь з-м-ж-ы п-ш-а-т- --------------------------- Не забудзь замежны пашпарт! 0
N-----ud-’ z--e---y p-s--ar-! Ne zabudz’ zamezhny pashpart! N- z-b-d-’ z-m-z-n- p-s-p-r-! ----------------------------- Ne zabudz’ zamezhny pashpart!
Не заборави авионску карту! Н- з-буд-- ---е- ----амал--! Не забудзь білет на самалёт! Н- з-б-д-ь б-л-т н- с-м-л-т- ---------------------------- Не забудзь білет на самалёт! 0
N- -abud---bі------ -amal--! Ne zabudz’ bіlet na samalet! N- z-b-d-’ b-l-t n- s-m-l-t- ---------------------------- Ne zabudz’ bіlet na samalet!
Не заборави путне чекове! Н- з---д---п--а--жны--чэ-і! Не забудзь падарожныя чэкі! Н- з-б-д-ь п-д-р-ж-ы- ч-к-! --------------------------- Не забудзь падарожныя чэкі! 0
N---abu-z- -ada--z-nyya ----і! Ne zabudz’ padarozhnyya chekі! N- z-b-d-’ p-d-r-z-n-y- c-e-і- ------------------------------ Ne zabudz’ padarozhnyya chekі!
Понеси крему за сунчање. В-з-м---он-а-хоў-ы -р-м. Вазьмі сонцаахоўны крэм. В-з-м- с-н-а-х-ў-ы к-э-. ------------------------ Вазьмі сонцаахоўны крэм. 0
Va-’-- -o--s--kh---y kr-m. Vaz’mі sontsaakhouny krem. V-z-m- s-n-s-a-h-u-y k-e-. -------------------------- Vaz’mі sontsaakhouny krem.
Понеси наочаре за сунце. Ва-ь-- с--ц----ў-ыя --у-яры. Вазьмі сонцаахоўныя акуляры. В-з-м- с-н-а-х-ў-ы- а-у-я-ы- ---------------------------- Вазьмі сонцаахоўныя акуляры. 0
Va--mі -o-t-aakh--ny---akul-ary. Vaz’mі sontsaakhounyya akulyary. V-z-m- s-n-s-a-h-u-y-a a-u-y-r-. -------------------------------- Vaz’mі sontsaakhounyya akulyary.
Понеси шешир за сунце. Ва--мі-ка-ялю--а- с--ца. Вазьмі капялюш ад сонца. В-з-м- к-п-л-ш а- с-н-а- ------------------------ Вазьмі капялюш ад сонца. 0
Vaz--і---pyal-u-h a- -o-t--. Vaz’mі kapyalyush ad sontsa. V-z-m- k-p-a-y-s- a- s-n-s-. ---------------------------- Vaz’mі kapyalyush ad sontsa.
Хоћеш ли понети аутокарту? Хо-а----яць---рту-д----? Хочаш узяць карту дарог? Х-ч-ш у-я-ь к-р-у д-р-г- ------------------------ Хочаш узяць карту дарог? 0
Kh---ash uz-ats--k---u d-rog? Khochash uzyats’ kartu darog? K-o-h-s- u-y-t-’ k-r-u d-r-g- ----------------------------- Khochash uzyats’ kartu darog?
Хоћеш ли понети водич за путовања? Хоч----зяц- т-р--тыч-- -авед--к? Хочаш узяць турыстычны даведнік? Х-ч-ш у-я-ь т-р-с-ы-н- д-в-д-і-? -------------------------------- Хочаш узяць турыстычны даведнік? 0
Khoc---- u----s’-t---s-y-hny --vedn-k? Khochash uzyats’ turystychny davednіk? K-o-h-s- u-y-t-’ t-r-s-y-h-y d-v-d-і-? -------------------------------------- Khochash uzyats’ turystychny davednіk?
Хоћеш ли понети кишобран? Хо-а---з-ц- парасо-? Хочаш узяць парасон? Х-ч-ш у-я-ь п-р-с-н- -------------------- Хочаш узяць парасон? 0
K--c-a-h -----s----ra-on? Khochash uzyats’ parason? K-o-h-s- u-y-t-’ p-r-s-n- ------------------------- Khochash uzyats’ parason?
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. Падума- а---тана-- к-ш-лях,--ка-пэ-ках. Падумай аб штанах, кашулях, шкарпэтках. П-д-м-й а- ш-а-а-, к-ш-л-х- ш-а-п-т-а-. --------------------------------------- Падумай аб штанах, кашулях, шкарпэтках. 0
P-d-may -b----a---h, -as--l--kh- shka--etk---. Padumay ab shtanakh, kashulyakh, shkarpetkakh. P-d-m-y a- s-t-n-k-, k-s-u-y-k-, s-k-r-e-k-k-. ---------------------------------------------- Padumay ab shtanakh, kashulyakh, shkarpetkakh.
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Па----- а-----ьшту-ах,-ра---я-,-пі---ка-. Падумай аб гальштуках, рамянях, пінжаках. П-д-м-й а- г-л-ш-у-а-, р-м-н-х- п-н-а-а-. ----------------------------------------- Падумай аб гальштуках, рамянях, пінжаках. 0
P----ay -b-gal’-h-u------r--y---akh, -і--h-k-k-. Padumay ab gal’shtukakh, ramyanyakh, pіnzhakakh. P-d-m-y a- g-l-s-t-k-k-, r-m-a-y-k-, p-n-h-k-k-. ------------------------------------------------ Padumay ab gal’shtukakh, ramyanyakh, pіnzhakakh.
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Па-у-ай--б п-жама-- -----х кашул-- - м-йка-. Падумай аб піжамах, начных кашулях і майках. П-д-м-й а- п-ж-м-х- н-ч-ы- к-ш-л-х і м-й-а-. -------------------------------------------- Падумай аб піжамах, начных кашулях і майках. 0
P--um-y ----іzh-m--h- -a---y-h ----u-yakh-і-ma-k---. Padumay ab pіzhamakh, nachnykh kashulyakh і maykakh. P-d-m-y a- p-z-a-a-h- n-c-n-k- k-s-u-y-k- і m-y-a-h- ---------------------------------------------------- Padumay ab pіzhamakh, nachnykh kashulyakh і maykakh.
Требаш ципеле, сандале и чизме. Та----а-р--ны-------, с--д--- ------. Табе патрэбныя туфлі, сандалі і боты. Т-б- п-т-э-н-я т-ф-і- с-н-а-і і б-т-. ------------------------------------- Табе патрэбныя туфлі, сандалі і боты. 0
T-be----rebn--a -----, -a-d-lі - --ty. Tabe patrebnyya tuflі, sandalі і boty. T-b- p-t-e-n-y- t-f-і- s-n-a-і і b-t-. -------------------------------------- Tabe patrebnyya tuflі, sandalі і boty.
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Т--е п-тр-бны- н----к-- мы-а-- мані---н-я-нажні--. Табе патрэбныя насоўкі, мыла і манікюрныя нажніцы. Т-б- п-т-э-н-я н-с-ў-і- м-л- і м-н-к-р-ы- н-ж-і-ы- -------------------------------------------------- Табе патрэбныя насоўкі, мыла і манікюрныя нажніцы. 0
T--e ----eb-y-- --sou--, -y---- --nі-yu---y--na-h----y. Tabe patrebnyya nasoukі, myla і manіkyurnyya nazhnіtsy. T-b- p-t-e-n-y- n-s-u-і- m-l- і m-n-k-u-n-y- n-z-n-t-y- ------------------------------------------------------- Tabe patrebnyya nasoukі, myla і manіkyurnyya nazhnіtsy.
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. Таб- ---рэ-ны- г-аб---ц,-зу-н-я ---тка----у-----пас-а. Табе патрэбныя грабянец, зубная шчотка і зубная паста. Т-б- п-т-э-н-я г-а-я-е-, з-б-а- ш-о-к- і з-б-а- п-с-а- ------------------------------------------------------ Табе патрэбныя грабянец, зубная шчотка і зубная паста. 0
Tab- -atr-bn-ya g--by--e--,-zu-na-a---c----a---zub---- p--t-. Tabe patrebnyya grabyanets, zubnaya shchotka і zubnaya pasta. T-b- p-t-e-n-y- g-a-y-n-t-, z-b-a-a s-c-o-k- і z-b-a-a p-s-a- ------------------------------------------------------------- Tabe patrebnyya grabyanets, zubnaya shchotka і zubnaya pasta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.