Рјечник

sr Везници 1   »   fa ‫حروف ربط 1‬

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

‫94 [نود و چهار]‬

94 [navad-o-cha-hâr]

‫حروف ربط 1‬

[horufe rabt 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Чекај док киша не престане. ‫صب---ن تا--ارا--------اد-‬ ‫صبر کن تا باران بند بیاد.‬ ‫-ب- ک- ت- ب-ر-ن ب-د ب-ا-.- --------------------------- ‫صبر کن تا باران بند بیاد.‬ 0
sa-- k-n-tâ-b---n-mo-----hef s-----. sabr kon tâ bârân motevaghef shavad. s-b- k-n t- b-r-n m-t-v-g-e- s-a-a-. ------------------------------------ sabr kon tâ bârân motevaghef shavad.
Чекај док завршим. ‫-بر -- ت-------ر----ام-ش-د.‬ ‫صبر کن تا من کارم تمام شود.‬ ‫-ب- ک- ت- م- ک-ر- ت-ا- ش-د-‬ ----------------------------- ‫صبر کن تا من کارم تمام شود.‬ 0
sabr --n t---a- -âr-----m---------. sabr kon tâ man kâram tamâm shavad. s-b- k-n t- m-n k-r-m t-m-m s-a-a-. ----------------------------------- sabr kon tâ man kâram tamâm shavad.
Чекај док се он не врати. ‫-بر -- -ا -----گ-دد.‬ ‫صبر کن تا او برگردد.‬ ‫-ب- ک- ت- ا- ب-گ-د-.- ---------------------- ‫صبر کن تا او برگردد.‬ 0
sabr---- t- -o --r-g-r-dad sabr kon tâ oo bar-gar-dad s-b- k-n t- o- b-r-g-r-d-d -------------------------- sabr kon tâ oo bar-gar-dad
Ја чекам док ми се коса не осуши. ‫---صبر -ی-ک-م-تا مو--یم-خ-ک شو--.‬ ‫من صبر می-کنم تا موهایم خشک شوند.‬ ‫-ن ص-ر م-‌-ن- ت- م-ه-ی- خ-ک ش-ن-.- ----------------------------------- ‫من صبر می‌کنم تا موهایم خشک شوند.‬ 0
m-- sab---i-o-a- tâ muhâ--- k-os-k-shavand. man sabr mikonam tâ muhâyam khoshk shavand. m-n s-b- m-k-n-m t- m-h-y-m k-o-h- s-a-a-d- ------------------------------------------- man sabr mikonam tâ muhâyam khoshk shavand.
Ја чекам док се филм не заврши. ‫-ن -ب-----ک-م-----ی-- -ما---ود-‬ ‫من صبر می-کنم تا فیلم تمام شود.‬ ‫-ن ص-ر م-‌-ن- ت- ف-ل- ت-ا- ش-د-‬ --------------------------------- ‫من صبر می‌کنم تا فیلم تمام شود.‬ 0
man-sabr-m-k-----tâ --lm ta-----h-v-d. man sabr mikonam tâ film tamâm shavad. m-n s-b- m-k-n-m t- f-l- t-m-m s-a-a-. -------------------------------------- man sabr mikonam tâ film tamâm shavad.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. ‫----بر می---م ت---را- راه-م---بز-شود.‬ ‫من صبر می-کنم تا چراغ راهنما سبز شود.‬ ‫-ن ص-ر م-‌-ن- ت- چ-ا- ر-ه-م- س-ز ش-د-‬ --------------------------------------- ‫من صبر می‌کنم تا چراغ راهنما سبز شود.‬ 0
man ---r mi-o------ ch--âg-e -âh na-- -ab- -h-va-. man sabr mikonam tâ cherâghe râh namâ sabz shavad. m-n s-b- m-k-n-m t- c-e-â-h- r-h n-m- s-b- s-a-a-. -------------------------------------------------- man sabr mikonam tâ cherâghe râh namâ sabz shavad.
Када путујеш на годишњи одмор? ‫-- ک--به -سا--- -ی‌-وی؟‬ ‫تو کی به مسافرت می-روی؟‬ ‫-و ک- ب- م-ا-ر- م-‌-و-؟- ------------------------- ‫تو کی به مسافرت می‌روی؟‬ 0
to-k-- b--mo-âfe-a- m-r-v-? to key be mosâferat miravi? t- k-y b- m-s-f-r-t m-r-v-? --------------------------- to key be mosâferat miravi?
Још пре летњег распуста? ‫ق-ل -ز -ع-ی--- تا------‬ ‫قبل از تعطیلات تابستان؟‬ ‫-ب- ا- ت-ط-ل-ت ت-ب-ت-ن-‬ ------------------------- ‫قبل از تعطیلات تابستان؟‬ 0
p--- az t--a---â-e--âb-s---i? pish az ta-atilâte tâbestâni? p-s- a- t---t-l-t- t-b-s-â-i- ----------------------------- pish az ta-atilâte tâbestâni?
Да, још пре него почне летњи распуст. ‫---،-قبل-ا- ا--که--عط-لات -ا-س----شر-ع--ود.‬ ‫بله، قبل از اینکه تعطیلات تابستان شروع شود.‬ ‫-ل-، ق-ل ا- ا-ن-ه ت-ط-ل-ت ت-ب-ت-ن ش-و- ش-د-‬ --------------------------------------------- ‫بله، قبل از اینکه تعطیلات تابستان شروع شود.‬ 0
ba-e- p-s- az â--e t--a--lâ-e -âb-st-ni-s-oru---sh----. bale, pish az ânke ta-atilâte tâbestâni shoru-e shavad. b-l-, p-s- a- â-k- t---t-l-t- t-b-s-â-i s-o-u-e s-a-a-. ------------------------------------------------------- bale, pish az ânke ta-atilâte tâbestâni shoru-e shavad.
Поправи кров, пре него што почне зима. ‫--ل ---اینکه-ز-ستا----و- ش-د--س-ف-را ت-می--کن.‬ ‫قبل از اینکه زمستان شروع شود، سقف را تعمیر کن.‬ ‫-ب- ا- ا-ن-ه ز-س-ا- ش-و- ش-د- س-ف ر- ت-م-ر ک-.- ------------------------------------------------ ‫قبل از اینکه زمستان شروع شود، سقف را تعمیر کن.‬ 0
p----a- â--- zeme---n sh----- sh-vad, -agh- -- -a-a---r -o-. pish az ânke zemestân shoru-e shavad, saghf râ ta-a-mir kon. p-s- a- â-k- z-m-s-â- s-o-u-e s-a-a-, s-g-f r- t-----i- k-n- ------------------------------------------------------------ pish az ânke zemestân shoru-e shavad, saghf râ ta-a-mir kon.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. ‫ق-ل -ز ا-نک- -- می- بن-ینی، -------ت--ا--شو-.‬ ‫قبل از اینکه سر میز بنشینی، دست هایت را بشوی.‬ ‫-ب- ا- ا-ن-ه س- م-ز ب-ش-ن-، د-ت ه-ی- ر- ب-و-.- ----------------------------------------------- ‫قبل از اینکه سر میز بنشینی، دست هایت را بشوی.‬ 0
pi---a- â-k-----e-m-z be----i-------t--ây-t râ ---h-ye. pish az ânke sare miz beneshini, dast-hâyat râ beshuye. p-s- a- â-k- s-r- m-z b-n-s-i-i- d-s---â-a- r- b-s-u-e- ------------------------------------------------------- pish az ânke sare miz beneshini, dast-hâyat râ beshuye.
Затвори прозор, пре него што изађеш. ‫-----ز ا---- -ا-ج---ی- پ-جر- را -بند-‬ ‫قبل از اینکه خارج شوی، پنجره را ببند.‬ ‫-ب- ا- ا-ن-ه خ-ر- ش-ی- پ-ج-ه ر- ب-ن-.- --------------------------------------- ‫قبل از اینکه خارج شوی، پنجره را ببند.‬ 0
p--h--- --k- -hâ-ej --avi,--a--e----- --ba--. pish az ânke khârej shavi, panjere râ beband. p-s- a- â-k- k-â-e- s-a-i- p-n-e-e r- b-b-n-. --------------------------------------------- pish az ânke khârej shavi, panjere râ beband.
Када ћеш доћи кући? ‫ک---ه----ه--ی--یی-‬ ‫کی به خانه می-آیی؟‬ ‫-ی ب- خ-ن- م-‌-ی-؟- -------------------- ‫کی به خانه می‌آیی؟‬ 0
key-b- kh--e-mi-â-e-? key be khâne mi-âyee? k-y b- k-â-e m---y-e- --------------------- key be khâne mi-âyee?
Након наставе? ‫----از --اس-‬ ‫بعد از کلاس؟‬ ‫-ع- ا- ک-ا-؟- -------------- ‫بعد از کلاس؟‬ 0
ba--a- ke-âs- dar-? bad az kelâse dars? b-d a- k-l-s- d-r-? ------------------- bad az kelâse dars?
Да, након што се настава заврши. ‫-ل-- ب----ز---نکه--ل-س تمام شد-‬ ‫بله، بعد از اینکه کلاس تمام شد.‬ ‫-ل-، ب-د ا- ا-ن-ه ک-ا- ت-ا- ش-.- --------------------------------- ‫بله، بعد از اینکه کلاس تمام شد.‬ 0
bale----d -z -n--e--el-se----------------. bale, bad az in ke kelâse dars tamâm shod. b-l-, b-d a- i- k- k-l-s- d-r- t-m-m s-o-. ------------------------------------------ bale, bad az in ke kelâse dars tamâm shod.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. ‫--د-ا- ای-ک------مرد----ا-ف ک-د -یگر نتوانست ------د-‬ ‫بعد از اینکه او (مرد) تصادف کرد دیگر نتوانست کار کند.‬ ‫-ع- ا- ا-ن-ه ا- (-ر-) ت-ا-ف ک-د د-گ- ن-و-ن-ت ک-ر ک-د-‬ ------------------------------------------------------- ‫بعد از اینکه او (مرد) تصادف کرد دیگر نتوانست کار کند.‬ 0
b-- ---i---e-o- t-s-do- k-rd--ig-r --t-v--est k-r k-nad. bad az in ke oo tasâdof kard digar natavânest kâr konad. b-d a- i- k- o- t-s-d-f k-r- d-g-r n-t-v-n-s- k-r k-n-d- -------------------------------------------------------- bad az in ke oo tasâdof kard digar natavânest kâr konad.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. ‫----ا- ای-که-او --رد--کا-- -ا-از --- دا- ب- ----کا --ت.‬ ‫بعد از اینکه او (مرد) کارش را از دست داد به آمریکا رفت.‬ ‫-ع- ا- ا-ن-ه ا- (-ر-) ک-ر- ر- ا- د-ت د-د ب- آ-ر-ک- ر-ت-‬ --------------------------------------------------------- ‫بعد از اینکه او (مرد) کارش را از دست داد به آمریکا رفت.‬ 0
bad------ ke oo-k-r-sh--- -- -a-- -âd-b--âm--k------. bad az in ke oo kârash râ az dast dâd be âmrikâ raft. b-d a- i- k- o- k-r-s- r- a- d-s- d-d b- â-r-k- r-f-. ----------------------------------------------------- bad az in ke oo kârash râ az dast dâd be âmrikâ raft.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. ‫--د از----که -- -مر-)--- آمریکا------روتمن- ش-.‬ ‫بعد از اینکه او (مرد) به آمریکا رفت ثروتمند شد.‬ ‫-ع- ا- ا-ن-ه ا- (-ر-) ب- آ-ر-ک- ر-ت ث-و-م-د ش-.- ------------------------------------------------- ‫بعد از اینکه او (مرد) به آمریکا رفت ثروتمند شد.‬ 0
b-d----i---e ----e-âmri-â ---- se-vat-a---sh--. bad az in ke oo be âmrikâ raft servatmand shod. b-d a- i- k- o- b- â-r-k- r-f- s-r-a-m-n- s-o-. ----------------------------------------------- bad az in ke oo be âmrikâ raft servatmand shod.

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...