Рјечник

sr Припреме за пут   »   sl Priprave za potovanje

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [sedeminštirideset]

Priprave za potovanje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! S-a------na--n --v---! S_______ n____ k______ S-a-i-a- n-j-n k-v-e-! ---------------------- Spakiraj najin kovček! 0
Не смеш ништа заборавити! Da -- -------a--oz--i-! D_ n_ b__ č___ p_______ D- n- b-š č-s- p-z-b-l- ----------------------- Da ne boš česa pozabil! 0
Треба ти велики кофер! Po---b-ješ---l-- -o-ček! P_________ v____ k______ P-t-e-u-e- v-l-k k-v-e-! ------------------------ Potrebuješ velik kovček! 0
Не заборави пасош! N--p--ab- vz-ti -o------s-! N_ p_____ v____ p____ l____ N- p-z-b- v-e-i p-t-i l-s-! --------------------------- Ne pozabi vzeti potni list! 0
Не заборави авионску карту! Ne --za-i v-----l-t-lsk--v---v-ico! N_ p_____ v____ l_______ v_________ N- p-z-b- v-e-i l-t-l-k- v-z-v-i-o- ----------------------------------- Ne pozabi vzeti letalsko vozovnico! 0
Не заборави путне чекове! N- -ozab--vzet----to-alne----e! N_ p_____ v____ p________ č____ N- p-z-b- v-e-i p-t-v-l-e č-k-! ------------------------------- Ne pozabi vzeti potovalne čeke! 0
Понеси крему за сунчање. V-emi-s-s-bo----m- -a----č---e. V____ s s___ k____ z_ s________ V-e-i s s-b- k-e-o z- s-n-e-j-. ------------------------------- Vzemi s sabo kremo za sončenje. 0
Понеси наочаре за сунце. V---i - sab- -----a -č-l-. V____ s s___ s_____ o_____ V-e-i s s-b- s-n-n- o-a-a- -------------------------- Vzemi s sabo sončna očala. 0
Понеси шешир за сунце. V---- - sabo---am--k. V____ s s___ s_______ V-e-i s s-b- s-a-n-k- --------------------- Vzemi s sabo slamnik. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? Ho--- --se-o--vz--- a-to-o-ils-----r--? H____ s s____ v____ a___________ k_____ H-č-š s s-b-j v-e-i a-t-m-b-l-k- k-r-o- --------------------------------------- Hočeš s seboj vzeti avtomobilsko karto? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? Hoče- s---b----zeti t-rist--ni--od-i-? H____ s s____ v____ t_________ v______ H-č-š s s-b-j v-e-i t-r-s-i-n- v-d-i-? -------------------------------------- Hočeš s seboj vzeti turistični vodnik? 0
Хоћеш ли понети кишобран? H-č-š s-s-bo--vze-- -e--i-? H____ s s____ v____ d______ H-č-š s s-b-j v-e-i d-ž-i-? --------------------------- Hočeš s seboj vzeti dežnik? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. N- -o--b- -----a-e,---a---,------i--. N_ p_____ n_ h_____ s______ n________ N- p-z-b- n- h-a-e- s-a-c-, n-g-v-c-. ------------------------------------- Ne pozabi na hlače, srajce, nogavice. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Ne po-ab--na kr--at-, --so--, s-koj-. N_ p_____ n_ k_______ p______ s______ N- p-z-b- n- k-a-a-e- p-s-v-, s-k-j-. ------------------------------------- Ne pozabi na kravate, pasove, sakoje. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. N---oz-bi na-----------al-e --a--e -----jice. N_ p_____ n_ p______ s_____ s_____ i_ m______ N- p-z-b- n- p-ž-m-, s-a-n- s-a-c- i- m-j-c-. --------------------------------------------- Ne pozabi na pižame, spalne srajce in majice. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. R-bi- bo----vl--, s--d-----n -k-rn--. R____ b__ č______ s______ i_ š_______ R-b-l b-š č-v-j-, s-n-a-e i- š-o-n-e- ------------------------------------- Rabil boš čevlje, sandale in škornje. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Rab-- --š r----,----o -----a-jic- -a-n-h--. R____ b__ r_____ m___ i_ š_______ z_ n_____ R-b-l b-š r-b-e- m-l- i- š-a-j-c- z- n-h-e- ------------------------------------------- Rabil boš robce, milo in škarjice za nohte. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. R--il -o--g---n-k,-zobno-ščet-- -- -o-n--p--to. R____ b__ g_______ z____ š_____ i_ z____ p_____ R-b-l b-š g-a-n-k- z-b-o š-e-k- i- z-b-o p-s-o- ----------------------------------------------- Rabil boš glavnik, zobno ščetko in zobno pasto. 0

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.