Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   hr Posvojne zamjenice 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
наочале nao--le n______ n-o-a-e ------- naočale 0
Он је заборавио своје наочале. O- -e-zab----i--s-oj----oča--. O_ j_ z________ s____ n_______ O- j- z-b-r-v-o s-o-e n-o-a-e- ------------------------------ On je zaboravio svoje naočale. 0
Ма где су му наочале? Ma-gdje s- mu-nao--le? M_ g___ s_ m_ n_______ M- g-j- s- m- n-o-a-e- ---------------------- Ma gdje su mu naočale? 0
сат s-t s__ s-t --- sat 0
Његов сат је покварен. Nje--- --- je -o-v-r-n. N_____ s__ j_ p________ N-e-o- s-t j- p-k-a-e-. ----------------------- Njegov sat je pokvaren. 0
Сат виси на зиду. S-- v--i -- zi--. S__ v___ n_ z____ S-t v-s- n- z-d-. ----------------- Sat visi na zidu. 0
пасош putov-i-a p________ p-t-v-i-a --------- putovnica 0
Он је изгубио свој пасош. Izg-bi- je-sv--- pu---n--u. I______ j_ s____ p_________ I-g-b-o j- s-o-u p-t-v-i-u- --------------------------- Izgubio je svoju putovnicu. 0
Где је онда његов пасош? Gdj- j- ond---j--o-- -ut----c-? G___ j_ o___ n______ p_________ G-j- j- o-d- n-e-o-a p-t-v-i-a- ------------------------------- Gdje je onda njegova putovnica? 0
они – њихов / њихова / њихово on- –----hov / n-ih--a----jih--o o__ – n_____ / n______ / n______ o-i – n-i-o- / n-i-o-a / n-i-o-o -------------------------------- oni – njihov / njihova / njihovo 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Dje----- --g- --ć---j--o-e-ro---e-je. D____ n_ m___ n___ n______ r_________ D-e-a n- m-g- n-ć- n-i-o-e r-d-t-l-e- ------------------------------------- Djeca ne mogu naći njihove roditelje. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Al- evo------v- roditel-i----az-! A__ e__ n______ r________ d______ A-i e-o n-i-o-i r-d-t-l-i d-l-z-! --------------------------------- Ali evo njihovi roditelji dolaze! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше V- –-Va--/-Va-- --V-še V_ – V__ / V___ / V___ V- – V-š / V-š- / V-š- ---------------------- Vi – Vaš / Vaša / Vaše 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ka-- ---bilo--aše put--a--e--go-p-di-- M----? K___ j_ b___ V___ p_________ g________ M_____ K-k- j- b-l- V-š- p-t-v-n-e- g-s-o-i-e M-l-r- --------------------------------------------- Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Gd-e j- Va-a žena, g---od-n- --l-r? G___ j_ V___ ž____ g________ M_____ G-j- j- V-š- ž-n-, g-s-o-i-e M-l-r- ----------------------------------- Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Vi –-V-š-- V--a -----e V_ – V__ / V___ / V___ V- – V-š / V-š- / V-š- ---------------------- Vi – Vaš / Vaša / Vaše 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Kako j----l- V--- -u-ov---e,--o--ođ--Sc-m--t? K___ j_ b___ V___ p_________ g______ S_______ K-k- j- b-l- V-š- p-t-v-n-e- g-s-o-o S-h-i-t- --------------------------------------------- Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? G-j- -e -aš m--, g-spođ- S--mi--? G___ j_ V__ m___ g______ S_______ G-j- j- V-š m-ž- g-s-o-o S-h-i-t- --------------------------------- Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!