Рјечник

sr нешто желети   »   ha son wani abu

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sabain]

son wani abu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хауса Игра Више
Желите ли пушити? K-na--o-ku sha-t-b-? K___ s_ k_ s__ t____ K-n- s- k- s-a t-b-? -------------------- Kuna so ku sha taba? 0
Желите ли играти? kana-so ---yi-r-wa? k___ s_ k_ y_ r____ k-n- s- k- y- r-w-? ------------------- kana so ka yi rawa? 0
Желите ли шетати? K--mu-dan --k- k--an? K_ m_ d__ t___ k_____ K- m- d-n t-k- k-d-n- --------------------- Ko mu dan taka kadan? 0
Ја желим пушити. I-a-so--- -h- -aba I__ s_ i_ s__ t___ I-a s- i- s-a t-b- ------------------ Ina so in sha taba 0
Желиш ли цигарету? kan- so----b-? k___ s__ t____ k-n- s-n t-b-? -------------- kana son taba? 0
Он жели ватру. Ya-a-so---uta. Y___ s__ w____ Y-n- s-n w-t-. -------------- Yana son wuta. 0
Ја желим нешто пити. In- so-i---ha I__ s_ i_ s__ I-a s- i- s-a ------------- Ina so in sha 0
Ја желим нешто јести. I---so i- -i-w--i---u. I__ s_ i_ c_ w___ a___ I-a s- i- c- w-n- a-u- ---------------------- Ina so in ci wani abu. 0
Ја се желим мало одморити. I-a--- i--hu--. I__ s_ i_ h____ I-a s- i- h-t-. --------------- Ina so in huta. 0
Ја Вас желим нешто питати. Ina-so in t---a------w-n- a--. I__ s_ i_ t______ k_ w___ a___ I-a s- i- t-m-a-e k- w-n- a-u- ------------------------------ Ina so in tambaye ku wani abu. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. In- s- ----a-b--e -- -ani--bu. I__ s_ i_ t______ k_ w___ a___ I-a s- i- t-m-a-e k- w-n- a-u- ------------------------------ Ina so in tambaye ku wani abu. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. In- s- -- ga--ace k-----a--a-- a--. I__ s_ i_ g______ k_ z___ w___ a___ I-a s- i- g-y-a-e k- z-w- w-n- a-u- ----------------------------------- Ina so in gayyace ku zuwa wani abu. 0
Шта желите, молим? m---uk-----do- Allah m_ k___ s_ d__ A____ m- k-k- s- d-n A-l-h -------------------- me kuke so don Allah 0
Желите ли кафу? Kuna--o ---sh- --fi? K___ s_ k_ s__ k____ K-n- s- k- s-a k-f-? -------------------- Kuna so ku sha kofi? 0
Или радије желите чај? Ko ---gwamm-ce-k- s----of-? K_ k_ g_______ k_ s__ k____ K- k- g-a-m-c- k- s-a k-f-? --------------------------- Ko ka gwammace ka sha kofi? 0
Ми се желимо возити кући. M-n- -- -u-ko-- g-d-. M___ s_ m_ k___ g____ M-n- s- m- k-m- g-d-. --------------------- Muna so mu koma gida. 0
Желите ли ви такси? k--- -o--ta-i k___ s__ t___ k-n- s-n t-s- ------------- kuna son tasi 0
Они желе телефонирати. Kun- s-- --- --r-. K___ s__ y__ k____ K-n- s-n y-n k-r-. ------------------ Kuna son yin kira. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 хауса (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.