Рјечник

sr Припреме за пут   »   sl Priprave za potovanje

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [sedeminštirideset]

Priprave za potovanje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! S---i-a---aji----vč-k! Spakiraj najin kovček! S-a-i-a- n-j-n k-v-e-! ---------------------- Spakiraj najin kovček! 0
Не смеш ништа заборавити! D--n- --- --s- --z-bil! Da ne boš česa pozabil! D- n- b-š č-s- p-z-b-l- ----------------------- Da ne boš česa pozabil! 0
Треба ти велики кофер! P-t-eb---š-ve----kov--k! Potrebuješ velik kovček! P-t-e-u-e- v-l-k k-v-e-! ------------------------ Potrebuješ velik kovček! 0
Не заборави пасош! N----za-----et----tn- l---! Ne pozabi vzeti potni list! N- p-z-b- v-e-i p-t-i l-s-! --------------------------- Ne pozabi vzeti potni list! 0
Не заборави авионску карту! Ne poz-b- ---t- -eta--ko -ozo----o! Ne pozabi vzeti letalsko vozovnico! N- p-z-b- v-e-i l-t-l-k- v-z-v-i-o- ----------------------------------- Ne pozabi vzeti letalsko vozovnico! 0
Не заборави путне чекове! Ne poz--- vz--i potov-----če--! Ne pozabi vzeti potovalne čeke! N- p-z-b- v-e-i p-t-v-l-e č-k-! ------------------------------- Ne pozabi vzeti potovalne čeke! 0
Понеси крему за сунчање. V-em- s-s-bo ---m- -- -o--e-j-. Vzemi s sabo kremo za sončenje. V-e-i s s-b- k-e-o z- s-n-e-j-. ------------------------------- Vzemi s sabo kremo za sončenje. 0
Понеси наочаре за сунце. Vzem- ---a-----nč-a očala. Vzemi s sabo sončna očala. V-e-i s s-b- s-n-n- o-a-a- -------------------------- Vzemi s sabo sončna očala. 0
Понеси шешир за сунце. V--mi-s --bo-s--mni-. Vzemi s sabo slamnik. V-e-i s s-b- s-a-n-k- --------------------- Vzemi s sabo slamnik. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? Hoče--- ---oj v---- ---o-o-ils----a---? Hočeš s seboj vzeti avtomobilsko karto? H-č-š s s-b-j v-e-i a-t-m-b-l-k- k-r-o- --------------------------------------- Hočeš s seboj vzeti avtomobilsko karto? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? H-če- s --b-j vz-ti -u-istič-i -o-nik? Hočeš s seboj vzeti turistični vodnik? H-č-š s s-b-j v-e-i t-r-s-i-n- v-d-i-? -------------------------------------- Hočeš s seboj vzeti turistični vodnik? 0
Хоћеш ли понети кишобран? Hočeš-s--ebo-----t--de-n--? Hočeš s seboj vzeti dežnik? H-č-š s s-b-j v-e-i d-ž-i-? --------------------------- Hočeš s seboj vzeti dežnik? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. N--poza-i n---la-e- ---j-e, -og---c-. Ne pozabi na hlače, srajce, nogavice. N- p-z-b- n- h-a-e- s-a-c-, n-g-v-c-. ------------------------------------- Ne pozabi na hlače, srajce, nogavice. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Ne-p---b---a k--vate----s--e,--a--j-. Ne pozabi na kravate, pasove, sakoje. N- p-z-b- n- k-a-a-e- p-s-v-, s-k-j-. ------------------------------------- Ne pozabi na kravate, pasove, sakoje. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. Ne p-za------p---m-, --a-ne ---jc---n---jic-. Ne pozabi na pižame, spalne srajce in majice. N- p-z-b- n- p-ž-m-, s-a-n- s-a-c- i- m-j-c-. --------------------------------------------- Ne pozabi na pižame, spalne srajce in majice. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. Ra--- -o---ev--e,-s--da-e i- šk-rn-e. Rabil boš čevlje, sandale in škornje. R-b-l b-š č-v-j-, s-n-a-e i- š-o-n-e- ------------------------------------- Rabil boš čevlje, sandale in škornje. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. R---l ----ro-----m--o i--š-ar-ic---- -oht-. Rabil boš robce, milo in škarjice za nohte. R-b-l b-š r-b-e- m-l- i- š-a-j-c- z- n-h-e- ------------------------------------------- Rabil boš robce, milo in škarjice za nohte. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. R-bil --- g---ni-, zo--o --et---------no--a---. Rabil boš glavnik, zobno ščetko in zobno pasto. R-b-l b-š g-a-n-k- z-b-o š-e-k- i- z-b-o p-s-o- ----------------------------------------------- Rabil boš glavnik, zobno ščetko in zobno pasto. 0

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.