Рјечник

sr Упознати   »   hr Upoznavanje

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tri]

Upoznavanje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Здраво! B----/--ok! B___ / B___ B-g- / B-k- ----------- Bog! / Bok! 0
Добар дан! D-bar --n! D____ d___ D-b-r d-n- ---------- Dobar dan! 0
Како сте? / Како си? Kak- -te? - -----s-? K___ s___ / K___ s__ K-k- s-e- / K-k- s-? -------------------- Kako ste? / Kako si? 0
Јесте ли Ви из Европе? Jest--li--i -z--u-op- /-Ev-o--? J____ l_ V_ i_ E_____ / E______ J-s-e l- V- i- E-r-p- / E-r-p-? ------------------------------- Jeste li Vi iz Europe / Evrope? 0
Јесте ли Ви из Америке? J-ste-----i--- -meri--? J____ l_ V_ i_ A_______ J-s-e l- V- i- A-e-i-e- ----------------------- Jeste li Vi iz Amerike? 0
Јесте ли Ви из Азије? J---- li--- -z A-i-e? J____ l_ V_ i_ A_____ J-s-e l- V- i- A-i-e- --------------------- Jeste li Vi iz Azije? 0
У којем хотелу сте смештени? U k-jem---t--u --e-smje--e-i? U k____ h_____ s__ s_________ U k-j-m h-t-l- s-e s-j-š-e-i- ----------------------------- U kojem hotelu ste smješteni? 0
Колико дуго сте већ овде? K-li-o d-g----- v-- ---je? K_____ d___ s__ v__ o_____ K-l-k- d-g- s-e v-ć o-d-e- -------------------------- Koliko dugo ste već ovdje? 0
Колико дуго остајете? K----o--u-o -st-jet-? K_____ d___ o________ K-l-k- d-g- o-t-j-t-? --------------------- Koliko dugo ostajete? 0
Допада ли Вам се овде? Dop-d- -i--------o---e? D_____ l_ V__ s_ o_____ D-p-d- l- V-m s- o-d-e- ----------------------- Dopada li Vam se ovdje? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? J--t- ---V- ovdje -a-g-d-š-j---o--o-u? J____ l_ V_ o____ n_ g________ o______ J-s-e l- V- o-d-e n- g-d-š-j-m o-m-r-? -------------------------------------- Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? 0
Посетите ме једном! Pos---it---e j-d--m! P________ m_ j______ P-s-e-i-e m- j-d-o-! -------------------- Posjetite me jednom! 0
Ово је моја адреса. O----- --ja-adresa. O__ j_ m___ a______ O-o j- m-j- a-r-s-. ------------------- Ovo je moja adresa. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Hoće-- -- -e -u-r- vi-----? H_____ l_ s_ s____ v_______ H-ć-m- l- s- s-t-a v-d-e-i- --------------------------- Hoćemo li se sutra vidjeti? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Ž-o m- j-,---am-već --št- d--go - ---n-. Ž__ m_ j__ i___ v__ n____ d____ u p_____ Ž-o m- j-, i-a- v-ć n-š-o d-u-o u p-a-u- ---------------------------------------- Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. 0
Ћао! / Збогом! Bo---- --g--- --ogo-! B___ / B___ / Z______ B-k- / B-g- / Z-o-o-! --------------------- Bok! / Bog! / Zbogom! 0
Довиђења! Do----nja! D_________ D-v-đ-n-a- ---------- Doviđenja! 0
До ускоро! Do-u----o! D_ u______ D- u-k-r-! ---------- Do uskoro! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хрватски (1-100) МП3 хрватски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!