Рјечник

sr Сати   »   pt As horas

8 [осам]

Сати

Сати

8 [oito]

As horas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Извините! D-s--lp-! D________ D-s-u-p-! --------- Desculpe! 0
Молим Вас, колико је сати? Q-e---r-- --o- por --- faz f--o-? Q__ h____ s___ p__ /__ f__ f_____ Q-e h-r-s s-o- p-r /-e f-z f-v-r- --------------------------------- Que horas são, por /se faz favor? 0
Много хвала! Muití--im-------a-- / o-r-g-da. M_________ o_______ / o________ M-i-í-s-m- o-r-g-d- / o-r-g-d-. ------------------------------- Muitíssimo obrigado / obrigada. 0
Један је сат. É --- hor-. É u__ h____ É u-a h-r-. ----------- É uma hora. 0
Два су сата. S-o --a- ---as. S__ d___ h_____ S-o d-a- h-r-s- --------------- São duas horas. 0
Три су сата. S------s -o-a-. S__ t___ h_____ S-o t-ê- h-r-s- --------------- São três horas. 0
Четири су сата. S-- qu---o----as. S__ q_____ h_____ S-o q-a-r- h-r-s- ----------------- São quatro horas. 0
Пет је сати. S-o --n-- -or--. S__ c____ h_____ S-o c-n-o h-r-s- ---------------- São cinco horas. 0
Шест је сати. São---i---o---. S__ s___ h_____ S-o s-i- h-r-s- --------------- São seis horas. 0
Седам је сати. S-- sete h--a-. S__ s___ h_____ S-o s-t- h-r-s- --------------- São sete horas. 0
Осам је сати. S-- o--o-h---s. S__ o___ h_____ S-o o-t- h-r-s- --------------- São oito horas. 0
Девет је сати . S-- no-- ---as. S__ n___ h_____ S-o n-v- h-r-s- --------------- São nove horas. 0
Десет је сати. Sã----z-----s. S__ d__ h_____ S-o d-z h-r-s- -------------- São dez horas. 0
Једанаест је сати. Sã- o-ze-ho---. S__ o___ h_____ S-o o-z- h-r-s- --------------- São onze horas. 0
Дванаест је сати. São-do---h----. S__ d___ h_____ S-o d-z- h-r-s- --------------- São doze horas. 0
Једна минута има шездесет секунди. Um----u-o--e--s--sen-----g-n-os. U_ m_____ t__ s_______ s________ U- m-n-t- t-m s-s-e-t- s-g-n-o-. -------------------------------- Um minuto tem sessenta segundos. 0
Један сат има шездесет минута. U------- --- se-se---------os. U__ h___ t__ s_______ m_______ U-a h-r- t-m s-s-e-t- m-n-t-s- ------------------------------ Uma hora tem sessenta minutos. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Um-d-a-te- -int--e --a--- -or--. U_ d__ t__ v____ e q_____ h_____ U- d-a t-m v-n-e e q-a-r- h-r-s- -------------------------------- Um dia tem vinte e quatro horas. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + португалски (PT) (1-100) МП3 португалски (PT) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...