Рјечник

sr нешто смети   »   pt poder alguma coisa

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [setenta e três]

poder alguma coisa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? J--p-de- con--z--? J_ p____ c________ J- p-d-s c-n-u-i-? ------------------ Já podes conduzir? 0
Смеш ли већ пити алкохол? J- p-----be-e--álc--l? J_ p____ b____ á______ J- p-d-s b-b-r á-c-o-? ---------------------- Já podes beber álcool? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? J------- viaja--s--inh- ---- o e-tr----i--? J_ p____ v_____ s______ p___ o e___________ J- p-d-s v-a-a- s-z-n-o p-r- o e-t-a-g-i-o- ------------------------------------------- Já podes viajar sozinho para o estrangeiro? 0
смети P--e-/ --r -uto-iz--ão P_____ t__ a__________ P-d-r- t-r a-t-r-z-ç-o ---------------------- Poder/ ter autorização 0
Смемо ли овде пушити? P--em-----m-r a-ui? P______ f____ a____ P-d-m-s f-m-r a-u-? ------------------- Podemos fumar aqui? 0
Сме ли се овде пушити? P-de--e--uma- a-ui? P______ f____ a____ P-d---e f-m-r a-u-? ------------------- Pode-se fumar aqui? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? P----s-----ar-com --rtão--e-cré---o? P______ p____ c__ c_____ d_ c_______ P-d---e p-g-r c-m c-r-ã- d- c-é-i-o- ------------------------------------ Pode-se pagar com cartão de crédito? 0
Сме ли се платити чеком? Po-e-s- pagar-----------? P______ p____ c__ c______ P-d---e p-g-r c-m c-e-u-? ------------------------- Pode-se pagar com cheque? 0
Сме ли се платити само готовином? Só s- p-d- p-----em-din--i-o? S_ s_ p___ p____ e_ d________ S- s- p-d- p-g-r e- d-n-e-r-? ----------------------------- Só se pode pagar em dinheiro? 0
Смем ли телефонирати? Poss--telefo--r? P____ t_________ P-s-o t-l-f-n-r- ---------------- Posso telefonar? 0
Смем ли нешто питати? Posso-f---r-um- ----u---? P____ f____ u__ p________ P-s-o f-z-r u-a p-r-u-t-? ------------------------- Posso fazer uma pergunta? 0
Смем ли нешто рећи? Posso diz-r u-- co---? P____ d____ u__ c_____ P-s-o d-z-r u-a c-i-a- ---------------------- Posso dizer uma coisa? 0
Он не сме спавати у парку. Ele n-o-p--- ---m-r -- parqu-. E__ n__ p___ d_____ n_ p______ E-e n-o p-d- d-r-i- n- p-r-u-. ------------------------------ Ele não pode dormir no parque. 0
Он не сме спавати у ауту. Ele--ão--ode-d-rm-r--o-c--r-. E__ n__ p___ d_____ n_ c_____ E-e n-o p-d- d-r-i- n- c-r-o- ----------------------------- Ele não pode dormir no carro. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. E----ão po-e d-r--r-na e--aç-o. E__ n__ p___ d_____ n_ e_______ E-e n-o p-d- d-r-i- n- e-t-ç-o- ------------------------------- Ele não pode dormir na estação. 0
Смемо ли сести? P-de--s-no--se--a-? P__________ s______ P-d-m-s-n-s s-n-a-? ------------------- Podemos-nos sentar? 0
Смемо ли добити јеловник? P--em-s--e--- e-----? P______ v__ a e______ P-d-m-s v-r a e-e-t-? --------------------- Podemos ver a ementa? 0
Можемо ли платити одвојено? P---m-s -a-a- -e--ra--? P______ p____ s________ P-d-m-s p-g-r s-p-r-d-? ----------------------- Podemos pagar separado? 0

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!