Рјечник

sr Чишћење куће   »   pt Limpeza da casa

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [dezoito]

Limpeza da casa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Данас је субота. Hoje --s-b-do. H___ é s______ H-j- é s-b-d-. -------------- Hoje é sábado. 0
Данас имамо времена. H-j- temos --mpo. H___ t____ t_____ H-j- t-m-s t-m-o- ----------------- Hoje temos tempo. 0
Данас чистимо стан. Ho-e -a--s-l-mp-- o ap--t---nto. H___ v____ l_____ o a___________ H-j- v-m-s l-m-a- o a-a-t-m-n-o- -------------------------------- Hoje vamos limpar o apartamento. 0
Ја чистим купатило. Eu l-m---- cas--d----nho. E_ l____ a c___ d_ b_____ E- l-m-o a c-s- d- b-n-o- ------------------------- Eu limpo a casa de banho. 0
Мој муж пере ауто. O -e----rido-l-va - -a--o. O m__ m_____ l___ o c_____ O m-u m-r-d- l-v- o c-r-o- -------------------------- O meu marido lava o carro. 0
Деца перу бицикла. As -ria---s -a-am as -ic-c--tas. A_ c_______ l____ a_ b__________ A- c-i-n-a- l-v-m a- b-c-c-e-a-. -------------------------------- As crianças lavam as bicicletas. 0
Бака залива цвеће. A avó--eg---- f--r-s. A a__ r___ a_ f______ A a-ó r-g- a- f-o-e-. --------------------- A avó rega as flores. 0
Деца поспремају дечију собу. As ---a---s--rrumam-o--uar-o. A_ c_______ a______ o q______ A- c-i-n-a- a-r-m-m o q-a-t-. ----------------------------- As crianças arrumam o quarto. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. O ----m--i---a-r-m--- -u- s-c--t---a. O m__ m_____ a_____ a s__ s__________ O m-u m-r-d- a-r-m- a s-a s-c-e-á-i-. ------------------------------------- O meu marido arruma a sua secretária. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. Eu po--------upa--- má--in--de --v--. E_ p____ a r____ n_ m______ d_ l_____ E- p-n-o a r-u-a n- m-q-i-a d- l-v-r- ------------------------------------- Eu ponho a roupa na máquina de lavar. 0
Ја простирем веш. E- e---n---------a. E_ e______ a r_____ E- e-t-n-o a r-u-a- ------------------- Eu estendo a roupa. 0
Ја пеглам веш. Eu--as-----r-u-a -a ferro-. E_ p____ a r____ (_ f______ E- p-s-o a r-u-a (- f-r-o-. --------------------------- Eu passo a roupa (a ferro). 0
Прозори су прљави. As ja-e-as-estã----j-s. A_ j______ e____ s_____ A- j-n-l-s e-t-o s-j-s- ----------------------- As janelas estão sujas. 0
Под је прљав. O -h-- -stá-s--o. O c___ e___ s____ O c-ã- e-t- s-j-. ----------------- O chão está sujo. 0
Посуђе је прљаво. A-louç- ---á-s---. A l____ e___ s____ A l-u-a e-t- s-j-. ------------------ A louça está suja. 0
Ко чисти прозоре? Q-e- - --e ---pa-o--vidr-s? Q___ é q__ l____ o_ v______ Q-e- é q-e l-m-a o- v-d-o-? --------------------------- Quem é que limpa os vidros? 0
Ко усисава прашину? Qu---é-que-asp---? Q___ é q__ a______ Q-e- é q-e a-p-r-? ------------------ Quem é que aspira? 0
Ко пере посуђе? Q-e- - qu--l------lo---? Q___ é q__ l___ a l_____ Q-e- é q-e l-v- a l-u-a- ------------------------ Quem é que lava a louça? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + португалски (PT) (1-100) МП3 португалски (PT) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!