Рјечник

sr Сати   »   fa ‫ساعات روز‬

8 [осам]

Сати

Сати

‫8 [هشت]‬

8 [hasht]

‫ساعات روز‬

[sâ-âte rooz]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Извините! ‫-عذر- می‌خو---!‬ ‫_____ م________ ‫-ع-ر- م-‌-و-ه-!- ----------------- ‫معذرت می‌خواهم!‬ 0
ma--zer-t-mi-h--ham! m________ m_________ m---z-r-t m-k-â-h-m- -------------------- ma-azerat mikhâ-ham!
Молим Вас, колико је сати? ‫-----چن--است-‬ ‫____ چ__ ا____ ‫-ا-ت چ-د ا-ت-‬ --------------- ‫ساعت چند است؟‬ 0
sâ----ch-n----t? s____ c____ a___ s---t c-a-d a-t- ---------------- sâ-at chand ast?
Много хвала! ‫--ی-- -----زا-م /--ی-- م--ون-‬ ‫_____ س________ / خ___ م______ ‫-س-ا- س-ا-گ-ا-م / خ-ل- م-ن-ن-‬ ------------------------------- ‫بسیار سپاسگزارم / خیلی ممنون.‬ 0
be--âr-sep-s-go----m. b_____ s_____________ b-s-â- s-p-s-g-z-r-m- --------------------- besyâr sepâs-gozâram.
Један је сат. ‫-ا-ت--- اس-.‬ ‫____ ی_ ا____ ‫-ا-ت ی- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت یک است.‬ 0
sâ-a---ek----. s____ y__ a___ s---t y-k a-t- -------------- sâ-at yek ast.
Два су сата. ‫-اعت -- -س--‬ ‫____ د_ ا____ ‫-ا-ت د- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت دو است.‬ 0
s---t -o -st. s____ d_ a___ s---t d- a-t- ------------- sâ-at do ast.
Три су сата. ‫-ا-ت -ه ا-ت-‬ ‫____ س_ ا____ ‫-ا-ت س- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت سه است.‬ 0
sâ-at -e-a-t. s____ s_ a___ s---t s- a-t- ------------- sâ-at se ast.
Четири су сата. ‫س----چ--ر-اس-.‬ ‫____ چ___ ا____ ‫-ا-ت چ-ا- ا-ت-‬ ---------------- ‫ساعت چهار است.‬ 0
sâ---------âr-ast. s____ c______ a___ s---t c-a-h-r a-t- ------------------ sâ-at cha-hâr ast.
Пет је сати. ‫-اعت-پن- ----‬ ‫____ پ__ ا____ ‫-ا-ت پ-ج ا-ت-‬ --------------- ‫ساعت پنج است.‬ 0
sâ-at-p-nj-a--. s____ p___ a___ s---t p-n- a-t- --------------- sâ-at panj ast.
Шест је сати. ‫---ت ش- -ست-‬ ‫____ ش_ ا____ ‫-ا-ت ش- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت شش است.‬ 0
s--a----e-- --t. s____ s____ a___ s---t s-e-h a-t- ---------------- sâ-at shesh ast.
Седам је сати. ‫--عت--فت--س-.‬ ‫____ ه__ ا____ ‫-ا-ت ه-ت ا-ت-‬ --------------- ‫ساعت هفت است.‬ 0
s---t-ha-t a--. s____ h___ a___ s---t h-f- a-t- --------------- sâ-at haft ast.
Осам је сати. ‫س-----شت اس--‬ ‫____ ه__ ا____ ‫-ا-ت ه-ت ا-ت-‬ --------------- ‫ساعت هشت است.‬ 0
sâ-a----s-- as-. s____ h____ a___ s---t h-s-t a-t- ---------------- sâ-at hasht ast.
Девет је сати . ‫--ع--ن- ---.‬ ‫____ ن_ ا____ ‫-ا-ت ن- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت نه است.‬ 0
s------o-----. s____ n__ a___ s---t n-h a-t- -------------- sâ-at noh ast.
Десет је сати. ‫سا-ت-ده---ت.‬ ‫____ د_ ا____ ‫-ا-ت د- ا-ت-‬ -------------- ‫ساعت ده است.‬ 0
sâ----d---a-t. s____ d__ a___ s---t d-h a-t- -------------- sâ-at dah ast.
Једанаест је сати. ‫س--- --زد--ا-ت-‬ ‫____ ی____ ا____ ‫-ا-ت ی-ز-ه ا-ت-‬ ----------------- ‫ساعت یازده است.‬ 0
s--at -âzd-h -st. s____ y_____ a___ s---t y-z-a- a-t- ----------------- sâ-at yâzdah ast.
Дванаест је сати. ‫--ع- د--ز-------‬ ‫____ د_____ ا____ ‫-ا-ت د-ا-د- ا-ت-‬ ------------------ ‫ساعت دوازده است.‬ 0
sâ-at-d--â-d-- ast. s____ d_______ a___ s---t d-v-z-a- a-t- ------------------- sâ-at davâzdah ast.
Једна минута има шездесет секунди. ‫-ک --ی-ه---ت -ا-یه -س-.‬ ‫__ د____ ش__ ث____ ا____ ‫-ک د-ی-ه ش-ت ث-ن-ه ا-ت-‬ ------------------------- ‫یک دقیقه شصت ثانیه است.‬ 0
ye- -------e--h--t sân-e --r-d. y__ d_______ s____ s____ d_____ y-k d-g-i-h- s-a-t s-n-e d-r-d- ------------------------------- yek daghighe shast sânie dârad.
Један сат има шездесет минута. ‫یک-س-عت-ش-ت -قی-- است.‬ ‫__ س___ ش__ د____ ا____ ‫-ک س-ع- ش-ت د-ی-ه ا-ت-‬ ------------------------ ‫یک ساعت شصت دقیقه است.‬ 0
ye------- s-----d---i--e-dâ-a-. y__ s____ s____ d_______ d_____ y-k s---t s-a-t d-g-i-h- d-r-d- ------------------------------- yek sâ-at shast daghighe dârad.
Један дан има двадесет и четири сата. ‫ی--ر-ز--ی---و---ا--س-ع---ست-‬ ‫__ ر__ ب___ و چ___ س___ ا____ ‫-ک ر-ز ب-س- و چ-ا- س-ع- ا-ت-‬ ------------------------------ ‫یک روز بیست و چهار ساعت است.‬ 0
yek -o-z ---t o c-----r-----t-d-r-d y__ r___ b___ o c______ s____ d____ y-k r-o- b-s- o c-a-h-r s---t d-r-d ----------------------------------- yek rooz bist o cha-hâr sâ-at dârad

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...