Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   sk Privlastňovacie zámená 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [šesťdesiatsedem]

Privlastňovacie zámená 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
naočale o-u--a-e o_______ o-u-i-r- -------- okuliare 0
On je zaboravio svoje naočale. Z-bu--l-s- --------u--ar-. Z______ s_ s____ o________ Z-b-d-l s- s-o-e o-u-i-r-. -------------------------- Zabudol si svoje okuliare. 0
Ma gdje su mu naočale? K-- --n-má svoje ok-li--e? K__ l__ m_ s____ o________ K-e l-n m- s-o-e o-u-i-r-? -------------------------- Kde len má svoje okuliare? 0
sat h--i-ky h______ h-d-n-y ------- hodinky 0
Njegov sat je pokvaren. J-ho---di-k--sú-p--az---. J___ h______ s_ p________ J-h- h-d-n-y s- p-k-z-n-. ------------------------- Jeho hodinky sú pokazené. 0
Sat visi na zidu. H---ny --sia-na s---e. H_____ v____ n_ s_____ H-d-n- v-s-a n- s-e-e- ---------------------- Hodiny visia na stene. 0
pasoš p-s p__ p-s --- pas 0
On je izgubio svoj pasoš. Strat---s--j p-s. S______ s___ p___ S-r-t-l s-o- p-s- ----------------- Stratil svoj pas. 0
Gdje je onda njegov pasoš? Kde-le--m- s--j pa-? K__ l__ m_ s___ p___ K-e l-n m- s-o- p-s- -------------------- Kde len má svoj pas? 0
oni – njihov / njihova / njihovo o-- –--ch o__ – i__ o-i – i-h --------- oni – ich 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. D--- ne-ôž- ná-s- s---ic- r---čo-. D___ n_____ n____ s______ r_______ D-t- n-m-ž- n-j-ť s-o-i-h r-d-č-v- ---------------------------------- Deti nemôžu nájsť svojich rodičov. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! A----u-u- -richá------i---ro----a! A__ t_ u_ p__________ i__ r_______ A-e t- u- p-i-h-d-a-ú i-h r-d-č-a- ---------------------------------- Ale tu už prichádzajú ich rodičia! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše V- – --š, -a-a, Vaše V_ – V___ V____ V___ V- – V-š- V-š-, V-š- -------------------- Vy – Váš, Vaša, Vaše 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? A-- b-------a-ce-ta, -á- Mül-er? A__ b___ V___ c_____ p__ M______ A-á b-l- V-š- c-s-a- p-n M-l-e-? -------------------------------- Aká bola Vaša cesta, pán Müller? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? K-- -- V------n-, -án --l--r? K__ j_ V___ ž____ p__ M______ K-e j- V-š- ž-n-, p-n M-l-e-? ----------------------------- Kde je Vaša žena, pán Müller? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Vy –---š,-Va--, Va-e V_ – V___ V____ V___ V- – V-š- V-š-, V-š- -------------------- Vy – Váš, Vaša, Vaše 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Ak- -o-- V--a--es-a--p-ni Sch-id--v-? A__ b___ V___ c_____ p___ S__________ A-á b-l- V-š- c-s-a- p-n- S-h-i-t-v-? ------------------------------------- Aká bola Vaša cesta, pani Schmidtová? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Kd---- ----mu-, p-n----hmidt--á? K__ j_ V__ m___ p___ S__________ K-e j- V-š m-ž- p-n- S-h-i-t-v-? -------------------------------- Kde je Váš muž, pani Schmidtová? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + slovački (1-100) MP3 slovački (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!