Рјечник

sr У ресторану 3   »   pt No restaurante 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trinta e um]

No restaurante 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. E- --e-ia u---e--ra-a. E_ q_____ u__ e_______ E- q-e-i- u-a e-t-a-a- ---------------------- Eu queria uma entrada. 0
Хтео / хтела бих салату. E--queria --a --lada. E_ q_____ u__ s______ E- q-e-i- u-a s-l-d-. --------------------- Eu queria uma salada. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Eu-que-----ma ---a. E_ q_____ u__ s____ E- q-e-i- u-a s-p-. ------------------- Eu queria uma sopa. 0
Хтео / хтела бих десерт. Eu-qu---a u-- --b--m-sa. E_ q_____ u__ s_________ E- q-e-i- u-a s-b-e-e-a- ------------------------ Eu queria uma sobremesa. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Eu quer---um gel-do ------ant---. E_ q_____ u_ g_____ c__ c________ E- q-e-i- u- g-l-d- c-m c-a-t-l-. --------------------------------- Eu queria um gelado com chantili. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. Eu ---ri--f--ta o- q---j-. E_ q_____ f____ o_ q______ E- q-e-i- f-u-a o- q-e-j-. -------------------------- Eu queria fruta ou queijo. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. N-- q-e-ía-o- --ma--o-pe-u--o------o. N__ q________ t____ o p______________ N-s q-e-í-m-s t-m-r o p-q-e-o-a-m-ç-. ------------------------------------- Nós queríamos tomar o pequeno-almoço. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Q-e---mo---l--ça-. Q________ a_______ Q-e-í-m-s a-m-ç-r- ------------------ Queríamos almoçar. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Q--r-a-os ja----. Q________ j______ Q-e-í-m-s j-n-a-. ----------------- Queríamos jantar. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? O--ue é-q------ej--para-o -e----o-a-mo--? O q__ é q__ d_____ p___ o p______________ O q-e é q-e d-s-j- p-r- o p-q-e-o-a-m-ç-? ----------------------------------------- O que é que deseja para o pequeno-almoço? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Pão--om ---- --me-? P__ c__ d___ e m___ P-o c-m d-c- e m-l- ------------------- Pão com doce e mel? 0
Тост с кобасицом и сиром? U---t----da-- -o--a --- presunt- e-q--ij-? U__ t______ / t____ c__ p_______ e q______ U-a t-r-a-a / t-s-a c-m p-e-u-t- e q-e-j-? ------------------------------------------ Uma torrada / tosta com presunto e queijo? 0
Кувано јаје? U--ov- --zi-o? U_ o__ c______ U- o-o c-z-d-? -------------- Um ovo cozido? 0
Јаје на око? Um -vo----re-ado? U_ o__ e_________ U- o-o e-t-e-a-o- ----------------- Um ovo estrelado? 0
Омлет? Uma-o-ele-e? U__ o_______ U-a o-e-e-e- ------------ Uma omelete? 0
Молим још један јогурт. M-is--- -ogur-e, --r /-se -----a--r. M___ u_ i_______ p__ / s_ f__ f_____ M-i- u- i-g-r-e- p-r / s- f-z f-v-r- ------------------------------------ Mais um iogurte, por / se faz favor. 0
Молим још соли и бибера. Mais--a- e-pim----,-po- / s- -az-favo-. M___ s__ e p_______ p__ / s_ f__ f_____ M-i- s-l e p-m-n-a- p-r / s- f-z f-v-r- --------------------------------------- Mais sal e pimenta, por / se faz favor. 0
Молим још једну чашу воде. M-i--um---p- c---águ-, p---- -e f-- fa-o-. M___ u_ c___ c__ á____ p__ / s_ f__ f_____ M-i- u- c-p- c-m á-u-, p-r / s- f-z f-v-r- ------------------------------------------ Mais um copo com água, por / se faz favor. 0

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!