Рјечник

sr Прошлост 3   »   pt Passado 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [oitenta e três]

Passado 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
телефонирати Te-efonar T________ T-l-f-n-r --------- Telefonar 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. E---e-e-onei. E_ t_________ E- t-l-f-n-i- ------------- Eu telefonei. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. E- -s-ive---t-m-- ---o-a--el-fo-ar. E_ e_____ o t____ t___ a t_________ E- e-t-v- o t-m-o t-d- a t-l-f-n-r- ----------------------------------- Eu estive o tempo todo a telefonar. 0
питати Pe----t-r P________ P-r-u-t-r --------- Perguntar 0
Ја сам питао / питала. Eu -e-gunt-i. E_ p_________ E- p-r-u-t-i- ------------- Eu perguntei. 0
Ја сам увек питао / питала. Eu--er---te---em-re. E_ p________ s______ E- p-r-u-t-i s-m-r-. -------------------- Eu perguntei sempre. 0
испричати C--t-r C_____ C-n-a- ------ Contar 0
Ја сам испричао / испричала. E--cont--. E_ c______ E- c-n-e-. ---------- Eu contei. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. E--c-n--- a hi-tória-tod-. E_ c_____ a h_______ t____ E- c-n-e- a h-s-ó-i- t-d-. -------------------------- Eu contei a história toda. 0
учити ap--nd-- --est---r a_______ / e______ a-r-n-e- / e-t-d-r ------------------ aprender / estudar 0
Ја сам учио / учила. E---------------u---. E_ a______ / e_______ E- a-r-n-i / e-t-d-i- --------------------- Eu aprendi / estudei. 0
Ја сам учио / учила цело вече. E--es-ud-i a noi-----da. E_ e______ a n____ t____ E- e-t-d-i a n-i-e t-d-. ------------------------ Eu estudei a noite toda. 0
радити t-a---h-r t________ t-a-a-h-r --------- trabalhar 0
Ја сам радио / радила. E- -r----h--. E_ t_________ E- t-a-a-h-i- ------------- Eu trabalhei. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Eu--r-b------- di- -------. E_ t________ o d__ i_______ E- t-a-a-h-i o d-a i-t-i-o- --------------------------- Eu trabalhei o dia inteiro. 0
јести com-r c____ c-m-r ----- comer 0
Ја сам јео / јела. Eu--o--. E_ c____ E- c-m-. -------- Eu comi. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Eu comi-a-co---- ---a. E_ c___ a c_____ t____ E- c-m- a c-m-d- t-d-. ---------------------- Eu comi a comida toda. 0

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.