Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   hr Sređivanje potrepština

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Хоћу у библиотеку. H-ć-------i-n-cu. H___ u k_________ H-ć- u k-j-ž-i-u- ----------------- Hoću u knjižnicu. 0
Хоћу у књижару. Ho-u - k---žar-. H___ u k________ H-ć- u k-j-ž-r-. ---------------- Hoću u knjižaru. 0
Хоћу до трафике. Ho-- -o k-osk-. H___ d_ k______ H-ć- d- k-o-k-. --------------- Hoću do kioska. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. H-ću --sud-----n-i--. H___ p_______ k______ H-ć- p-s-d-t- k-j-g-. --------------------- Hoću posuditi knjigu. 0
Ја хоћу да купим књигу. H--u ku-iti -n-ig-. H___ k_____ k______ H-ć- k-p-t- k-j-g-. ------------------- Hoću kupiti knjigu. 0
Ја хоћу да купим новине. H--u-kupi-- no----. H___ k_____ n______ H-ć- k-p-t- n-v-n-. ------------------- Hoću kupiti novine. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Ho-u---k-j--ni-u-d- -o--d-- kn-ig-. H___ u k________ d_ p______ k______ H-ć- u k-j-ž-i-u d- p-s-d-m k-j-g-. ----------------------------------- Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. H-ć- - k----a-- da -upim k--igu. H___ u k_______ d_ k____ k______ H-ć- u k-j-ž-r- d- k-p-m k-j-g-. -------------------------------- Hoću u knjižaru da kupim knjigu. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Hoću ići-d----o-k- -----pim---vi--. H___ i__ d_ k_____ d_ k____ n______ H-ć- i-i d- k-o-k- d- k-p-m n-v-n-. ----------------------------------- Hoću ići do kioska da kupim novine. 0
Ја хоћу до оптичара. H-ć- -o- -ptičara. H___ k__ o________ H-ć- k-d o-t-č-r-. ------------------ Hoću kod optičara. 0
Ја хоћу до супермаркета. H--- --s-pe-ma-k-t. H___ u s___________ H-ć- u s-p-r-a-k-t- ------------------- Hoću u supermarket. 0
Ја хоћу до пекара. Ho-u -o- pek-r-. H___ k__ p______ H-ć- k-d p-k-r-. ---------------- Hoću kod pekara. 0
Ја хоћу да купим наочале. H--- ku-i----aoč-le. H___ k_____ n_______ H-ć- k-p-t- n-o-a-e- -------------------- Hoću kupiti naočale. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Ho-u-ku-i-- voć- i--ovrće. H___ k_____ v___ i p______ H-ć- k-p-t- v-ć- i p-v-ć-. -------------------------- Hoću kupiti voće i povrće. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Hoć- k--i-i--e---e i-k--h. H___ k_____ ž_____ i k____ H-ć- k-p-t- ž-m-j- i k-u-. -------------------------- Hoću kupiti žemlje i kruh. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. H--u ----ptič--a d- --p---na--ale. H___ d_ o_______ d_ k____ n_______ H-ć- d- o-t-č-r- d- k-p-m n-o-a-e- ---------------------------------- Hoću do optičara da kupim naočale. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. H-ću-----uperm----t---- -u-------- ----v---. H___ d_ s___________ d_ k____ v___ i p______ H-ć- d- s-p-r-a-k-t- d- k-p-m v-ć- i p-v-ć-. -------------------------------------------- Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Ho----o-peka-a-d--k---- -e---e - kr--. H___ d_ p_____ d_ k____ ž_____ i k____ H-ć- d- p-k-r- d- k-p-m ž-m-j- i k-u-. -------------------------------------- Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хрватски (1-100) МП3 хрватски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!