Рјечник

sr Радити   »   pt Trabalhar

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cinquenta e cinco]

Trabalhar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Шта сте по занимању? E--q-e-- q-e-v-c-------l-a? E_ q__ é q__ v___ t________ E- q-e é q-e v-c- t-a-a-h-? --------------------------- Em que é que você trabalha? 0
Мој муж је по занимању доктор. O--eu ----d- é-m-d-co. O m__ m_____ é m______ O m-u m-r-d- é m-d-c-. ---------------------- O meu marido é médico. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. E--tra---h--em p-r----m- -o-o-e-fe--e---. E_ t_______ e_ p________ c___ e__________ E- t-a-a-h- e- p-r---i-e c-m- e-f-r-e-r-. ----------------------------------------- Eu trabalho em part-time como enfermeira. 0
Ускоро ћемо добити пензију. E- br-ve-r---b-------a-ref--ma. E_ b____ r__________ a r_______ E- b-e-e r-c-b-r-m-s a r-f-r-a- ------------------------------- Em breve receberemos a reforma. 0
Али су порези високи. Ma---- ---o-tos s-o--l--ados. M__ o_ i_______ s__ e________ M-s o- i-p-s-o- s-o e-e-a-o-. ----------------------------- Mas os impostos são elevados. 0
И здравствено осигурање је високо. E - se-ur--ça soc-a----ca-a. E a s________ s_____ é c____ E a s-g-r-n-a s-c-a- é c-r-. ---------------------------- E a segurança social é cara. 0
Шта желиш једном постати? O -u- --q----u--es -e--u- -i- --is -a--e? O q__ é q__ q_____ s__ u_ d__ m___ t_____ O q-e é q-e q-e-e- s-r u- d-a m-i- t-r-e- ----------------------------------------- O que é que queres ser um dia mais tarde? 0
Ја желим постати инжењер. Eu q--ro-s-r -nge-h----. E_ q____ s__ e__________ E- q-e-o s-r e-g-n-e-r-. ------------------------ Eu quero ser engenheiro. 0
Желим да студирам на универзитету. E--que-o-tir-r ---cur-o-s-pe-ior. E_ q____ t____ u_ c____ s________ E- q-e-o t-r-r u- c-r-o s-p-r-o-. --------------------------------- Eu quero tirar um curso superior. 0
Ја сам приправник. E--s-u-estag----o. E_ s__ e__________ E- s-u e-t-g-á-i-. ------------------ Eu sou estagiário. 0
Ја не зарађујем много. Eu --- --n-o-muito. E_ n__ g____ m_____ E- n-o g-n-o m-i-o- ------------------- Eu não ganho muito. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Eu es-ou ---azer u- --t---o--o e-----g--r-. E_ e____ a f____ u_ e______ n_ e___________ E- e-t-u a f-z-r u- e-t-g-o n- e-t-a-g-i-o- ------------------------------------------- Eu estou a fazer um estágio no estrangeiro. 0
Ово је мој шеф. Es------ --u c-ef-. E___ é o m__ c_____ E-t- é o m-u c-e-e- ------------------- Este é o meu chefe. 0
Имам драге колеге. Eu --nh- -o-ega-----pá-icos. E_ t____ c______ s__________ E- t-n-o c-l-g-s s-m-á-i-o-. ---------------------------- Eu tenho colegas simpáticos. 0
У подне увек идемо у кантину. À-h-ra d--a-moç--va------mp---à --nti-a. À h___ d_ a_____ v____ s_____ à c_______ À h-r- d- a-m-ç- v-m-s s-m-r- à c-n-i-a- ---------------------------------------- À hora do almoço vamos sempre à cantina. 0
Ја тражим радно место. Eu---to- --------a de -mpre--. E_ e____ à p______ d_ e_______ E- e-t-u à p-o-u-a d- e-p-e-o- ------------------------------ Eu estou à procura de emprego. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. E---á---t-- de--mpr------/-a h- -- an-. E_ j_ e____ d___________ /__ h_ u_ a___ E- j- e-t-u d-s-m-r-g-d- /-a h- u- a-o- --------------------------------------- Eu já estou desempregado /-a há um ano. 0
У овој земљи има превише незапослених. Ne----pa-s-h--de-a--a-o- de-em----a-o-. N____ p___ h_ d_________ d_____________ N-s-e p-í- h- d-m-s-a-o- d-s-m-r-g-d-s- --------------------------------------- Neste país há demasiados desempregados. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?