Рјечник

sr Годишња доба и време   »   fa ‫فصل های سال و آب و هوا‬

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

‫16 [شانزده]‬

16 [shânz-dah]

‫فصل های سال و آب و هوا‬

[fasl-hâye sâl va âb o havâ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Ово су годишња доба: ‫این-ه- ف-ل ه-- س---هستند:‬ ‫___ ه_ ف__ ه__ س__ ه______ ‫-ی- ه- ف-ل ه-ی س-ل ه-ت-د-‬ --------------------------- ‫این ها فصل های سال هستند:‬ 0
i--------l-hâye---l ----a--: i____ f________ s__ h_______ i---â f-s---â-e s-l h-s-a-d- ---------------------------- in-hâ fasl-hâye sâl hastand:
Пролеће, лето, ‫به-ر--تابستان-‬ ‫_____ ت________ ‫-ه-ر- ت-ب-ت-ن-‬ ---------------- ‫بهار، تابستان،‬ 0
ba---, tâ-e---n b_____ t_______ b-h-r- t-b-s-â- --------------- bahâr, tâbestân
jесен и зима. ‫---یز----مس-ان-‬ ‫_____ و ز_______ ‫-ا-ی- و ز-س-ا-.- ----------------- ‫پائیز و زمستان.‬ 0
pâ-z-v---em-stân p___ v_ z_______ p-i- v- z-m-s-â- ---------------- pâiz va zemestân
Лето је вруће. ‫---س-ان --- -س-.‬ ‫_______ گ__ ا____ ‫-ا-س-ا- گ-م ا-ت-‬ ------------------ ‫تابستان گرم است.‬ 0
t-b-st---gar- a-t. t_______ g___ a___ t-b-s-â- g-r- a-t- ------------------ tâbestân garm ast.
Лети сија сунце. ‫----ا-س--ن---ر--د-می‌---شد.‬ ‫__ ت______ خ_____ م________ ‫-ر ت-ب-ت-ن خ-ر-ی- م-‌-ر-ش-.- ----------------------------- ‫در تابستان خورشید می‌درخشد.‬ 0
d-- tâ---tân-k------id-mi-t----. d__ t_______ k________ m________ d-r t-b-s-â- k-o---h-d m---â-a-. -------------------------------- dar tâbestân khor-shid mi-tâbad.
Лети радо идемо шетати. ‫د- تاب---ن--و-ت -ا-یم پیاد--رو- -ن---‬ ‫__ ت______ د___ د____ پ____ ر__ ک_____ ‫-ر ت-ب-ت-ن د-س- د-ر-م پ-ا-ه ر-ی ک-ی-.- --------------------------------------- ‫در تابستان دوست داریم پیاده روی کنیم.‬ 0
d-r t-b----n d-o-t d-r-- -iâ-e-ra-i--o-im. d__ t_______ d____ d____ p____ r___ k_____ d-r t-b-s-â- d-o-t d-r-m p-â-e r-v- k-n-m- ------------------------------------------ dar tâbestân doost dârim piâde ravi konim.
Зима је хладна. ‫----ا----د-ا--.‬ ‫______ س__ ا____ ‫-م-ت-ن س-د ا-ت-‬ ----------------- ‫زمستان سرد است.‬ 0
z--e---n sa----s-. z_______ s___ a___ z-m-s-â- s-r- a-t- ------------------ zemestân sard ast.
Зими пада снег или киша. ‫د----ستا---رف-یا-ب-ر-ن می‌ب-ر-.‬ ‫__ ز_____ ب__ ی_ ب____ م_______ ‫-ر ز-س-ا- ب-ف ی- ب-ر-ن م-‌-ا-د-‬ --------------------------------- ‫در زمستان برف یا باران می‌بارد.‬ 0
d-- ----st---b-rf -- b--ân mib--ad. d__ z_______ b___ y_ b____ m_______ d-r z-m-s-â- b-r- y- b-r-n m-b-r-d- ----------------------------------- dar zemestân barf yâ bârân mibârad.
Зими радо остајемо код куће. ‫-ر-زم-ت-ن-د-ست ----م-د---ان- ب-ان-م-‬ ‫__ ز_____ د___ د____ د_ خ___ ب_______ ‫-ر ز-س-ا- د-س- د-ر-م د- خ-ن- ب-ا-ی-.- -------------------------------------- ‫در زمستان دوست داریم در خانه بمانیم.‬ 0
d----e-es--- --s---a- --ost---r----ar----n- -em-n-m. d__ z_______ b_______ d____ d____ d__ k____ b_______ d-r z-m-s-â- b-s---a- d-o-t d-r-m d-r k-â-e b-m-n-m- ---------------------------------------------------- dar zemestân bish-tar doost dârim dar khâne bemânim.
Хладно је. ‫-وا ---د-ا---‬ ‫___ ‫___ ا____ ‫-و- ‫-ر- ا-ت-‬ --------------- ‫هوا ‫سرد است.‬ 0
sar--a-t. s___ a___ s-r- a-t- --------- sard ast.
Пада киша. ‫-ارا- ----ارد-‬ ‫_____ م_______ ‫-ا-ا- م-‌-ا-د-‬ ---------------- ‫باران می‌بارد.‬ 0
bâ----mi-âra-. b____ m_______ b-r-n m-b-r-d- -------------- bârân mibârad.
Ветровито је. ‫ب-- می-و-د.‬ ‫___ م______ ‫-ا- م-‌-ز-.- ------------- ‫باد می‌وزد.‬ 0
b--------z-d. b__ m________ b-d m---a-a-. ------------- bâd mi-vazad.
Топло је. ‫--ا-‫گ-- ا-ت-‬ ‫___ ‫___ ا____ ‫-و- ‫-ر- ا-ت-‬ --------------- ‫هوا ‫گرم است.‬ 0
gar- -st. g___ a___ g-r- a-t- --------- garm ast.
Сунчано је. ‫-وا-‫-فتاب------‬ ‫___ ‫______ ا____ ‫-و- ‫-ف-ا-ی ا-ت-‬ ------------------ ‫هوا ‫آفتابی است.‬ 0
âftâ-- --t. â_____ a___ â-t-b- a-t- ----------- âftâbi ast.
Ведро је. ‫-----ا- است.‬ ‫___ ص__ ا____ ‫-و- ص-ف ا-ت-‬ -------------- ‫هوا صاف است.‬ 0
ha------ as-. h___ s__ a___ h-v- s-f a-t- ------------- havâ sâf ast.
Какво је време данас? ‫ه-ا ا-رو--چط-ر -س-؟‬ ‫___ ا____ چ___ ا____ ‫-و- ا-ر-ز چ-و- ا-ت-‬ --------------------- ‫هوا امروز چطور است؟‬ 0
h-v--emr----ch-tor -s-? h___ e_____ c_____ a___ h-v- e-r-o- c-e-o- a-t- ----------------------- havâ emrooz chetor ast?
Данас је хладно. ‫امرو- ----است-‬ ‫_____ س__ ا____ ‫-م-و- س-د ا-ت-‬ ---------------- ‫امروز سرد است.‬ 0
e--o-- -ar----t. e_____ s___ a___ e-r-o- s-r- a-t- ---------------- emrooz sard ast.
Данас је топло. ‫---و- --م ا---‬ ‫_____ گ__ ا____ ‫-م-و- گ-م ا-ت-‬ ---------------- ‫امروز گرم است.‬ 0
e--o-z ---m a--. e_____ g___ a___ e-r-o- g-r- a-t- ---------------- emrooz garm ast.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + персијски (1-100) МП3 персијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...