Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   uk Присвійні займенники 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [шістдесят сім]

67 [shistdesyat sim]

Присвійні займенники 2

Prysviy̆ni zay̆mennyky 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
naočale О-у--ри О______ О-у-я-и ------- Окуляри 0
Ok--yary O_______ O-u-y-r- -------- Okulyary
On je zaboravio svoje naočale. В-- ----- с--ї ---ля-и. В__ з____ с___ о_______ В-н з-б-в с-о- о-у-я-и- ----------------------- Він забув свої окуляри. 0
V------u--svoi- ok-lyar-. V__ z____ s___ o________ V-n z-b-v s-o-̈ o-u-y-r-. ------------------------- Vin zabuv svoï okulyary.
Ma gdje su mu naočale? Д- ж-йо-о оку-я-и? Д_ ж й___ о_______ Д- ж й-г- о-у-я-и- ------------------ Де ж його окуляри? 0
De zh y̆o-o -k-l-a--? D_ z_ y̆___ o________ D- z- y-o-o o-u-y-r-? --------------------- De zh y̆oho okulyary?
sat Годинник Г_______ Г-д-н-и- -------- Годинник 0
H-dyn--k H_______ H-d-n-y- -------- Hodynnyk
Njegov sat je pokvaren. Йо---г-динн-к--опс--ий. Й___ г_______ п________ Й-г- г-д-н-и- п-п-у-и-. ----------------------- Його годинник попсутий. 0
Y̆oho-h--ynn-k p-ps-ty-̆. Y̆___ h_______ p________ Y-o-o h-d-n-y- p-p-u-y-̆- ------------------------- Y̆oho hodynnyk popsutyy̆.
Sat visi na zidu. Г--и------ис-т--н--с-ін-. Г_______ в_____ н_ с_____ Г-д-н-и- в-с-т- н- с-і-і- ------------------------- Годинник висить на стіні. 0
Ho-y---- vy-yt- na--t-ni. H_______ v_____ n_ s_____ H-d-n-y- v-s-t- n- s-i-i- ------------------------- Hodynnyk vysytʹ na stini.
pasoš П---орт П______ П-с-о-т ------- Паспорт 0
Pa-port P______ P-s-o-t ------- Pasport
On je izgubio svoj pasoš. В-н загу--в-с-і- -а--о-т. В__ з______ с___ п_______ В-н з-г-б-в с-і- п-с-о-т- ------------------------- Він загубив свій паспорт. 0
Vin--ah---v--v----pa-p-rt. V__ z______ s___ p_______ V-n z-h-b-v s-i-̆ p-s-o-t- -------------------------- Vin zahubyv sviy̆ pasport.
Gdje je onda njegov pasoš? Де --йог- -а-по--? Д_ ж й___ п_______ Д- ж й-г- п-с-о-т- ------------------ Де ж його паспорт? 0
De -- y̆oh---a-p-rt? D_ z_ y̆___ p_______ D- z- y-o-o p-s-o-t- -------------------- De zh y̆oho pasport?
oni – njihov / njihova / njihovo в--и –--х в___ – ї_ в-н- – ї- --------- вони – їх 0
von--- i-kh v___ – ï__ v-n- – i-k- ----------- vony – ïkh
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Д-т- ---м--уть---а-ти -в-ї- батькі-. Д___ н_ м_____ з_____ с____ б_______ Д-т- н- м-ж-т- з-а-т- с-о-х б-т-к-в- ------------------------------------ Діти не можуть знайти своїх батьків. 0
Di---n- m-z-u-ʹ -----ty sv-ï-h--atʹ---. D___ n_ m______ z_____ s_____ b_______ D-t- n- m-z-u-ʹ z-a-̆-y s-o-̈-h b-t-k-v- ---------------------------------------- Dity ne mozhutʹ znay̆ty svoïkh batʹkiv.
Ali eto dolaze njihovi roditelji! Ал- ж-о-- й---- ї--батьк-! А__ ж о__ й____ ї_ б______ А-е ж о-ь й-у-ь ї- б-т-к-! -------------------------- Але ж ось йдуть їх батьки! 0
A-e z- -sʹ-y-------̈kh--atʹ-y! A__ z_ o__ y̆____ ï__ b______ A-e z- o-ʹ y-d-t- i-k- b-t-k-! ------------------------------ Ale zh osʹ y̆dutʹ ïkh batʹky!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В----Ваш В_ – В__ В- – В-ш -------- Ви – Ваш 0
V--–--a-h V_ – V___ V- – V-s- --------- Vy – Vash
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Я- ------од-р-ж--па-е -ю-лер? Я_ в___ п_______ п___ М______ Я- в-ш- п-д-р-ж- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Як ваша подорож, пане Мюллер? 0
Y-k vasha p----oz-, ---e---ul-e-? Y__ v____ p________ p___ M_______ Y-k v-s-a p-d-r-z-, p-n- M-u-l-r- --------------------------------- Yak vasha podorozh, pane Myuller?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Д--в-ш- ----и--- пан- --лле-? Д_ в___ д_______ п___ М______ Д- в-ш- д-у-и-а- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Де ваша дружина, пане Мюллер? 0
De -a--a dr-zhy-a- p-n---y--le-? D_ v____ d________ p___ M_______ D- v-s-a d-u-h-n-, p-n- M-u-l-r- -------------------------------- De vasha druzhyna, pane Myuller?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В- --ва-а В_ – в___ В- – в-ш- --------- Ви – ваша 0
V--–---sha V_ – v____ V- – v-s-a ---------- Vy – vasha
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Я---а---подор-ж-п--і --і-т? Я_ в___ п______ п___ Ш_____ Я- в-ш- п-д-р-ж п-н- Ш-і-т- --------------------------- Як ваша подорож пані Шмідт? 0
Yak v-s-a-p-d-roz---------mid-? Y__ v____ p_______ p___ S______ Y-k v-s-a p-d-r-z- p-n- S-m-d-? ------------------------------- Yak vasha podorozh pani Shmidt?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Д--Ва--чо--в-к--п-н-------? Д_ В__ ч_______ п___ Ш_____ Д- В-ш ч-л-в-к- п-н- Ш-і-т- --------------------------- Де Ваш чоловік, пані Шмідт? 0
D- --s- cho-o---, --ni-S-mid-? D_ V___ c________ p___ S______ D- V-s- c-o-o-i-, p-n- S-m-d-? ------------------------------ De Vash cholovik, pani Shmidt?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!